Danska namerava da proceni „šta se događa u Rusiji i kako se ona (ruska vlada) odnosi prema Ukrajini“, pojasnio je Samulsen, čije su reči preneli ruski mediji. „S obzirom na nastavak sukoba s Ukrajinom ruski potezi nisu u skladu s danskim interesima“, rekao je danski šef diplomatije.
Danska agencija za energetiku razmatra molbu „Gasproma“ za izgradnju gasovoda. Ukoliko je danska vlada odbaci, alternativna ruta, koja zaobilazi danske teritorijalne vode, poskupeće projekat jer će zahtevati dodatnih 50 kilometara dužu trasu. Taj rusko-nemački gasovod već je dobio potrebne dozvole od svih zemalja kroz čije vode prolazi, osim Danske.
Kopenhagen je otegao čitav proces svog odgovora usvojivši zakon koji omogućuje ulaganje veta na polaganje cevi na svojoj teritoriji. Tamošnji premijer Lars Loke Rasmusen je u junu 2018.g. izjavio kako predlaže razmatranje projekta gasovoda „Severni tok 2“ na opšteevropskom nivou (u Briselu), nakon kog bi i Danska donela svoju konačnu odluku.
Danska, kao velika američka saveznica, koja se u ovom slučaju, zapravo, rukovodi američkim stavovima, koji se snažno protive izgradnji ovog gasovoda, rizikuje da ostane bez finansijske koristi koju bi imala od tranzita gasa kroz deo gasovoda koji bi prolazio njenim teritorijalnimm vodama. Kopenhagen, verovatno, čeka poslednji čas i konačan rasplet ove velike energetske ali i geopolitičke zavrzlame koja se u međuvremenu stvorila, nakon čega će doneti i konačnu odluku.
Taktiziranje Kopenhagena je sasvim sigurno vremenski precizno tempirano i ne verujem kako će Danska, ukoliko definitivno uvidi da je ovaj projekat politički nezaustavljiv, sebe „otcepiti“ od dela njegovog finansijskog „kolača“ koji će pripasti njenim susedima.
Jer operator „Severnog toka 2“ – kompanija Nord Strim 2 AG, nakon ovakvog danskog stava nije otezala niti je želela da išta prepustiti slučaju, već je podnela zahtev za promenu trase gasovoda, koji više ne bi išao kroz danske teritorijalne vode već kroz njen isključivi ekonomski pojas, severo-zapadno od ostrva Bornholm (za gasovodne projekte koji prolaze dnom IGP nisu potrebne dozvole država koje su ih proglasile).
Međutim, usprkos tome Nord Strim 2 AG nije odbacio ni prvobitnu molbu, upućenu Danskoj, koja uključuje najkraću, a time i najjeftiniju varijantu ovog gasovoda, te će čekati konačan odgovor danske vlade dokle god to bude mogao, s obzirom na sam tok polaganja gasovodnih cevi tj. radova koji već intenzivno traju.
„Severni tok 2“ gradi se po dnu Baltičkoga mora, od ruske do nemačke obale, u dužini od 1,2 hiljada kilometara. Kapacitet gasovoda iznosiće 55 milijardi m3 gasa godišnje, a ukupna cena projekta iznosi oko 10 milijardi evra.
Do sada su izgrađene dve trećine ukupne dužine gasovoda, za koji se u celosti planira da bude izgrađen do kraja 2019. godine. Konzorcijum projekta čine ruski „Gasprom“ (51%) i evropske energetske kompanije „Engie“, „OMV“, „Shell“, „BASF“ i „Uniper“.
Gasovod „Severni tok 2“ izazvao je velike podele unutar prekoatlantskih saveznika, ali i unutar same EU. Protiv njega se snažno zauzimaju SAD i njihovi sateliti među istočnim članicama EU, ponajviše Poljska i pribaltičke države bivšeg SSSR-a, a takođe i Ukrajina, kojoj se približava istek dugoročnog ugovora s „Gaspromom“ o tranzitu ruskog gasa u EU. Taj ugovor ističe 31. decembra 2019.g., a da na vidiku nema nikakvih naznaka njegovog produženja.
Zbog toga su u Briselu i pokrenuti trojni razgovori Rusija-EU-Ukrajina, koji za sada nisu urodili značajnijim pomacima. Štaviše, i ukrajinski Neftogas, partner u spomenutom ugovoru s „Gaspromom“, više nije optimističan da će Ukrajina uspeti da sklopi novi ugovor o tranzitu ruskog gasa, što je izjavio pre dva dana.
Možda u tome i ima istine, jer Rusija, osim tržišnih uslova na kojima Moskva sada insistira za njegovo potpisivanje (bez bilo kakvih olakšica po Kijev), kao uslov uključuje i nužnost političke i bezbednosne stabilnosti koje, takođe, u Ukrajini još uvek nema na vidiku.
Berlin i Pariz odbacili zahtev SAD da održe manevre svojih ratnih brodova u blizini Krima. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: geopolitika.news
