Žarković veruje da će se u Srbiji naći dovoljno stranaka koje će učestvovati na izborima i da veliki broj "malih" ili novoformiranih videće šansu da se, u slučaju bojkota izbora, lako "dočepaju" cenzusa.

"Mislim da (Aleksandar) Vučić može da obezbedi legitimitet izbora. On u svom većinskom sastavu ima četiri, pet stranaka pa one mogu pojedinačno da izađu", smatra Žarković.

Odluka Vučića o izborima, dodaje Žarković, zavisi pre svega od situacije u vezi sa Kosovom.

"On ne zna kad će morati opet da sedne na pregovore i šta će do tog trenutka da bude saopšteno i kako to može da bude odraz na unutrašnjepolitičku situaciju. Drugi razlog koji je jako važan je da svi objektivni parametri pokazuju da je došlo do radikalnog pada u odnosu na projekcije BDP-a. Obećanja da će da povećava plate i penzije teško da će moći sa rastom ako bude ispod dva odsto", ističe Žarković.

Ističe da istraživanja pokazuju da oko 19,8 odsto građana jeste u opoziciji, ali ne znaju za koju partiju da glasaju.

"To je sad pitanje sazrevanja fronta opozicionih partija. Mislim da nemaju realnu snagu da se brzo formiraju kao neki igrači koji bi mogli da povedu dovoljan broj građana da u ovom trenutku smanji Vučićevu vlast, ne verujem da mogu da ga pobede kad god izbori da budu, još on ima poluge moći u svojim rukama", smatra Žarković.

On kaže da je očigledno da Vučić Savez za Srbiju ne doživljava kao opoziciju već kao "grupu huškača", kao i da Vučić homogenizuje svoje biračko telo najavljujući mitinge koji će da zasene Srbiju.

"On će da izvede između 100.000 i 150.000 u Novom Sadu i Beogradu da bi pokazao kako je ova 'šaka jada' od 10.000 do 15.000 koliko se okupi u Beogradu. On u suštini konfrotira te dve grupacije", rekao je Žarković.

Klačar: Bojkot izbora nikome ne odgovara

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar smatra da su odnosi vlasti i opozicije danas otprilike na nivou kao početkom devedesetih godina prošlog veka.

"Rovovi su iskopani, mi smo bukvalno u nekoj fazi u kojoj bi trebalo opet da se vlast i opozicija nađu za nekim okruglim stolom", kaže Klačar.

On kaže da Srpska napredna stranka (SNS), u želji da zadrži vrlo visoke rejtinge, koristi različita sredstva i resurse da održi neku vrstu tenzije.

"SNS da bi zadržao toliku popularnost mora da ima tenziju koja je stalna. S druge strane imamo određen broj nezadovoljnih i, ako govorimo o političarima, frustriranih stranaka i organizacija zbog činjenice da sedam godina, od dolaska Vučića na vlast, ne postoji artikulacija opozicionih birača. I sad, zapravo, kad pogledamo proteste mi pre možemo da govorimo o velikom broju nezadovoljnih, a ne nužno opozicionih glasača koji se nalaze na ulici", smatra Klačar.

Dodaje da je dobra vest za opoziciju da je broj nezadovoljnih ljudi manje-više konstantan.

"To su ljudi koji će, čak i ako se ništa ne desi iz ovih protesta, ostati opozicioni birači jer oni nisu spremni u ovom momentu da glasaju za Aleksandra Vučića", kaže Klačar.

Prema mišljenju Klačara, važan faktor kad je reč o odluci da li će biti vanrednih izbora u junu jeste strategija u vezi sa lokalnim izborima koji su sledeće godine.

"Tada može da se vodi jedna kampanja. Ne verujem da SNS može da bude ugrožena na lokalnim izborima, ali opozicija, uz srećan rasplet okolnosti i probleme koje SNS ima u nekim opštinama, ako bi mogli da osvoje vlast u 10, 15 do 20 opština nije nešto što je zanemarljivo za snagu naprednjaka", ocenjuje Klačar.

Komentarišući izjave da izbora neće biti na jesen, Klačar kaže da je to verovatno zato što je nelogično jer bi u tom slučaju bili neposredno pred redovne i naglašava da se dosad parlamentarni izbori nikad nisu održavali u junu.

Govoreći o zahtevu opozicije pred najavljeni miting 13. aprila u Beogradu, Klačar kaže da je, kad se lestvice postave tako visoko, teško odlučiti šta raditi 14. aprila kad se ti zahtevi ne ispune.

"Ne očekujem ništa spektakularno, verujem da će biti veliki broj ljudi, mnogo veći nego na uobičajenim protestima. Ali ne očekujem da će u političkom smislu bilo šta da se promeni", kaže on.

Klačar dodaje da nije optimista da će vlast i opozicija sesti da se dogovore u vezi sa izbornim uslovima, ali da u kontekstu bojkota koji nikome ne odgovara možda bude više posrednih ustupaka tokom godine kako bi se opozicija ipak pojavila na redovnim izborima.

Tri su razloga za održavanje vanrednih izbora u junu, kao što su i tri razloga za njihovo održavanje u redovnom terminu iduće godine. Pročitajte OVDE sve detalje.

Izvor: N1