Jedan od najvećih zabeleženih incidentata između nuklearnih supersila je pukom srećom prošao bez ljudskih žrtava i dalekosežnih posledica. Nešto kasnije, taj isti američki nosač aviona „Kitty Hawk“, je ponovo osvanuo na prvim stranicama svetskih medija, jer je njegovu „neprobojnu“ protivvazduhoplovnu odbranu savladala grupa ruskih bombardera. O ovim događajima iz relativno bliske istorije, opširnije u narednom tekstu.

Potera za američkim nosačem aviona

Tog  marta meseca 1984.godine, događaji su se razvijali veoma velikom brzinom. U Japansko more je uplovila izuzetno snažna pomorska borbena grupa američke ratne mornarice, koju je predvodio nosač aviona CV-63 „Kitty Hawk“. Ovaj ploveći aerodrom čiji je deplasman iznosio više od 83 hiljade tona, na svojoj palubi je mogao da nosi oko 80 borbenih aviona i helikoptera različitog tipa. Glavni brod je pokrivala grupa od nekoliko raketnih krstarica, fregata i razarača, a tu su bili i brodovi koji su logistički obezebeđivali celu ovu formaciju. Udarna grupa brodova je okrenula svoj kurs ka obalama Južne Koreje, gde je trebala da učestvuje u velikoj vojno-pomorskoj vežbi kodnog imena „Team Spirit-84“- prenosi internet portal RIA Novosti.

Pojačana aktivnost potencijalnih neprijateljskih ratnih brodova u blizini granice sa SSSR-om nije ostala neprimećena od pomorskih efektiva Tihookeanske flote. Sovjeti su u pravcu američke grupacije poslali nuklearnu podmornicu (K-314) klase 671 „Erš“, sa zadatakom da prati njene aktivnosti. Podmornica ove klase je bila naoružana torpedima kalibra 533 mm, protivbrodskim minama i raketnim protivpodmorničkim kompleksom „Vьюga“. Rakete-torpeda sa kojim su ove podmornice bile naoružane, nosile su nuklearne bojeve glave, koje su posebno efikasne prilikom izvođenja udara po krupnim površinskim ciljevima kakvi su na primer nosači aviona ili raketne krstarice.NJihov efektivni domet je iznosio 40km.

Posle nekoliko časova autonomne plovidbe atomska podmornica K-314 „Erš“ je naletela na prve delove američke pomorske borbene grupe. Sovjetska podmornica je pored pomoćnih brodova detektovala i američki nosač aviona, i krenula da ga neprimetno prati sa bezbednog odstojanja. Sve se odvijalo u najboljem redu, sve do momenta kada je podmornica morala malo da zastane, da bi ostvarila vezu sa komandnim punktom Tihookenaske flote. Za to vreme se udarna grupa američkih brodova udaljila od podmornice, na nekih 20 nautičkih milja, čime je svaki kontakt sa njom bio izgubljen. Komandantu podmornice, kapetanu prve klase Vladimiru Jevsejenku, u tom trenutnu nije ništa drugo preostalo, nego da u punoj brzini krene u poteru za izgubljenim Amerikancima. Međutim, u takvim okolnostima sama podmornica stvara daleko veći šum, koji indukuje demarkacioni efekat koji otkriva njen prisustvo. Hidroakustični uređaji koji su se nalazi na američkom nosaču aviona su brzo registrovali ovaj šum, i istovremeno alarmirali celu grupaciju da naglo skrene sa svog prvobitnog kursa, izvodeći energične manevre za izbegavanje protivničkih torpeda. Otežavajuća okolnost je bila i ta, što su praktično svi američki brodovi prešli u fazu totalne radio-tišine. I palubnoj avijaciji je bilo zabranjeno da poleće i sleće na nosač aviona u cilju maksimalnog prikrivanja svoje pozicije.

Direktan kontakt

Dok je podmornica K-314 po nepreglednoj pučini grozničavo tražila američki nosač aviona, odjednom je stigla poruka sa velikog protivpodmorničkog broda „Vladivostok“, koje se takođe nalazio u akvatoriji Japanskog mora. Naime, ovaj brod je preko svojih radarskih sistema otkrio tačnu poziciju američke grupe i odmah obavestio ostale sovjetske pomorske efektive koji su operisali u tom području, uključujući tu i podmornicu K-314 „Erš“.

Podmornica je odmah zauzela novi kurs i uspela da ostvari vizuelni kontakt sa američkim nosačem aviona koji se nalazio na oko 150 milja od obala Južne Koreje. Praćenje je nastavljeno podvodnim kretanjem. Posle izvesnog vremena komandir podmornice je odlučio da još bolje osmotri protivničke brodove, i podigao je periskop. Nalazivši se na dubini od oko 10 metara, kapetan „Erša“ je video navigaciona svetla američkih brodova na rastojanju od svega 4-5 hiljada metara. U tom momentu desila su se dva vezana udara strahovite snage, koji su dobrano protresli celu podmornicu. Pokazalo se u stvari, da se američki nosač aviona nalazio mnogo bliže nego što se to pretpostavljalo, gde su se oba plovila kretala jedan u susret drugom. Praktično, sovjetska podmornica K-314 se nalazila u epicentru rasporeda udarne grupe brodova RM SAD, u neposrednoj blizini američkog nosača aviona Kitty Hawk.

Štaviše, ona dva udarca za koje su po zvuku nije moglo reći da se radilo o eksplozijama, bila su posledica sudara između podmornice K-314 i američkog nosača aviona. Sovjetska podmornica je odjednom počela da gubi svoju brzinu, jer je prilikom sudara nastradao propeler motora.

Nije se više imalo kud. Moralo se se pod hitno izroniti, i sovjetska podmornica se u svom kompletnom izdanju uskoro pojavila na površini mora. Odmah se iznad oštećene ruske podmornice sjatio veliki broj američkih aviona, koji su u jednoj slavodobitničkoj atmosferi iskoristili nesvakidašnju priliku, da iz vazduha fotografišu najnoviju klasu sovjetske „podvodne nemani“ koju je pokretao nuklearni reaktor. Na lokaciju gde se nalazila oštećena podmornica „Erš“ je ubrzo poslan tegljač koji se nalazio u sastavu Tihookeanske flote, gde je pod pratnjom američkih brodova i aviona odvukao u stalno mesto baziranja.

Ipak planirana vojna vežba Team Spirit-84 se uopšte nije održala. Američki nosač aviona je za 180 stepeni promenio svoj kurs i punom brzinom krenuo put pomorske baze Jokosuka na hitan remont. Naime, propeler sovjetske podmornice K-314 se duboko „zario“ u trup broda i napravio rupu dubine šest metara. Radilo se o veoma opasnom mestu, koje se nalazilo u neposrednoj blizini odseka broda, u kome su se nalazile cisterne sa ogromnim količinama kerozina. Tom prilikom je u more isteklo nekoliko hiljada tona avionskog goriva. Naime, pukom srećom nije došlo do aktivacije ovog goriva koji bi prouzrokovao jednu sveopštu katastrofu, s obzirom šta se sve osim goriva nalazilo na američkom nosaču aviona (spominje se cifra od najmanje 10 raketa klase vazduh-zemlja opremljenih nuklearnim bojevim glavama). Sudbina kapetana na podmornici K-314 Vladimira Jevsejenka je posle ovog incidenta praktično zapečećana, barem kada je reč o odgovornim dužnostima koji su vezane za komandovanje borbenim plovilima. On je istog momenta povučen sa mora, i prekomandovan u jedinice obalske odbrane.

Nezvani gosti

Bez obzira što je prilikom sudara sovjetske atomske podmornice K-314 „Erš“, loše prošao i američki nosač aviona „Kitty Hawk“, cela Tihookeanska flota je na neki način osećala jednu vrstu srama zbog ovakvog razvoja događaja. Dugo priželjkivani revanš se dogodio 16 godina kasnije, kada su svoje pomorske drugove osvetili neustrašivi ruski piloti.

Naime, u oktobru 2000.godine u akvatoriji Japanskog mora se opet pojavila snažna udarna grupa američkih brodova koju je kao i 1984.godine predvodio nosač aviona „Kitty Hawk“. Oni su na ovaj prostor došli radi zajedničke vežbe sa svojim saveznikom – Južnom Korejom. U neutralnim vodama, na oko 600 kilometara od Vladivostoka, nekoliko supersoničnih izviđačkih aviona Su-24MR ruskog ratnog vazduhoplovstva je u brišućem letu preletelo preko američkog nosača aviona. Avioni su se na sveopšte zaprepašćenje posade koja se nalazila na nosaču „Kitty Hawk“, pojavili niotkuda. Oni su leteći na izuzetno niskoj visini, uspeli da ostanu neotkriveni za radarske kapacitete protivnika, gde su na taj način u potpunosti probili PVO sistem celokupne udarne grupe američkih ratnih brodova sa nosačem aviona na čelu, što je jedan vid posebne sramote. Uz zaglušujuću grmljavinu svojih motora, oni su na jedan veoma spektakularan način koji je odisao apsolutnim trijumfalizmom, nekoliko puta preleti iznad palube ovog broda gde su napravili kompletnu fotosesiju.

Detalji ove nesvakidašnje i jedinstvene operacije su ruskim novinarima preneli neposredni učesnici koji su leteli na avionima Su-24MP, tačnije komandir vazduhoplovne eskadrile 799. izviđačkog aviopuka i pukovnik u penziji Aleksandar Renev, koji je upravljao sa jednim od ovih aviona.“ Ja sam napravio nekoliko krugova iznad američkog nosača aviona na visini od 30-50 metara. To je sve trajalo oko 20 minuta“-priseća se ruski pilot. „Posle su sa nosača poleteli lovački avioni F-18. Jedan od njih je pokušao da mi se približi, ali u blizini se nalazila naša lovačka zaštita sastavljena od aviona Su-27, od kojih je jedan uleteo u prostor između nas. U takvoj formaciji, udaljeni jedni od drugih 10-15 metara mi smo završili ovaj kontakt i svako je odleteo na svoju stranu“- rekao je pukovnik Renev.

Međutim, drugi ruski izviđački avion Amerikanci nisu hteli tek tako da puste. Iznad nosača aviona je u tom momentu kružila para lovaca F-14. Oni su se ustremili na Su-24 , prateći ga praktično u stopu. Tom prilikom su pokušali da izvrše pritisak na sovjetskog pilota tako što su hteli da ga podignu što više u visinu. Naime, jedan od aviona F-14 se podvukao ispod Su-24, ne dozvoljavajući mu da se spusti na visinu ispod 500 metara. U tom momentu su se iznad nosača aviona nalazila grupa američkih aviona sastavljena od letelica F-14 i F-18, a pored njih je sa njegove palube poleteo i jedan helikopter.

„Kitty Hawk“ je plovio iz japanske luke Otaru ka vodama Južne Koreje posle završetka pomorske vojne vežbe. U momentu kada se dopunjavao gorivom iz tankera, naišli su ruski borbeni avioni. U njegovoj neposrednoj blizini se nalazio svega jedan razarač kao zaštita. Ostali brodovi iz ove grupe su bili raštrkani na udaljenosti i do 15 km. Dakle, rezultat operacije ruskih pilota se može okarakterisati kao potpuno iznenađenje za posadu nosača aviona „Kitty Hawk“.

Ruskim pilotima je uspelo da otkriju praktično sve: princip rada sistema protivvazduhoplovne odbrane koji štite udarnu grupu sa nosačem aviona, tipove ovih sistema, vreme njihove reakcije i sistem obezbeđenja. Cela operacija je imala i ogroman politički značaj, jer su u SAD u to vreme smatrale da su na celom Pacifiku apsolutno dominantni, te da u Rusiji nema adekvatne flote koja se toj dominaciji može suprotstaviti, u kojoj čak ne lete ni avioni.

Posle ovog incidenta došlo je do velikih potresa u RM SAD, koji su okončani smenama. Tako je smenjen kompletan komandni kadar koji je rukovodio sistemima PVO udarne pomorske grupe, kao i komandant zadužen za njenu vazduhoplovnu komponentu. Američka štampa se obrušila na ratnu mornaricu, a počeli su da se pojavljuju i vrlo komična svedočanstva pilota i mornara koji su bili sudionici ovog događaja.

Putin zapretio NATO da odbije od Srbije! Sada je Rusija tu za braću! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: bog-rata.com