„To je naša budućnost i to je trenutno naš najvažniji izazov. Ako ovo uspemo, ostavićemo generacijama koje dolaze za nama zdrav ekonomski model koji će godinu za godinom donositi robustan rast”, rekla je Brnabić na Kopaonik biznis forumu.
One je, na plenarnoj sesiji na temu „Makroekonomske osnove za snažan rast”, istakla da je Srbija danas u mnogo boljoj situaciji nego pre desetak godina i da je nakon teških mera fiskalne konsolidacije postignuta makroekonomska stabilnost.
„Srbija je ostvarila četvrtu za redom godinu stabilnih javnih finansija, a 2018. smo završili suficitom u budžetu od 32,2 milijarde dinara, odnosno 0,64 odsto BDP-a.
Prema njenim rečima, javni dug koji je pre samo nekoliko godina bio iznad 70 odsto BDP-a sada iznosi oko 50 odsto, a cilj vlade je, kaže, da ga svede u okvir takozvane „bezbedne zone” od 45 odsto BDP-a.
Da je Srbija dosta uradila na poboljšanju poslovnog ambijenta vidi se, dodaje Brnabić, i po stranim direktnim investicijama koje su prošle godine iznosile oko 3,5 milijardi evra.
Ona je dodala da je povećanje investicija donelo i veći broj radnih mesta, što je rezultiralo da nezaposlenost u četvrtom kvartalu 2018. godine bude 12,9 odsto.
„Verujem da je 2019. godina kada će nezaposlenost u Srbiji konačno biti jednocifrena”, rekla je Brnabić.
Navodeći da je Srbija prošle godine zabeležila rast od 4,3 odsto, najveći u poslednjih deset godina i među najvišim u Evropi, Brnabić smatra da to ipak nije dovoljno da Srbija sustigne članice EU u nekoj doglednoj budućnosti, te da ekonomija nije u potpunosti spremna za održiv rast.
Brnabić je istakla da Vlada Srbije radi na tome da rast bude dugoročno održiv i u tom smislu ukazala je po sektorima šta se tačno radi da bi se taj cilj dostigao. Između ostalog, navela je da je veliki potencijal u digitalizaciji poljoprivrede zbog čega se zajedno sa EU gradi Evropski centar izvrnosti za digitalnu poljoprivredu.
Brnabić je, govoreći o energiji i rudarstvu, najavila da će Srbija do 2020. godine imati oko 700 megavata novih energetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.
Pomenula je i dva važna projekta koji se tiču rudarstva i, kako kaže, deluju kao izuzetno značajni za rast u budućnosti.
Jedan je strateško partnerstvo sa kineskom kompanijom ZiJin koja je prošle godine postala vlasnik RTB Bor i garantovala investicije od 780 miliona dolara u prve tri godine poslovanja, a drugi projekat se odnosi na Jadarit u Loznici i činjenicu da Srbija ima 12 odsto svetskih rezervi litijuma.
„Imamo odličnu saradnju sa kompanijom Rio Tinto i očekujemo da do polovine ove godine bude završena prethodna Studija izvodljivosti, a da izgradnja samog postrojenja započne 2021. godine. Procenjeni uticaj ovog projekta je 1,3 odsto BDP-a”, rekla je Brnabić.
Brnabić je istakla i da je ove godine povećan budžet za kapitalne investicije i da prvi put prelazi 200 milijardi dinara.
„Dobro je što nam je svake godine izvršenje budžeta za kapitalne investicije sve bolje, a sa MMF-om radimo na tome da i sistemski poboljšamo koordinaciju i izvršenje projekata zbog čega od aprila treba da počne sa radom Komisija za implementaciju kapitalnih projekata koju ću voditi ja kao predsednik vlade, odnosno koju bi u budućnosti uvek trebalo da vodi predsednik vlade”, ukazala je ona.
Premijerka je istakla i da je mnogo toga urađeno u reformi obrazovanja i navela da je u ovoj godini izdvojeno 20 miliona evra za povezivanje 500 osnovnih škola na brzi internet i povećanje broja digitalnih učionica na 10.000.
Takođe, ukazala je da se investira oko 100 miliona evra u infrastrukturu za istraživanje i razvoj, inovacije i startap kompanije.
Kao najbrže rastući privredni sektor pomenula je informaciono-komunkacione tehnologije, navodeći da je u 2018. godine izvoz IKT iznosio čak milijardu i 135 miliona evra.
Ona je istakla da je verovatno najveći iskorak u odnosu na dosadašnju politiku podsticaja - uvođenje poreskih podsticaja za razvoj ekonomije znanja.
Kaže da je od 1. januara ove godine porez na dobit za prihode od intelektualne svojine kreirane u Srbiji niži za čak 80 odsto, odnosno iznosi samo tri odsto umesto regularnih 15 odsto.
Istovremeno je, ističe, uveden poreski kredit od 30 odsto za investicije u nove inovativne kompanije.
„Na taj način želimo da pomognemo našim kompanijama da više ulažu startape i nove ideje, koje će značajno povećati inovativnost domaće privrede”, rekla je Brnabić.
Kako je istakla, u „receptu” za brz i održiv rast, neophodan sastojak je vladavina prava, a pre svega nezavisno, objektivno, efikasno i odgovorno sudstvo.
„Kada pričam o vladavini prava i ustavnim izmenama ne pričam o Poglavljima 23 i 24 koja jesu, uz dijalog sa Prištinom, centralna tema naših evropskih integracija, jer je, bez obzira na EU, ovo nešto što je neophodno nama - našim građanima i našoj privredi”, rekla je Brnabić.
Mišljenja je da zdrava ekonomija počiva i na sistemu vrednosti koji jednu zemlju čini „evropskom” pa iako nije u EU.
Srpska ekonomija gura region, ali treba jači rast
U atmosferi usporavanja svetske ekonomije, rast u regionu Zapadnog Balkana dostigao je u proteklom periodu projektovani nivo od 3,5 procenata, zahvaljujući prevashodno ubrzanju ekonomske aktivnosti u Srbiji, ali da bi se ovaj pozitivan trend nastavio i u narednim godinama, neophodan je snažniji rast srpske ekonomije i više investicija.
Ovo je poruka predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandra Vlahovića sa zvaničnog otvaranja i prvog radnog dana 26. Kopaonik biznis foruma, koji je počeo intoniranjem himne Srbije „Bože pravde”.
Vlahović je na početku Foruma rekao da je kao rezultat makroekonomske stabilnosti, ostvarenog budžetskog suficita, dobrih fiskalnih kretanja, javni dug u Srbiji smanjen, da je na na kraju prošle godine iznosio približno 54 odsto BDP-a , s tim da se ovaj trend nastavlja.
„To je dobro, jer se time povećava fiskalni prostor koji će biti potreban u uslovima očekivanog pogoršanja svetske konjukture” naveo je Vlahović.
U atmosferi sve češćih najava krize širih razmera, stanje u javnim finansijama i privredi Srbije je značajno unapređeno u odnosu na poziciju iz 2008. godine.
„Regulacija bankarskog sektora je neuporedivo bolja, privreda se ne zadužuje tako lako, međutim potreban je oprez”, napominje Vlahović.
Eventualna kontrakcija ino-tražnje i priliva kapitala će svakako ugroziti nivo aktivnosti i poslovna zajednica za to treba da bude spremna, ukazuje predsednik SES-a.
„Vlada treba da sačuva fiskalni prostor za anticiklične intervencije, stoga oprezno sa povećanjem tekuće potrošnje”.
On je naveo da je zaposlenost u našoj zemlji na predkriznom nivou.
Nezaposlenost, a posebno nezaposlenost mladih, zajedno sa nepovoljnim demografskim razvojem i migracijom stanovništva je i dalje najveći problem, rekao je Vlahović.
„Srednjoročna projekcija razvoja ekonomske aktivnosti je blago pozitivna, u ovoj i narednoj godini očekuje se rast od 3,5 i 3,4 procenta, respektivno”.
Međutim, upozorava, eksterni rizici postaju dominantni faktor koji će uticati na realizaciju makroprojekcija.
U prethodnoj godini, podseća, okončana je privatizacija RTB Bor i PKB-a i pokrenut je stečaj u Azotari.
„Na taj način je smanjena lista preduzeća koja su usled svoje veličine i neuspešnosti imala negativni efekat na javne finansije”.
Međutim, dodaje, još uvek čeka rešenje grupa preduzeća u kojoj je formalno zaposleno 15.000 radnika.
„Izostao je napredak u restrukturiranju najvećih javnih preduzeća, sa izuzetkom Železnica, kao i javnih komunalnih preduzeća u većim gradovima”.
Vlahović je u ime Saveza Ekonomista Srbije poželeo dobrodošlicu gostima 26. Kopaonik biznis foruma i zahvalio se partnerima i sponzorima Foruma.
Ovogodišnji Kopaonik biznis forum (KBF), održava se od 3. do 6. marta, a okupiće više od 1.300 učesnika,160 moderatora i panelista iz Srbije i regiona, koji će razmatrati kako postići snažan ekonomski rast i obezbediti brže približavanje standarda Srbije prosečnom standardu Evropske unije.
Forum organizuje Savez ekonomista Srbije u partnerstvu sa kompanijom Masterkard, a medijski partneri Foruma su Novinska agencija Tanjug i NIN.
Centralna tema 26. Kopaonik Biznis Foruma je: „Srbija deset godina posle velike recesije: Snažan rast kao imperativ”.
Priština vreba trenutak, mogući napadi na sever, Haradinaj pripremio tri krvava scenarija! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Tanjug, Politika
