Hiljade ljudi su se i ove subote okupile na beogradskom Studentskom trgu uprkos ledenom vetru, piše Noje cirher cajtung (NZZ). Protesti traju od 8. decembra, a povod je bio „brutalni napad“ na opozicionog političara Borka Stefanovića. List dodaje da se protestuje u desetinama drugih gradova, da su se izjasnili univerzitetski profesori i radnici iz kulture i da, za razliku od prethodne serije protesta 2017, ovi nisu prestali nakon par sedmica.
„Na rubu mase je opozicioni Savez za Srbiju postavio nekoliko stolova. Tu je Sporazum sa narodom – plan u više tačaka oko kojeg su se dogovorile članice saveza. Te stranke traže uspostavljanje pravne države i prisustvo opozicije na nacionalnim televizijama. Uz to žele da nastupe na izborima tek kada budu slobodni i pod fer uslovima“, piše švajcarski list.
„LJudi su ovde prestali da žive, samo preživljavaju“, rekao je za taj list Martin Bežinarević, jedan od zvaničnih organizatora skupova u Beogradu. On smatra da je Sporazum sa narodom dobra stvar: „Opozicija možda nije savršena, ali sve je bolje od Vučića.“
NZZ je razgovarao i sa Dobricom Veselinovićem iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd koji ima drugačiji stav. O Sporazumu sa narodom kaže da su zahtevi previše apstraktni, da je dobro da sve opozicione stranke izlaze na proteste, ali da su mnogi među njima već imali priliku da vladaju. „Oni bi slično autokratski vladali kao Vučić“, rekao je Veselinović.
Jedno od tih dobro poznatih lica je i Vuk Jeremić, piše švajcarski list. On je prema pisanju lista rekao da mu protesti daju nadu u promene, da ih opozicija podržava logistički i finansijski („Ali tu se ne radi o velikim iznosima“). Na pitanja o raznorodnosti snaga u Savezu za Srbiju, Jeremić je rekao da saradnja nije uvek laka, ali da svi imaju dobru volju i da pokušavaju da izbegnu teme oko kojih imaju suprotstavljene stavove.
O tome NZZ piše: „Zato sasvim centralni politički izazovi uopšte nisu pomenuti u 'Sporazumu sa narodom': budući odnos prema Kosovu i prema Evropskoj uniji.“
Upornost protesta „budi sećanja na devedesete i masovne demonstracije protiv tadašnjeg moćnika Slobodana Miloševića“, piše list. Sociološkinja Vesna Pešić je tada bila među vodećim licima opozicije, a danas ne šeta – zbog bolova u leđima. „Možda kad bude toplije“, rekla je ona. Jer, kako dodaje, proteste podržava s obzirom da Vučić krši sve zakone. „On je sve upropastio što smo imali. Ima milion razloga da se bude protiv ovakvog stila vladavine.“
Međutim Pešić kaže da paralela sa devedesetim godinama ne stoji. „Tada smo imali mnogo jaču opoziciju“, navodi ona, dok danas ne vidi ko bi mogao da pobedi Vučića. Osim toga, danas ne postoji pritisak međunarodne zajednice na aktuelnu vlast.
NZZ konstatuje: „Vučić zbilja i dalje ima jaku podršku u Evropskoj uniji jer ga tamo vide kao čoveka koji uspešno može da zatvori mirovni proces sa Kosovom.“
Sličnost sa protestima u Banjaluci, Podgorici i Tirani
Isti list je objavio i analizu o protestima u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Bosni uz pitanje: Dolazi li „Balkansko proleće“? Autor Andreas Ernst, ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda, piše da su konkretni povodi različiti, ali da svi ovi protesti imaju sličnosti:
„Zamajac i energija ne dolaze od opozicionih partija već iz društva koje se u demonstracijama pojavljuje kao 'građansko društvo'. Neprijateljski simbol koji drži heterogene pokrete na okupu su autoritarne vođe koje u ovim zemljama već godinama dominiraju političkom scenom. Demonstrante malo šta povezuje osim želje da oteraju sa vlasti omražene moćnike“, piše Ernst.
On primećuje da su demonstranti ne veruju etabliranim opozicionim snagama te da su protesti iznedrili nove figure bez političkog iskustva, ali sa harizmom. U Banjaluci je to bio Davor Dragičević, otac pokojnog Davida, dok je u Srbiji to glumac Sergej Trifunović. „Gotovo je isključena mogućnost da oni iz raznobojnog protesta mogu da organizuju probojne pokrete: Dragičević i Trifunović su na posletku simbolične figure protesta, a ne njihove vođe. NJima nedostaje ideološke kreativnosti i organizatorskih sposobnosti – ili, ukratko: volja za moć.“
„Gnojivo za frustraciju je u svim zemljama vrlo slično: ima ekonomske i političke komponente. Privreda stagnira pri visokoj nezaposlenosti, stručna radna snaga u velikim brojevima emigrira. Politički ssitem je nominalno demokratski, ali nedostaju kontrolni mehanizmi koji čine liberalnu demokratiju. Izvršna vlat odlučuje o svemu, otelotvorena u autokratama Vučiću, Rami, Đukanoviću i Dodiku. Parlamenti aminuju njihove odluke, pravosuđe se ne usuđuje na nezavisnost. Većina medija izveštava niz dlaku vlasti. Izbori su u tim uslovima puki plebisciti kojima vođe periodičnu legitimišu svoju moć“, piše dalje Ernst.
On analizu za Noje cirher cajtung zaključuje „zbunjenošću“ Evropske unije protestima. Portparolka iz Evropske komisije Maja Kocijančić je početkom sedmice negirala da je u pitanju „Balkansko proleće“ jer šprotesti navodno imaju sasvim različite karakteristike. „I kao i uvek kada stvari loše stoje na Zapadnom Balkanu“, dodaje Ernst, „portparolka je posegnula za mantrom EU da region ima 'jasnu evropsku perspektivu' samo ako se dalje reformiše.“
Nakon odluke da se Pentagonu dodeli 135 milijardi dolara za razradu i uvežbavanje nove strategije “trojanskog konja” u borbi protiv Rusije i Kine, američka vlada je agenciju DARPA zadužila da razradi projekt “Andermajner”. Pročitajte OVDE sve o tome.
Izvor: Dojče Vele
