Lokalni izbori koji se u Turskoj održavaju danas biće velika provera za vladajuću Partiju pravde i razvoja(AKP) i njenog lidera Tajipa Erdogana posle uvođenja predsedničkog sistema vladavine, pošto se u međuvremenu suočio sa mnogim izazovima – pre svega ekonomskom krizom. Glavna bitka vodiće se u najmnogoljudnijim gradovima Istanbulu i Ankari, u kojima živi četvrtina stanovnika zemlje.
Na izborima učestvuje 12 partija od kojih su većina minorne. Predsednik Erdogan je uveren u pobedu svoje AKP koja je u koaliciji sa desničarskom Partijom nacionalističkog pokreta Devleta Bahčelija. Dve vodeće opozicione stranke – Republikanska narodna partija i „Dobra” partija – postigle su dogovor da međusobno podrže kandidate za gradonačelnike ali samo u nekoliko većih mesta, dok druge stranke nastupaju samostalno i sigurno će ostati na margini izbornih zbivanja. U trci je i 70 nezavisnih kandidata . Prema izbornoj komisiji pravo glasa ima 57 od ukupno 80 miliona stanovnika.
U vladajućoj stranci pridaju veliki značaj izborima, iako se biraju lokalni organi vlasti, pošto računaju da će u saradnji sa kaolicionim partnerom dugoročno učvrstiti svoje pozicije u zemlji. Pogotovo što u sledeće četiri godine neće biti redovnog izlaska na birališta, jer su prema izmenjenom ustavu u junu prošle godine izabrani šef države i 600 poslanika Velike nacionalne skupštine.
Ishod izbora je neizvestan. Prema istraživanjima javnog mnenja, koja treba primiti s rezervom, odnos snaga je izjednačen ali najnovije ankete najavljuju Erdoganovu tesnu prednost. Iznenađenja se, kada je Turska u pitanju, nikad ne mogu do kraja isključiti. U svakom slučaju glavna bitka će se voditi u 15-milionskom Istanbulu i prestonici Ankari, koja ima pet miliona stanovnika. Erdogan je u tim mestima u izbornu trku uključio proverene kadrovske adute: u gradu na Bosforu doskorašnjeg premijera i predsednika parlamenta Binali Jildrima, a u Ankari ministra za urbanizam Mehmeda Ozhasekija. Opozicija je u prvi plan isturila ugledne političare Ekrema Imamoglua i Mensura Javaša. Gubitak tih gradova, pogotovo Istanbula izazvao bi pravi politički zemljotres u redovima vladajuće stranke.
Predsednik Erdogan se u kampanji po svom običaju razmetao optužbama protiv opozicije. „Oni sarađuju sa prokurdskom Narodnom demokratskom partijom koja je političko krilo terorističke Radničke partije Kurdistana (PKK). Braćo, ako glasate za njih vi onda glasate za teroriste”, grmi na sav glas šef AKP.
Lider vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu uzvraća Erdoganu da vodi „prljavu kampanju” kako bi skrenuo pažnju sa svoje pogrešne politike koja je poslednjih meseci izazvala duboku ekonomsku krizu u zemlji: visoku stopu inflacije, rast nezaposlenosti i nagli pad vrednosti nacionalne valute u odnosu na dolar kakav se odavno ne pamti.
„Ekonomska kriza je sada problem broj jedan. To pogađa mnoge građane i moglo bi se očekivati da će pojedini birači koji su ranije glasali za Erdogana sada mu okrenuti leđa”, ističe poznati analitičar Murat Jetkin. Pad kursa lire je pokušaj zapada, pre svega SAD, da gurnu tursku privredu na sporedan kolosek, pokušava da objasni Erdogan i najavljuje smanjenje kamatnih stopa kako bi se amortizovala inflacija.
Pošto se plaši da će izgubiti glasove, Erdogan sada nastoji da privuče konzervativne građane obećanjem da će ponovo promeniti status Aja Sofije u džamiju, tvrdi lider opozicije Kiličdaroglu. Aja Sofija je deo svetske kulturne baštine Turska, pa bi za to moralo da se dobije odobrenje UNESKO-a, u kome se, kako se saznaje, protive Erdoganovoj inicijativi. Ako se to desi, što se ne može do kraja isključiti kada je u pitanju nepredvidivi Erdogan, to bi bio šamar ne samo za pravoslavni svet nego za celo čovečanstvo.
Neizvesna je i sudbina prokurdske Narodne demokratske partije, treće po snazi stranke u turskom medžlisu. Posle velikog uspona ona se sada našla na udaru optužbi vlasti da podržava i propagira „kurdski terorizam”. U zatvoru se već duže vreme nalazi njen lider Selahatin Demirtaš, dvanaest poslanika i više gradonačelnika sa jugoistoka Anadolije koji su optuženi da su navodno državnim parama finansirali oružane akcije kurdskih ekstremista, što oni demantuju.
O tajnama ruskog uspeha u Siriji pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
