Britanska vojska regrutuje filozofe, psihologe i teologe kako bi istražili nove metode psihološkog ratovanja i manipulacije ponašanjem, pokazuju dokumenti koji su dospeli u javnost.
Univerzitet u Kembridžu bio je među institucijama koje su zvaničnici Laboratorije za odbrambenu nauku i tehnologiju Ministarstva odbrane (Ministry of Defence’s Defence Science and Technology Laboratory, engleska skraćenica DSTL) nabrojali na spisku sa koga traže partnere na projektu nazvanom „istraživački kapacitet humanističkih i društvenih nauka“ za koji je namenjeno 70 miliona funti. Istražuje se kako umetnosti, humanističke discipline i društvene nauke mogu da oblikuju vojne i bezbednosne strategije, uključujući i „psihološke operacije“.
Portparol univerziteta je izjavio kako su se oni od tada povukli. Drugi na spisku bio je Univerzitet u Lankasteru – koji je takođe kasnije odustao – kao i kompanije za proizvodnju oružja i odbrambenih sistema BAE Sistems (BAE Systems) i Kinetik (QinetiQ).
U prezentaciji za potencijalne sagovornike koja je objavljena na internetu, DSTL nabraja „razumevanje ljudskog ponašanja i uticanje na ljudsko ponašanje“ među svojim istraživačkim prioritetima, koji bi bili ostvareni i kroz „usmereno manipulisanje informacijama“ i „koordinisanu upotrebu punog spektra nacionalnih kapaciteta […] uključujući vojne, ne-vojne, javne i prikrivene“.
Prema dokumentima Univerziteta u Kembridžu sa detaljima o oblastima istraživanja u okviru programa koja su postala dostupna javnosti, a o kojima je prvobitno izveštavao studentski list Versiti, vojska želi da razvije „informativne aktivnosti i domete, odbrambeno angažovanje i strateško komuniciranje“ uz vojne kampanje, kao i „komuniciranje i slanje poruka domaćoj britanskoj i internoj publici u odbrambenom sektoru u kojima se ističu privlačnost, zdravlje, dobrobit i otpornost naših ljudi (vojnika i civila)“.
Istraživanje će uključiti „testiranje, prilagođavanje i potvrđivanje upotrebljivosti koncepata, alata, tehnika i metoda koji bi omogućili analiziranje javnog mnjenja kako bi bilo olakšano donošenje odluka o odgovarajućim aktivnostima, usklađenom izvođenju ovih aktivnosti [i] merenje njihove efikasnosti“, navodi se u dokumentu. Istraživanje je bilo namenjeno da prilagodi vojne komunikacije ključnoj publici na najbolji mogući način, kaže portparol i dodaje: „Sva istraživanja DSTL-a su u skladu sa etičkim i zakonskim normama“.
Portparol DSTL-a navodi da je njihovo istraživanje „usmerene manipulacije informacijama“ usredsređeno na „komuniciranje sa prekomorskom javnošću i odvraćanje protivnika koji prete britanskim interesima“.
Prilikom konkurisanja za ovaj projekat, profesori sa Kembridža su predložili partnerstvo sa nacionalno-bezbednosnom konsultantskom firmom Frejzer–Neš sa kojom bi ustanovili istraživački centar, u početku u okviru univerzitetskog centra za istraživanje umetnosti, društvenih nauka i humanistike (CRASSH). Tokom dvanaest meseci, to bi trebalo da se izdvoji kao samostalna istraživačka ustanova u okviru univerziteta, pod imenom Centar za strateške budućnosti (Centre for Strategic Futures), „sa dugoročnim ciljem da se ispita potencijal da se ovo razvije kao profitabilna konsultantska aktivnost za upravljanje programima“.
Finansiran na početku za 6,9 miliona funti tokom četiri godine, centar bi pomagao Ministarstvu obrane da odluči na šta da utroši svoj novac, „uključujući upravljanje programima otvorenih konkursa za finansiranje istraživanja“. Univerzitetska uprava je očekivala ne samo da će osnovno finansiranje „obezbediti značajan višak“ već da bi dodatnih 20 miliona funti bilo plaćano za istraživanja njihovih istraživača.
Uspostavljanjem partnerstva sa Frejzer–Nešom, „koji ima najviši stepen bezbednosne provere“, bi obezbedilo Kembridžu pristup odbrambenoj industriji, kao i okvir da se bavi „projektima čiji se bezbednosni nivo označava kao ‘tajna’“. Dokument sugeriše da univerzitet ima jednu postojeću vezu sa Ministarstvom odbrane, DSTL-om i Frejzer–Nešom, ali priroda te veze nije jasna.
Desetine istraživača sa Kembridža je navedeno da su bili uključeni u konkurs, među njima specijalisti u disciplinama poput arhitekture, psihijatrije, veronauke i sociologije. Projektat bi vodio profesor Stiven Konor, direktor CRASSH (Centar za istraživanje u oblasti umetnosti, društvenih nauka i humanistike).
Glavni odbor fakulteta u Kembridžu je odobrio učešće na konkursu za finansiranje u junu 2018. godine, nakon predstavljanja univerzitetskog prorektora za istraživanje, na nivou saradnje koji je zabeležio doktor Piter Hedžis (Peter Hedges). Hedžis je na čelu univerzitetske kancelarije za istraživanje. Članovi borda su rekli kako je Kembridž ranije kritikovan da nije posegao za sličnim prilikama. Oni su čuli da bi prihvatanje ove prilike pružilo mogućnosti da utiču na odbrambena istraživanja i donosioce političkih odluka.
Upravnici škola koje bi potencijalno bile uključene u projekat dali su podršku, sugeriše ovaj dokument, posebno pošto su mnogi predstavljali oblasti koje se uobičajeno upinju da pribave sredstva za istraživanje.
Portparol Kembridža je rekao kako univerzitet više ne konkuriše za ugovor sa ovim projektom, ali nije mogao da detaljnije objasni zašto je odlučeno da se povuku u već poodmaklom procesu. Sajmon Šafer (Simon Schaffer), profesor istorije i filozofije nauke na Kembridžu, je rekao da je on pozdravio povlačenje ali da je bio zabrinut zato što se o tome nije više raspravljalo na univerzitetu.
Šafer je bio posebno zabrinut zbog navoda u dokumentu prema kojem bi „rizici po reputaciju“, koje bi za univerzitet donela saradnja sa Ministarstvom odbrane bili umanjeni kampanjom u javnosti finansiranom sredstvima HSSRC-a.
„Ne želim da zvučim isuviše akademski u vezi sa ovim, ali je frapantno da bi program osmišljen da menja ljudska gledišta i mišljenja za vojne svrhe potrošio deo svog novca kako bi promenio ljudska gledišta i mišljenja, tako da oni ne prigovaraju promeni ljudskih gledišta i mišljenja. Vidite šta oni zapravo rade? Propagandu na kvadrat, i to deluje pogrešno“, rekao je.
DSTL je izjavio kako budžet za odnose sa javnosti nije uključen u sredstva dostupna projektu.
Kako američka deca ustaju na sovjetsku himnu, pogledajte OVDE.
Izvor: Stanje svari/Gardijan
