Najnovije

Trka za ničiju zemlju na Arktiku

Važnost Arktika i Severnog plovnog puta je tolika da se već uzima kao gotova stvar da će „ledeni put” biti Bliski istok 21. veka. Rusi imaju izreku da ih tri stvari spašavaju propasti: vojska, mornarica i zima. I u slučaju Arktika oslanjanje na te tri komponente im je omogućilo da brže i dalje iskorače u osvajanju ledenih prostranstava u odnosu na druge države koje su takođe sada zainteresovane za ovu teritoriju i vodeni prolaz.

Putin na Arktiku (Foto: kremli.ru)


Dok se druge države koje izlaze na Severni ledeni okean nisu nikako, ili bar ne intenzivno, bavile osvajanjem nepristupačne ničije zemlje, Rusija je to radila veoma prilježno i kontinuirano. Uprkos nedostatku novca, zvanična Moskva decenijama nije prekidala istraživanja na Arktiku, i to u više pravaca.

S jedne strane je to bilo otkrivanje zaliha energenata: procenjuje se da se u trouglu koji čine Severni pol i poluostrva Kola i Čukotka nalazi oko 10 milijardi tona nafte i gasa. S druge strane, neprekidno su se obavljala istraživanja prostora: tla i uslova za postavljanje baza i opstanak ljudskih postava i njihove bezbednosti. U međuvremenu je napravljeno desetine ledolomaca na atomski pogon, čime su Rusi zagospodarili ovim ledenim putevima. Paralelno je išlo i razvijanje sistema oružja koje je primenjivo u tim uslovima, a uz povlačenje političkih poteza, Rusi su na pragu toga da, ako već nisu – osvoje Arktik.

Materijalizacija tog osvajanja ostvarena je još 2007. godine, kada je tročlani tim sa podmornice „Mir” zaronio u ledenu vodu i pobio rusku zastavu u tlo na dnu mora. Putin je tada primio posadu u Kremlju i tom prilikom je izgovoreno da je Rusija „ovim činom osvojila Arktik”. U pamćenju su ostale urezane i slike Putina i ministra odbrane Sergeja Šojgua koji su u maju 2017. godine posetili arktički arhipelag, koji obuhvata ostrva na kojima je ruska vojska izgradila pistu i tada je radila na otvaranju stalne baze.

Kako topljenje arktičkog leda svake godine čini dostupnijim podmorska nalazišta energenata, tako Rusija, SAD, Kanada, Danska i Norveška ulaze u sve oštriju borbu za sticanje nadležnosti u Severnom ledenom okeanu. Ali, uporedo se otvara i plovni put koji hiljadama kilometara skraćuje putanju trgovačkih i putničkih broda i u zasenak baca Panamski i Suecki kanal.

Prekjuče je ruski dnevnik „Izvestija” objavio da Rusija uzima pod zaštitu Severni morski put i da je vlada sačinila pravila plovidbe stranih vojnih brodova njime. Pozivajući se na dokument, navedeno je da strana država treba da pošalje obaveštenje o prolasku svojih brodova severnim putem 45 dana pre njegovog početka. U dokumentu se traži da se navede ime vojnog broda, cilj, trasa i vreme plovidbe, kao i osnovni parametri: nosivost, dužina, širina i karakteristike energetskog bloka. Na kraju treba da se navede i vojno zvanje i ime kapetana broda. „Sputnjik” je preneo da će se pojaviti i zahtev da na brodu budu i ruski vodiči. U slučaju poteškoća sa ledom upravo će ruski ledolomci pratiti strane brodove, navedeno je u tekstu. List dodaje da su brodovi obavezni da čuvaju životnu sredinu, a u slučaju havarije ili pogoršanja vremenskih uslova, komanda treba da pošalje saopštenje obližnjoj ruskoj luci ili vojnoj bazi.

I u pogledu broja ledolomaca vidljiva je disproporcija u stepenu zainteresovanosti za ovo područje pod ledom: ruski izvori navode da poseduju desetine ledolomaca, dok američki podaci iz 2017. kažu da Rusi imaju 41 ledolomac i da se grade novi. I ruski i američki izvori su saglasni u tome da SAD imaju – dva ledolomca.

Iako svesni toga da su ih Rusi pretekli u osvajanju Arktika, predstavnici SAD su više puta saopštavali da Severni morski put treba da bude saobraćajna arterija, otkrivena za ceo svet. Zbog toga SAD osporavaju pravo okolnim državama da uspostavljaju pravila arktičke plovidbe, a to pravo ne priznaju ni Kanadi.

Nepun mesec dana ranije „Volstrit džornal” je pisao da američka mornarica namerava da ojača pozicije na Arktiku i da odgovori na „prekomerna istraživanja Rusije i Kine u regionu”. SAD nameravaju da pošalju svoje trupe na ostrvo Adak, koje se nalazi u blizini Rusije, na kome se ranije nalazila njihova baza i da razmeste brodove i izviđačke avione.

Sukob je predvideo i sam ruski ministar odbrane upozoravajući na moguće konflikte na Arktiku, dok su nemački mediji skretali pažnju na činjenicu da bi, u slučaju dolaska američkih brodova na Arktik, pre svega u teritorijalne vode na koje pretenduje Rusije, moglo da dođe do sličnih incidenata poput onog u Kerčkom moreuzu, kada su ukrajinski brodovi zaplenjeni, a mornari uhapšeni.

Ruska vojska dobila sedam novih helikoptera, "Noćni lovac" kreće u napad. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Politika

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA