Piše: Mihailo Medenica
A, gde bi nam to, Aleksandre Vulinu, valjalo kako kažeš: „razgraničiti se što pre sa Šiptarima?!“
Evo, „junače“, pokaži tu tačku gde ti je Kosova dovoljno? Gde ga je previše za nas?
Gde se to i kako povlači međa između majke i sinovljevog joj groba?!
Kako se razrezuje Kosovo od Metohije?
Gde je ponosno biti Srbin a gde to valja prećutati ko prokletstvo?!
Reci, komesaru jada, u ime kojeg Boga se to Srbin odriče Bogorodice LJeviške?!
Hoćemo li ikone Svetih Arhangela u izbeglištvo?!
Mošti Stefanove, Joanikijeve, Dušanov grob…među azilante?!
Da raspišemo poternicu za Milošem Ćirkovićem, pa kad zasija negde u vrletima više Peći- u bukagije?!
Ko je on da tvrdoglavi: „Vi idite, ja neću!“?!
Šta on ima da neće kad vi, bednici, hoćete?!
Hoćete i znate ono što ni glave oca Stefana i Haritona ne znaju- gde su posečene to nije Srbinovo i valjalo bi im se uzeti upamet- ne može Srbija zbog dve glave, zbog 202 glave, zbog 2200 glava, zbog 200.000 glava biti talac mita da je naše čitavo Kosovo i Metohija!
Ne možemo doveka biti alavi pa kućiti Gospoda i u Gračanici, Dečanima, Deviču, Zočištu, Gorioču, Budisavcima…
Jedan je Bog pa mu dovoljna jedna bogomolja, samo ti povuci među pa da mu neko javi gde ubuduće da se skrasi a ne da „bekrija“ čitavim Kosovom i Metohijom, kao od kafane do kafane…
Razreži, regrutu bezumništva, i te Nemanjiće, aman!
Dovoljna su nam dva- tri u vrh glave, šta će nam onoliki?
Pa nisu oni dinastija Đogani da deca moraju da znaju sve o njima!
Pitajte Šiptare treba li im koliko, pa ako ih neće razgraničavajte to pod hitno!
Proverio bih ja na tvom mestu imaju li Dečani uošte dozvolu da budu Visoki, pa ako nema zna se- ko u Savamali…
Izvršitelje, more, u Veliku Hoču, Goraždevac, Belo Polje, Staro Gracko, Klinu, na Šaru…izbacuj sve to, garantujem da nemaju papire za vekove!
Pusti ti tapiju od Gospoda, zna se ko je „gospod“ u Srbiji danas, pa gde on kaže da je metar za koji se „izborio“ dotle je naše!
Da ne zaboravim, ostalo je nešto tela naših heroja, dece, anđela, na Prokletijama, odmah podno Košara, vidi, veleizdajniče, da to nekako pišete u otpis, đuture s Paštrikom, Junikom, Orahovcem, Radonjićkim jezerom, Klečkom, Đeravicom…ko kancelarijski materijal.
Nemojte onoj zveri od vašeg koalicionog čeda Haradinaju da ostavljate teret, on zna samo da oduzima, sabiranje mu ne ide od krvavih ruku.
Sutra je, čisto da reknem, godišnjica napada na Košare, dan kad će se zveri zoriti na memorijalnom groblju podno svete karaule, pa vidite ragraničite po suzu, neku tešku rodoljubivu reč, neku zakletvu kako deca nisu ustuknula mi metar pred hiljadama krvoloka, al budalastno nisu znala da to nije taj metar za koji se „lavovski borite“!
Oprostite im, bili su samo deca rešena da poginu za Srbiju, al deca ko deca- šta znaju šta je metar?!
Pa i grobovi su im veći od metra, bre!
Što je najgore nad zemljom su još i veći negoli pod njom- eno ih ko sveta raspeća nikla svud iz zavetne zemlje, postrojili se kraj Lazara i Miloša, čuvaju parče neba na zemlji i parče zemlje od neba za nas, za one što će doći za nama, za Prizren koji nas čeka dogodine, doveka, za razgraničenje tamo gde sunce požuri da se sakrije iza Šar- planine…
Tamo, bezumniče izdajnički, gde Kosovo i Metohija ne može sa se kupi novcem tetke iz Kanade.
Tamo gde, propali proleteru, ne može da se proda i razgraniči!
Tamo gde živi i vaskrsli zanavek čuvaju Srbiji mesto u čelu slavske trpeze.
Tamo gde su jutra ikonopisci a svaka noći vaskršnje bdenje.
Tamo gde ti, Aleksandre Vulinu, jedino možeš razgraničiti sebe od sebe, gde završava bezumnik a počinje velezdajnik, ili se to razgraničiti ne može..?
Kako danas izgledaju Košare, pogledajte OVDE.
Izvor: Dva u jedan
