O novoj aferi koja je pogodila visoko obrazovanje i u koju su uključeni ministar Mladen Šarčević i njegovi najbliži saradnici čitajte OVDE.

Svim školama na koje se odnose ovakve akademije i zainteresovanim privrednim subjektima je jasno da predlog Ministarstva prosvete nije prihvatljiv iz sledećih razloga:

1.  Predložena rešenja za reformisanje visokog strukovnog obrazovanja, kroz akademije strukovnih studija, koje bi nastale od škola sa velikom međusobnom udaljenosti (30, 40... 100kt i više) u suštini nije reforma kojom bi se postigao cilj za unapređenje strukovnog obrazovanja već bi ono bilo unazađeno, a vremenom i uništeno u najvećem procentu.
Na primer spajanje škole u Užicu sa bilo kojom školom (a najbliža je škola u Čačku) u akademiju je besmisleno.

To bi isto značilo, na srednješkolskom nivou, kada bi se spojile Gimnazija u Čačku, Srednje tehnička škola u Priboju i Srednja ekonomska škola u Valjevu u jednu ustanovu i to na novoj adresi sa novim prostorom i minimalno potrebnim službama. Razume se da bi tako nešto bilo besmisleno, kao što su i predložene akademije besmislene.

2.    Jasno je da je Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", br. 107/2012 od 9.11.2012. godine) predviđeno da se formiraju akademije strukovnih studija, ali u strategiji ne stoji da one mogu biti formirane od škola koje su međusobno udaljene od 50, 60... 100 kš i više. Niko nema ništa irotiv da se formiraju akademije od postojećih škola u jednom gradu ili ako su one međusobno udaljene, recimo do 30 kt.

3.    Nedobronamerno je od strane predlagača za formiranje akademija da privatne visoke škole strukovnih studija ostaju samostalne i da se kao takve razvijaju, a da se državne visoke škole strukovnih studija transformišu u fantomske akademije (od škola sa znatnom međusobnom udaljenošću).

4.    Savet za reformu visokog strukovnog obrazovanja, koji je formirao Ministar prosvete, imao je rigidan odnos prema predlozima visokih strukovnih škola po pitanju reforme, i isključivo je sprovodio nalog Ministra.

5.    Najtragičnije po visoke škole strukovnih studija je što su se predsednik KASSS-a (Konferencija akademija i visokih škola Srbije) dr Branko Savić (direktor Visoke tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu), kao i članovi predsedništva KASSS-a, dr Damjan Radosavljević i dr Ivan Bulatović ponašali ignorantski u odnosu na bilo koju inicijativu škola koja bi išla preko KASSS-a, a koja bi se odnosila na predlaganje rešenja za reformu. Oni su se isključivo držali stavova Ministra i Predsednika saveta za reformu uz zastrašivanje direktora škola da isti neće dobro proći ukoliko iskažu bilo kakav drugačiji predlog u odnosu na proklamovane stavove Ministra i Predsednika saveta. Upozoravali su ih, ako prihvate predlog Ministra i Predsednika saveta, da će bolje proći sa reformom.

Dr Branko Savić, dr Damjan Radosavljević i dr Ivan Bulatović se nisu pridržavali stavova visokih škola strukovnih studija kada su se izjašnjavali na sednicama Saveta za reformu.

Očigledno je, da je dr Branko Savić imao takav odnos zbog dogovora sa Ministrom i Predsednikom saveta za reformu. Verovatno je zbog toga dr Branko Savić nagrađen od strane Ministra predlogom da bude privremeni predsednik akademija strukovnih studija škola iz Vojvodine (Zrenjanin, Novi Sad, Subotica). Za sve druge akademije predloženo je da budu privremeni predsednici profesori sa Univerziteta. Iz tih razloga treba pokrenuti razrešenje dr Branka Savića sa funkcije predsednika KASSS-a i umesto dr Damjana Radosavljević i dr Ivana Bulatović treba imenovati druge članove u Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

6.    Ovakav predlog Ministarstva je demonstriranje sile sa pozicije vlasti iza koje se krije verovatno nečiji interes. On bi mogao da se bazira na sledećem:
-    na državne visoke škole strukovnih studija upisuje se od 4000 do 5000 studenata na prvu godinu o trošku budžeta.
-    formiranjem akademija strukovnih studija po predlogu Ministarstva nastao bi haos. Sve bi bilo suprotno od onoga što Ministar iznosi kao prednost. Haos bi nastao i iz razloga što bi jednu akademiju sačinjavale dobre i loše škole, sa dobrim i lošim studijskim programima. Evidentno je da postoje škole u kojima se ispiti polažu po niskim kriterijumima, čiji su profesori stekli doktorske diplome u obrazovno naučnim ustanovama takođe po niskim kriterijumima (neki državni a uglavnom privatni univerziteti). Dakle ono malo uglednih škola bilo bi ugroženo i vraćeno unazad.
-    zbog haosa koji bi nastao formiranjem akademija strukovnih studija smanjilo bi se interesovanje za studije na akademijama.
-    zbog smanjenog interesovanja za strukovne studije o trošku budžeta, stvorili bi se uslovi za otvaranje privatnih visokih strukovnih škola ili fakulteta jer bi postajali kandidati zainteresovani za upis. U tome je suština zbog čega treba uništiti državne visoke strukovne škole.

.7. Sve je rađeno pod pritiskom i uz zastrašivanje od strane Predsednika saveta za reformu visokog strukovnog obrazovanja. U takvim uslovima, škole su bile prinuđene da eventualno daju i pozitivno mišljenje na predlog kojeg su dostavljale Ministarstvu prosvete oko formiranja akademija. Sve što je rađeno pod pritiskom nije regularno.

Kako bi reforma trebalo da izgleda

tj. principi na kojima treba sprovoditi reformu a da od nje ima koristi privreda, odnosno društvo u celini i sve to da bude u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", br. 107/2012 od 9.11.2012. godine).

Reformu treba sprovoditi po ugledu na obrazovne sisteme industrijskih razvijenih zemalja kao što su Nemačka, Austrija i Švajcarska, a ne po predlogu Ministarstva o formiranju akademija strukovnih studija. Takvih akademija nema nigde na svetu (sa udaljenošću od 40, 50... 100 i više kilometara između obrazovnih jedinica - sadašnjih škola).

Prvi korak u reformi treba da bude racionalizacija tj. ukidanje nepotrebnih i neodrživih studijskih programa, eventualno spajanje istorodnih škola u jednom gradu u jednu ustanovu ili formiranje akademija strukovnih studija od više manjih škola koje se nalaze u jednom gradu ili su pak na međusobnoj udaljenosti najviše do ZOkt.

Novoformirane akademije ne bi trebalo da budu glomazne po broju studenata, odnosno trebale bi da budu po broju studenata kao što su neke velike samostalne škole strukovnih studija.

 Predlog Ministarstva koji se odnosi na formiranje akademija strukovnih studija (od škola sa međusobno velikim udaljenostima) bio bi korak unazad za državne visoke škole strukovnih studija što bi izazvalo veliko nezadovoljstvo kod studenata, njihovih roditelja i zaposlenih u visokim strukovnim školama (problemi sa prevozom zaposlenih i studenata, problemi sa organizacijom nastave jer se očekuje da se u okviru akademije studenti imati nastavu i na jednoj i na drugoj lokaciji i dr.). Takvo nezadovoljstvo bi bilo ispoljavano kroz proteste na ulicama gradova Srbije i ono bi usledilo iz napred navedenih razloga. Tako nešto ne ide nikome u prilog.

Strukovno obrazovanje je dobrim delom i dualno obrazovanje zbog praktične nastave koja je zastupljena u strukovnim školama, pa je to i razlog više da se reforma radi na drugačiji način tj. da se odbije predlog Ministarstva.

Neophodno je da u predlogu reforme učestvuju predstavnici privrede i predstavnici visokih škola strukovnih studija, ali koje odaberu same škole, a ne isključivo po izboru Ministra.

Ako nije moguće formirati akademije po važećim standardima koji se primenjuju pri formiranju akademija u svetu, onda treba omogućiti školama koje su samostalne da prerastu u akademije ako ispunjavaju uslove ili pak da ostanu samostalne dok se ne steknu uslovi za formiranje akademije. Egzistiranje samostalnih Visokih škola strukovnih studija nije u suprotnosti sa pomenutom strategijom.

Danas se u Novom Sadu održava prmicija knjige Mrežni rat protiv Srba na kojoj govore Dragoslav Bokan, Milorad Vukašinović i Slobodan Stojičević, a više o tome saznajte OVDE.