Protivljenjem Nikolasu Maduru, zemlje Grupe Lima samo su napravile budale od sebe i nisu uspele da oslabe legitimnog predsednika Venecuele, rekao je osnivač medijske grupe TeleSur Aram Aharonian.
Argentinski psihoanalitičar Horhe Aleman smatra da se Venecuela pretvorila u “kolektivnu emocionalnu ucenu”.
Iako je odluka Vašingtona da 23. januara 2019. prizna Huana Gvaida za “privremenog predsednika” Venecuele izazvala domino efekat među američkim saveznicima, niko od njih ne pokazuje nikakav entuzijazam za pokretanje vojne intervencije protiv Karakasa.
“SAD nemaju dovoljno sledbenika” rekao je Aram Aharonian, osnivač latinoameričke televizije TeleSur.
Ranije je američki potpredsednik Majk Pens nagovestio mogućnost vojnog scenarija u Venecueli.
“Vođama širom sveta poručujem: vreme je. U borbi Venecuele za slobodu ne može biti nikakvih posmatrača. Nadamo se mirnoj tranziciji u demokratiju, ali kako je predsednik Tramp jasno stavio do znanja, sve opcije su na stolu“, rekao je Pens na regionalnom samitu u kolumbijskoj prestonici Bogoti.
Međutim, uprkos njihovom otvorenom protivljenju vladi Nikolasa Madura, neke zemlje Grupe Lima su jasno stavile do znanja da neće podržati američku vojnu invaziju na Venecuelu.
Hamilton Murao, brazilski potpredsednik i penzionisani general, naglasio je da Brazil ni pod kojim okolnostima neće dopustiti američku intervenciju na Venecuelu sa svoje teritorije. Navodeći izvore u vladi Kolumbije, Gardijan je napisao da je predsednik Ivan Duke odbacio intervenciju, a isto su učinili Čile i Peru.
“Neki članovi Grupe Lima su napravili budale od sebe”, rekao je Aharonian.
“U takozvanom ratu četvrte generacije, oni se bore pomoću laži, a oni koji ih izmišljaju obično završe tako da počnu u njih da veruju. Oni ne samo da nisu oslabili Madura, već su ga i ojačali”, dodao je stručnjak.
U međuvremenu, s druge strane Atlantika, Maja Kocijančić, glasnogovornica Federike Mogerini, visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, pozvala je zemlje na “izbegavanje vojne intervencije”.
“S naše tačke gledišta je sasvim jasno da nam je potrebno mirno političko i demokratsko rešenje ove krize, a to isključuje upotrebu sile”, istakla je Kocijančić.
“Karipska zajednica ne priznaje Gvaida, a uprkos ogromnom pritisku Vašingtona i Evropska unija je počela da povlači svoje reči. Sjedinjene Države nisu uspele da nabave brodove iz Arube i Kurasaoa, jer se tome usprotstavila Holandija. Nijedna od susednih zemalja ne želi da se meša u sukob velikih razmera sa Venecuelom”, naglasio je Aharonian.
“Čak i ako ubiju Madura, da li će biti gotovo? Apsolutno ne”, dodao je.
Aharonian je objasnio da, osim sankcija i pljačke, postoje i ozbiljni problemi u venecuelanskoj ekonomiji. Zbog toga strategija vojne intervencije u Venecueli pod rukovodstvom Sjedinjenih Država gubi svoju privlačnost, tvrdi naučnik.
S druge strane, argentinski psihoanalitičar Horhe Aleman ističe da su Venecuela i ideologija “čavizma” postali žrtve kampanje demonizacije.
“Venecuela je žrtveni jarac kojim se koristi desnica u Španiji ili Velikoj Britaniji. Venecuela je metafora za zlo i sada se u demoniziranju povezuju reči “Čavez” i “populizam”. Bilo koji projekat koji nije pomirljiv s vizijom elite, optužuje se da je populistički. Venecuela je pretvorena u neku vrstu kolektivne emocionalne ucene”, kaže Horhe Aleman.
Prema Alemanu, ova kampanja je usmerena protiv svih alternativnih političkih pokreta koji su u suprotnosti s postojećim sistemom.
Tvrdi i da se izraz “demokratija” pretvorio u praznu ljušturu, jer se najvažnije odluke ne donose na demokratski način.
“Konsenzus između kapitalizma i posleratne demokratije je uništen i danas postoji samo simulacija demokratije”, kaže Aleman.
Politička previranja u Venecueli su dramatično eskalirala 23. januara, kada se Huan Gvaido, predsednik Nacionalne skupštine bez legitimiteta, proglasio privremenim predsednikom zemlje. SAD i mnogi američki saveznici u Latinskoj Americi, Evropi i Aziji su priznali samoproglašenog uličarskog predsednika države, koji se ne sme ni približiti predsedničkoj palati Miraflores u Karakasu i sa svojim pristalicama “sednice” održava po trgovima venecuelanske prestonice.
Nakon što SAD prošle nedelje nisu uspele da uđu u Venecuelu s konvojem “humanitarne pomoći”, Gvaido je pozvao “međunarodnu zajednicu” da prema Karakasu zadrži “ otvorene sve opcije ”.
Škotski političar Tomi Šeridan kaže kako SAD ne mare za stvarne probleme u medicini i zbog nestašice hrane, što je posledica američkih sankcija, embarga i blokade međunarodne naplate za naftu, već sada s humanitarnom pomoći žele da preuzmu nadzor nad venecuelanskom ekonomijom i naftom.
“Ako pokušaj Sjedinjenih Država da svrgne izabranu vladu Venecuele i postavi guvernera CIA-e Gvaida uspe, to bi bio 68. put da je Vašington nezakonito svrgnuo jednu suverenu vladu. Maduro i Venecuela zaslužuju međunarodnu podršku i solidarnost. Oni odbijaju da se slome pod pretnjom američke vojne intervencije ili pod pritiskom ekonomskog terora čiji je cilj uništenje venecuelanske ekonomije. To su ponosni ljudi i neće se odreći slobode bez borbe. Venecuela nije Vijetnam, ali će se boriti s istom upornošću kako bi branila svoju teritoriju kao što je činio Vijetkong, a SAD i Tramp bi se u slučaju intervencije, nadamo se, suočili sa sličnim ponižavajućim porazom kao i 1975. godine”, zaključuje Tomi Šeridan.
Šta Sergej Trifunović misli o Kosovu pročitajte OVDE.
Izvor: logicno.com/ N. Babić
