Kina prima preko polovine svog uvoza nafte preko moreuza sa Bliskog istoka. Japan dobija 90%; Južna Koreja oko 80%. Neprijateljska mornarica mogla bi da blokira uski vodeni put između Malezije i Indonezije, paralizujući neprijateljsku ekonomiju.
Iz tog razloga Kina gradi baze u Južnom kineskom moru i šalje podmornice u Indijski okean. Ideja je da se vojna sredstva pozicioniraju bliže moreuzu kako bi se potencijalni neprijatelji, poput SAD-a i Indije, sprečili da zatvore kanal za isporuke nafte analizira Azija tajms.
Međutim, neki analitičari kažu da bi se ova dugotrajna bezbednosna pretnja Aziji mogla ublažiti, jer topljenje leda u ruskom severnom morskom putu i severozapadnom prolazu Severne Amerike nudi kraći i jeftiniji način za transport nafte u Aziju iz Rusije, Norveške, Grenlanda i Kanade. Globalno zagrevanje takođe olakšava transport nafte od Aljaske do Kine.
„Arktički put smanjuje rizik od prekida transporta nafte za Kinu, Japan i Južnu Koreju. Sve to možete doneti preko Severnog morskog puta, zaobilazeći Malezijski moreuz i njegov bezbednosni problem “, rekao je arktički stručnjak Rokford Vajc za Azija tajms, profesor prakse koji upravlja programom pomorskih studija na Flečer školi Univerziteta Tafts u Medfordu, Masačusets.
Još jedna tačka blokiranja mogla bi nastati u Beringovom moreuzu, između Rusije i Aljaske. Ali u ovom slučaju, Vašington bi rizikovao da izazove Moskvu ukoliko pokuša da se meša u navigaciju.
Da li Arktik ima velike količine nafte?
Naučnici kažu da Arktik poseduje najveće preostale neiskorišćene rezerve gasa na svetu i njegove poslednje nerazvijene rezerve nafte. Američki geološki pregled procenjuje da Arktik poseduje do 90 milijardi barela neiskorišćene nafte.
Ali Vajc primećuje da bi energetske rezerve, posebno u područjima kao što je Grenland, mogle premašiti postojeće procene. Ako je to tačno, to znači da bi Arktik, zahvaljujući Malazijskom moreuzu, mogao da počne da preuzima Bliski istok kao vodeći dobavljač sirove nafte u Aziju.
Ruski proračun je da arktička teritorija poseduje do 586 milijardi barela nafte, iako je to nedokazano.
Kraće od Sueckog kanala
Analitičari kažu da će doći do smanjenja udaljenosti od 40% i smanjenja potrošnje goriva za 20%, ako se Severna morska ruta iskoristi za povezivanje severne Evrope s Kinom, Tajvanom, Južnom Korejom i Japanom u odnosu na put Sueckog kanala, preko Bliskog istoka.
Rizik od velikih izlivanja nafte
Međutim, jedan tamni oblak koji lebdi nad novom rutom je mogućnost katastrofalnog izlivanja nafte. Arktičke zemlje imaju ograničenu sposobnost traženja i spašavanja i manje resursa sa kojim bi se izborili sa izlivanjem nafte iz velikog tankera u tako udaljenim i negostoljubivim vodama.
„Najveća prepreka za proizvodnju nafte na Arktiku je opasnost od izlivanja. Bilo kakvo čišćenje bilo bi daleko gore od Dipvoter horajzon “, upozorio je Vajc, aludirajući na katastrofalan izliv nafte 2010. godine u Meksičkom zalivu koji je ispustio više od 130 miliona galona nafte i naneo više od 17 milijardi dolara štete okolini.
Potencijalni efekti slične nesreće na Arktiku su ogromni, jer su današnji supertankeri mnogo veći od Ekson Valdeza, tankera za naftu koji je uzrokovao najgore izlivanje arktičke nafte na Aljasci 1989. godine.
Arktički savet, međuvladino telo koje nadgleda Arktik i njegovih osam država članica, potpisalo je pravno obavezujući sporazum o saradnji i reagovanju na veliki izliv nafte iz Arktika 2013. godine.
Međutim, kritičari kažu da su takvi koraci kooperacije samo početak i da je potrebno preduzeti dalje akcije, s obzirom na nedostatak infrastrukture, znanja i spremnosti za rešavanje velikih izlivanja nafte na Arktiku.
Gradovi na nogama, hiljade ljudi spremno da krene na Izrael! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
