Postoji verzija koja kaže da je za krah projekta krivac Stane Dolanc.
Bilo je planirano da prvih pet prototipa (tri jednoseda i dva dvoseda) poleti 1995, a da serijska proizvodnja počne 1999. NATO bombarderi su već prve večeri agresije bombardovali i razorili upravo fabriku "Utva" u Pančevu, odnosno dve ogromne hale opremljene za finalizaciju projekta.
O ovom projektu pričao je general Sava Pustinja, a njegovu priču potvrdio je i novinar, pisac i vojno-politički komentator Miroslav Lazanski.
- Predviđena je još tada GPS i inicijalna navigacija aviona, a pilot je na viziru kacige imao sliku leta i događanja u vazduhu i na zemlji. Moćni supersonični avion imao bi savremeni softver, a istraživanja koja su rađena pokazala su da bi naš avion u bliskoj borbi bio bolji od američkog F-16 u svih 10 simuliranih početnih uslova borbe. Ono zbog čega je revolucionaran jeste to što je pilot mogao da upravlja njime glasom – ispričao je general Pustinja.
Miroslav Lazanski kaže da je jedina dilema bila da li ćemo kupiti francuski motor koji je ugrađivan u avione rafal ili američki iz aviona F-16.
- I Amerikanci i Francuzi su nam nudili motor. Avion bi ličio na francuski rafal, bio je jednomotorac, imao je kokpit napred, pilot bi upravljao glasom, a ne instrumentima. Taj kokpit je bio tad revolucionaran, dobio je i nagradu AVNOJ od Milke Planinc, ali je sve zaustavio raspad Jugoslavije. Bila je opcija i da taj avion radimo zajedno sa Egiptom i Indijom – objašnjava Lazanski.
Kako navodi, fabrika aviona "Utva" u Pančevu dobila je za sklapanje tog aviona ogromne hale.
– Mi smo imali ozbiljnu ekipu inžinjera, tehnički institut je to radio sjajno, a interesantno je to što je NATO izbombardovao 1999. baš te nove hale u Pančevu gde je trebalo finalizirati taj moćni avion. Da je projekat NA uspeo, svi bi od Triglava do Vardara imali posao – podvlači Lazanski.
Šta stoji u prištinskoj platformi pročitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
