Ovo je prvi put da su Sjedinjene Države primenile ovu oznaku na strani državni entitet. Iako Amerika već gleda na Iran kao na državu koja sponzoriše terorizam i gađa je sankcijama, stručnjaci strahuju da će ovaj potez dodati ulje na vatru koja tinja širom Bliskog istoka.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa donela je još jednom odluku bez presedana, kada je proglasila iransku elitnu Revolucionarnu gardu kao stranu terorističku grupu. Ovo je prvi put da su Sjedinjene Države primenile ovu oznaku na strani državni entitet. Iako Amerika već gleda na Iran kao na državu koja sponzoriše terorizam i gađa je sankcijama, stručnjaci strahuju da će ovaj potez dodati ulje na vatru koja tinja širom Bliskog istoka.

Revolucionarna garda Irana (IRGC) dugo je na meti Vašingtona. Pojavila se u maju 1979. kao paralelna vojna institucija pored iranske armije, u čiju su lojalnost tada sumnjali zagovornici revolucije. U nemirnim godinama koje su usledile garda je evoluirala od neiskusne grupe usijanih glava u jedinstvenog, najefikasnijeg garanta opstanka režima. Trenutno poseduje veliki uticaj u Iranu i upletena je u bukvalno sve glavne sektore iranske ekonomije. Neki procenjuju da članstvo garde broji oko 125.000 ljudi.

SAD, Izrael i zalivske kraljevine posmatraju iransku gardu kao glavno vozilo režima za destabilizaciju na Bliskom istoku, ono što je Tramp nazvao “globalnom terorističkom kampanjom”. SAD su gardi “prikačile” i smrti skoro 260 svojih državljana, ubijenih u bombardovanju američkih baza u Bejrutu 1983. i 1984. Američki zvaničnici često su se pozivali na ovo kad im je trebalo opravdanje za druge poteze protiv Irana, uključujući Trampovo odluku da se povuče iz nuklearnog sporazuma iz 2015, ukazuje “Vašington post”.

"Majka svih ratova"

Američko karakterisanje garde kao terorističke organizacije moglo bi dovesti do jačanja tenzija, sukoba, a u najgorem scenariju i do rata. Stoga je veliko pitanje za međunarodnu politiku ove godine da li su Tramp, izraelski premijer Benjamin Netanijahu i saudijski krunski princ Mohamed bin Salman toliko oslabili kod kuće da su u stanju da krenu u rat sa Iranom?

Nažalost, odgovor je da, piše “Nejšen”. Iako su zapadna Evropa, Rusija i Kina, čak i većina stručnjaka za spoljnu politiku u Vašingtonu protiv izbijanja rata u regionu, to je i dalje mogući scenario.

A uprkos Trampovim tenzijama sa Venecuelom, Kinom i čak Severnom Korejom – sa kojom je nedavno naglo prekinuo nuklearne pregovore – Iran je najverovatnija lokacija sledećeg rata. Godine političkog kritikovanja Irana mogle bi se obiti o glavu Trampu i njegovim savetnicima, državnom sekretaru Majku Pompeu i bezbednosnom savetniku DŽonu Boltonu, i pretvoriti se u konflikt sa mogućim katastrofalnim posledicama.

Takav rat proširio bi se Bliskim istokom poput vatre, ne samo na Saudijsku Arabiju i Izrael, dva glavna rivala Irana u regionu, već i na Irak, Siriju, Liban, Jemen i druge zalivske države. To bi zaista mogao biti, kako je to rekao iranski predsednik Hasan Rohani prošle godine – “majka svih ratova.” Sa poznatim iranofobima Boltonom i Pompeom na rukovodećim pozicijama, Tramp nema mnogo ograničenja kad je reč o Iranu, ocenjuje “Nejšen”.

Tenzije na Bliskom istoku

Prepoznavanje iranske garde kao terorističke nije, međutim, jedini potez Trampa koji je zakuvao stvari na Bliskom istoku.

Američki predsednik je u decembru 2017 priznao Jerusalim kao prestonicu Izraela, a nedavno je priznao Golansku visoravan kao izraelsku. Dok je Netanijahu ovo pozdravio, iransko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je priznanje Golana kao izraelskog nelegalno i neprihvatljivo i da ova visoravan pripada Siriji. Protiv takvog Trampovog poteza oglasile su se i Evropska unija i Rusija. Iran je u znak odmazde odmah objavio da su SAD sponzor terorizma a njihova Centralna komanda na Bliskom istoku teroristička grupa.

Tramp je rekao da će njegov potez “značajno proširiti domet i obim maksimalnog pritiska na iranski režim”, dodajući da postoji jasan rizik za bilo koju osobu ili organizaciju koja posluje sa iranskom gardom. Ipak, “Vašington post” ukazuje na glasine da “Organizacija Tramp”, predsednikova porodična kompanija – posluje sa kompanijom u Azerbedžanu koja je prala novac iranske garde.

- Ovaj takozvani maksimalni pritisak pokazuje da se nije mnogo razmišljalo o složenosti koju podrazumeva takav potez, poput činjenice da iranska garda nije monolitna i da je sastavljena od regruta koji nemaju izbor nego da služe – kaže stručnjak “Atlantskog veća” Holi Degres, dodajući da je to bio razlog što je Vašington dugo čekao na ovakav korak.

Nesmotreni pokušaj izazivanja krize 

Trampova administracija tvrdi da ne želi rat, već da Iran promeni svoje ponašanje u regionu. Mohamad Ali Šabani, istraživać Univerziteta SOAS u Londonu, rekao je da će se Bela kuća uvelike razočarati ako misli da će političari povezani sa gardom i organizacije sa stvarnim uticajem u zemljama poput Iraka i Libana iznenada zatvoriti svoja vrata.

- Ako je neko svestan dugoročne iranske igre, to su oni danas na vlasti u Bejrutu i Bagdadu, od kojih su mnogi partneri Islamske republike skoro 40 godina – istakao je on.

Neki stručnjaci, međutim, smatraju da Trampov potez neće imati mnogo značaja.

- Garda je već među najviše sankcionisanim entitetima u svetu i ovo im neće doneti nova ograničenja. U najboljem slučaju, to izaziva Teheran da bude umereniji i izbegava eskalaciju, a u najgorem je to nesmotreni pokušaj izazivanja kriza na koju Trampova administracija nije spremna – zaključio je DŽeret Blank, bivši zvančnik administracije Trampovog prethodnika Baraka Obame.

Šokirali gledaoce: Rusija napala Estoniju, Nemačka i NATO kreću u odbranu. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic