Ta pitanja ostaju otvorena nakon što je Makron u pismu svim zemljama članicama EU poručio da se zalaže za jačanje suvereniteta unije, uvećanje budžeta, zaštitu njene teritorije od imigracija, novi sporazum o odbrani i bezbednosti, nove mere socijalne zaštite za građane EU i istakao da nacionalizam predstavlja veliku pretnju očuvanju evropske tvorevine.
Makron nije pomenuo Zapadni Balkan, ali je poznat njegov stav da nema mesta za proširenje dok se Evropska unija ne reformiše.
Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević ističe da, i pored toga što Makron u svom pismu nije pomenuo Zapadni Balkan, zemlje regiona mogu da iskoriste njegov pristup, koji omogućava vrlo otvorenu Evropu u kojoj sve zemlje na "listi čekanja" mogu da nađu svoje mesto.
"Jedna od ključnih stvari koju on pominje jeste mogućnost da se Evropa gradi kroz razumevanje da ne mogu svi da idu podjednako brzo i da učestvuju u evropskom projektu na isti način i tu je ono gde možemo da tražimo svoje mesto", kaže ona.
Zato bi i zemlje kandidati trebalo da postanu deo debate o reformi Evrope i nađu neki način da učestvuju u izgradnji novog projekta, ukoliko bude prihvaćen.
Lazarević navodi i da je činjenice da države Zapadnog Balkana još nisu spremne da pristupe EU, ali ističe da bi mogle da predlože način da se integrišu.
Ona kaže da je Makron prvi evropski lider nakon očeva osnivača EU koji otvoreno poziva na veliku i široku reformu i stvaranje Evrope koja će povratiti poverenje građana.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije smatra da pismo nije slučajno objavljeno uoči majskih izbora za Evropski parlament jer Makron želi da se prikaže kao lider stranaka protiv nacionalizma, koji je u usponu u mnogim članicama EU.
Makron bi, kaže Zečević, želeo oko sebe da okupi one države koji su za očuvanje EU, njen razvoj i reformu, a smatra da bi i Srbija mogla biti deo te Makronove koalicije.
"S tim što on (Makron) misli da bi pre proširenja EU trebalo da dođe do reforme za koju se on zalaže, a zatim bi usledio prijem novih članica, to je njegova ideja", smatra Zečević.
On navodi da je ključna poruka Makronovog pisma da nacionalizam predstavlja veliku opasnost za postojanje EU, što pokazuje na primeru Bregzita, i da je njegova ambicija da tu evropsku tvorevinu sačuva i da je održi.
"Građani EU ne osporavaju toliko evropsku ideju, koliko način funkcionisanja EU, što znači da je potrebna njena reforma i tu Markon daje naznake u kom pravcu misli da ta reforma treba da ide", kaže Zečević.
On objašnjava glavne tačke Makronove reforme i navodi da su među njima jačanje suvereniteta EU, zaštita njene teritorije od imigracija, jačanje snaga koje čuvaju granice, te formiranje evropske zajedničke odbrane.
U oblasti privrede, Markon se zalaže za uvećanje budžeta EU, koje bi poslužilo za ulaganje u privredni razvoj i u razvoj nerazvijenih zemalja, ali i da se obezbede sredstva kao rezerva u slučaju novih finansijskih kriza.
"Takođe, Makron se zalaže i za oporezivanje multinacionalnih kompanija kao što su Gugl, Amazon, Fejsbuk i prikupljanje poreza za zaštitu evropskog tržišta od stranih proizvoda, naročito onih država gde se ne poštuju ekološke norme i standardi kao što se poštuju u EU, a tu se pre svega misli na Kinu", objašnjava Zečević.
Skreće pažnju i na Makronovu ideju da treba sprečiti mešanje stranih sila u unutrašnje političke procese unutar EU, a tu pre svega misli, smatra Zečević, na SAD, Rusiju i Kinu koje imaju svoje interese i finansiraju neke od političkih stranaka u državama članicama.
Takođe, Makronova ambicija je i da vrati Francusku na političku scenu i da ojača njen uticaj u Evropi.
"Francuska je dugo bila u senci Nemačke, koja je imala odlične ekonomske rezultate zbog čega se pozicionirala kao glavna privreda EU, pa samim tim i glavni politički faktor u EU", konstatuje Zečević.
Kakva opasnost preti Rusiji, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
