Strane obaveštajne službe dale su mu kodno ime Relja R 7.3.
Neustrašivi operativac izgradio je karijeru zahvaljujući spektakularnim akcijama širom Evrope. Neke od obaveštajnih zadataka opisao je u prvoj knjizi "Bio sam Titov špijun", a u novoj govori o otmici svetski poznate manekenke, švercu dijamanata u Parizu, saradnji sa Mosadom i italijanskom mafijom, posledicama bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, spasavanju ćerke meksičkog bogataša Peresa Hoperta u Rimu... Ivelja je detaljno opisao na koji način je objavljena Titova smrt.
- Knjiga je gotovo u potpunosti autobiografska, ali sam neke delove dopisao zbog stilskih rešenja - kaže Ivelja. - Vreme o kome pišem je daleko iza nas i skinut je veo tajnosti. Dok je Tito ležao na samrtnoj postelji, u LJubljani su se već nalazile tajne službe raznih zemalja. Međutim, naša služba je bila spremna da predupredi bilo kakve planove za izazivanje nemira u zemlji. Najviše su se bojali da posle Titove smrti proruske snage ne preuzmu vlast. Amerikanci su tu odigrali važnu ulogu.
Ivelja kaže da se u svetu špijunaže našao slučajno. Privatno je radio kao obezbeđenje vlasnika velike robne kuće, čiji se otac družio sa pripadnicima ustaške emigracije.
- Službi je bio potreban insajder - seća se Ivelja. - Ne znam ko je mene "targetirao". Nikad nisam bio zaposlen u službi, zvali su me da izvršim određene zadatke. Nas sedmoro je radilo u grupi - šef, njegov zamenik i petorica operativaca. Mi, operativci, nismo se poznavali, a po trojica smo znala za jedan projekat. Zato je moje špijunsko ime Relja R 7.3.
Ivelja otkriva da agent službe ne prolazi obuku.
- Fizička spremnost nije neophodna - objašnjava nam. - Mogao sam da radim taj posao i da sam imao 80 godina. U obaveštajnom radu su važni sposobnost i snalažljivost. Dobijao sam materijal, povremeno sam išao na brifing kod šefa, a morao sam da naučim mnogo o oružju.
NJegov život bio je uzbudljiv, prepun intriga, brzih automobila, manekenki, najskupljeg šampanjca, borbi sa mafijaškim porodicama i ustaškom emigracijom, ali i sukoba unutar obaveštajne službe.
- Agent može da bude samo neko ko voli taj posao - kaže Ivelja. - Radio bih to iz ljubavi i da sam bogat. U jednom trenutku uživate u najvećem luksuzu, nosite skupa odela i pušite najbolje cigare, a u sledećem dođete u situaciju da ste mokri, pocepani, u životnoj opasnosti. Samo lud čovek se ne boji, ali moramo da se snalazimo u svakoj situaciji.
Pišući o svojim akcijama, Ivelja želi da stvori lik srpskog špijuna. Namerava, čak, da snimi film po jednoj priči.
- Stvaram lik tajnog agenta - kaže on. - DŽejms Bond je nastao po liku srpskog špijuna Dušana Popova, a Mitar Milošević je pod pseudonimom Frederik Ešton napisao seriju popularnih romana "Lun, kralj ponoći", koji je preveden na nekoliko jezika. Kroz priče o sebi, pravim lik srpskog obaveštajca. Svaki naš obaveštajac koji je radio za Srbiju i srpski narod je Relja.
Objavljene beleške o proboju Solunskog fronta - vek kasnije zapisane od strane generala Dušana Dodića (1884-1955) iz Milutovca. Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: novosti. online
