Piše: Dragana Trifković

Priznavanjem Golanske visoravni kao dela teritorije države Izrael, SAD su još jednom pogazile sve principe međunarodnog prava. Međutim Tramp je otišao korak dalje. Nikada se nije desilo da SAD proglase zvaničnu vojsku neke države, terorističkom organizacijom. Nekoliko dana ranije u američkom časopisu Wall Street Journal predstavnici Trampove administracije su najavili da SAD nameravaju da proglase Iransku revolucionarnu gardu, terorističkom organizacijom. Ovakva ideja podelila je američke zvaničnike i izazvala negativne reakcije Irana. Ra razliku od Obame koji je radio na tome da SAD konačno sklope neku vrstu dogovora sa Iranom, Tramp je od svog dolaska na čelo Amerike zauzeo anti-iranski kurs. On je u intervjuu za Fox News 2017. godine izjavio: „Iran apsolutno ne uvažava SAD. Ta zemlja je teroristička država broj 1. u svetu“.

Za takve tvrdnje Tramp nema nikakvog osnova. Jedna od definicija terorizma glasi da terorizam predstavlja protivpravni akt nasilja usmerenog protiv određene države sa namerom da se izazove strah ili kolektivna šteta, kako bi se ostvario određeni politički cilj. Ako već postoje namere da se neka država okrivi za terorizam, neophodno je da se za to navedu argumenti. Na primer Tramp bi morao da navede koje zemlje je to Iran napao? Nijednu. Nasuprot tome ako bismo analizirali američku spoljnu politiku poslednjih nekoliko decenija, mogli bismo da napravimo podugačak spisak zemalja nad kojima su SAD izvršile agresiju. U svom govoru u UN Tramp je optužio Iran da širi haos smrt i destrukciju na Bliskom Istoku. Kakav paradoks da to izgovori američki predsednik.

SAD ne mogu da oproste Iranu poniženje

Iznošenje ovakvih  neistina nije jedino što je Tramp preduzeo protiv Irana. On je prošle godine doneo odluku da SAD izađu iz nuklearnog dogovora zaključenog 2015. godine koji je Obama u ime SAD postigao sa Iranom uz Rusiju, Veliku Britaniju, Kinu, Francusku i Nemačku. Ovaj istorijski sporazum je mogao da bude osnova za prevazilaženje dugogodišnjeg nerazumevanja na relaciji SAD-Iran. Postignuti sporazum doveo je do ukidanja iscrpljujućih ekonomskih i finansijskih sankcija koje su UN, SAD i EU uvele Iranu, ali odmah po izlasku iz sporazuma Tramp je uveo nove sankcije ovoj državi. Pored toga SAD konstantno vrše pritisak na druge strane da donesu iste odluke. Nekoliko puta poslednjih godina, SAD i njeni strateški saveznici na Bliskom Istoku, Saudijska Arabija i Izrael, pokušali su da organizuju proteste i nemire u ovoj zemlji.  Najnoviji potez SAD bi mogao da dovede do još većih tenzija i otvorenog neprijateljstva. Postavlja se pitanje zbog čega Tramp namerno provocira Iran i ko ga podržava u tome?

Ako govorimo o iransko-američkim odnosima neophodno je da se osvrnemo na događaje koji su presudno uticali na današnju politiku Irana. Naime Iran i SAD su do 1979. godine i Islamske revolucije, bili strateški partneri. Mohamed Reza Pahlavi je zaveo diktatorski režim i sprovodio politiku vesternizacija Irana, ugrožavajući nacionalni identitet svoje zemlje. Vladao je uz podršku Amerike i držao kontrolu zahvaljujući snažnoj vojsci, policiji i bezbednosnim službama (najpre Savak), koje su u najvećoj meri kontrolisali Amerikanci, odnosno CIA i Mosad. Takva politika je proizvela veliko društveno nezadovoljstvo, koje je na kraju i dovelo do revolucije. Iran je zemlja koja poseduje ogromna prirodna bogatstva. U ovoj zemlji se nalazi oko 16% svetskih rezervi gasa i oko 10% svetskih rezervi nafte. Zbog toga su SAD zainteresovane da „strateški sarađuju“ sa Iranom, pod uslovom da to podrazumeva i eksploataciju ove zemlje. Nakon revolucije Iran je postao republika na čelu sa šiitskim vođom ajatolahom Homeinijem.

Uspostavljen je sistem koji može da se nazove kombinacijom teokratije i demokratije, gde vrhovna vlast pripada religijskom vođi, dok se predsednik države i članovi Islamske savetodavne skupštine i Skupštine stručnjaka, biraju na demokratskim izborima. Amerikanci su izgubili svoj uticaj u Iranu, i mogućnost eksploatacije prirodnih bogatstava ove zemlje. Međutim ono što je Amerikanci ne mogu da oproste Iranu je zauzimanje Ambasade SAD u Teheranu 4. novembra 1979. godine. Grupa studenata je tog dana upala u dvorište Ambasade SAD u Teheranu, posle čega i u samu zgradu. Zaposlene američke službenike su uzeli kao taoce uz zahteve SAD da se izvinu za višedecenijsko mešanje u unutrašnje poslove Irana, za državni udar 1953. godine,  da isporuče šaha Rezu Pahlavija Iranu i da odmrznu državna sredstva Irana u SAD.

Studenti su pronašli u Ambasadi tajna dokumenta koja su službenici slali CIA i obelodanili ih javnosti. Ukupno je zarobljeno 52 taoca i talačka kriza je potrajala 444 dana. NJu je obeležio i potpuni neuspeh operacije oslobađanja koju su organizovale SAD, koja se i dan danas smatra najneuspelijom operacijom ikada. Ovi događaji doveli su do potpunog prekida diplomatskih odnosa Irana i SAD, koji se ni do današnjih dana nisu obnovili. Kako bi se osvetile Iranu, SAD su nagovorile Sadama Huseina da krene u rat za osvajanje iranske nafte i u tom ratu su mu dale punu podršku. Iračko-iranski rat je trajao od 1980. do 1988. godine.

Elitni korpus Iranske revolucionarne garde

Uz velike žrtve Iran je uspeo da sačuva svoju samostalnost, ali kako Zapad više nije imao uticaja na Iran i pre svega kako Zapadu nije bila dostupna iranska nafta, započeo je specijalni rat protiv ove države svim raspoloživim sredstvima. Po završetku Iračko-iranskog rata SAD su nastavile da vrše pritisak na Iran ekonomskim i političkim sankcijama, kao i stalnom propagandom. U sklopu plana prekrajanja Bliskog Istoka SAD su planirane i napad na Iran, ali se on zbog preokreta toka rata u Siriji, nije ostvario. Da je do napada došlo pitanje je kakav bi bio ishod, jer iranska vojska i država nikako nisu za potcenjivanje. Zbog toga je odluka o stavljanju zvaničnih državnih vojnih struktura Irana na listu terorističkih organizacija, krajnje opasna. Iran je već uveo recipročne mere i stavio vojsku SAD, na listu terorističkih organizacija, na kojoj je i ISIL.

Iran je država sa ozbiljnom vojskom, ali i velikom vojnom tradicijom. Aktivni sastav iranske vojske broji oko pola miliona pripadnika, a rezervni sastav oko 350 hiljada. Iranska revolucionarna garda je elitni korpus državnih vojnih struktura Irana, čiji je osnovni zadatak zaštita tekovina Islamske revolucije. Državno rukovodstvo zemlje se direktno oslanja na ovu moćnu vojnu formaciju. U njegov sastav ulazi 125 hiljada vojnika koji su deo kopnenih, vazdušnih i morskih snaga. Iranska revolucionarna garda je podređena direktno verskom vođi, ajatolahu Hamneiju.

U okviru Iranske revolucionarne garde nalazi se i specijalna jedinica Jerusalim (Qods Force) čiji zadatak je obavljanje specijalnih operacija izvan granica Irana. Komandant ove jedinice general-major Kasim Sulejmani je noćna mora za SAD. Pojedini američki mediji su ga označavali kao najopasnijeg čoveka na svetu. On je zapravo izuzetno sposoban komandant sa velikim iskustvom iza sebe. NJegova jedinica je odigrala veoma značajnu ulogu u Siriji, gde je sa regularnom Sirijskom vojskom kojoj pomaže Rusija i libanskim Hezbolahom porazila terorističke sile, koje uzgred imaju podršku SAD i njenih saveznika na Bliskom Istoku, Saudijske Arabije i Izraela. Iranska vojska je štitila hrišćanske crkve i manastire u Siriji od napada islamskih terorista.

Zbog toga je krajnje zlonamerno proglašavanje Iranske revolucionarne garde terorističkom organizacijom, ako se uzme u obzir da se ona bori protiv terorizma na Bliskom Istoku i da je Iran jedan od faktora stabilnosti ovog regiona. Ova vojna formacija Irana je mnogo doprinela uništavanju ISIL-a na teritoriji Sirije i Iraka, pa se postavlja pitanje da li je američka reakcija uzrokovana osvetom za Islamsku državu?

SAD provociraju vojni sukob sa Iranom

U svakom slučaju u administraciji Trampa ovakvu odluku su zagovarali državni sekretar Majk Pompeo i savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton. Krajem novembra prošle godine Nacionalni iransko-američki savet (NVO sa sedištem u Vašingtonu) je izradio analizu u kojoj je predvideo da će SAD krenuti na zaoštravanje odnosa sa Iranom ukoliko DŽejms Matis napusti mesto ministra odbrane SAD. Kao što je poznato ministar Matis je dao ostavku na mesto ministra odbrane pod obrazloženjem da se njegovi stavovi razlikuju od stavova predsednika Trampa. Prethodno su administraciju Trampa napustili Reks Tilerson i savetnik za nacionalnu bezbednost Herbert Makmaster, koji su se zalagali za dijalog sa Iranom.

Po mišljenju Nacionalnog iransko-američkog saveta Trampova administracija će namerno zaoštravati odnose sa Iranom i nagovarati predsednika SAD da pokrene vojnu akciju. Međutim u sadašnjim okolnostima nije realno da SAD mogu da preduzmu vojne akcije protiv Irana s obzirom na to da su njene pozicije na Bliskom Istoku oslabljene. S druge strane pored vojnog lobija konfrontiranje sa Iranom zagovara i izraelski lobi u SAD kao i konzervativni protestanti iz Republikanske partije. Intresima SAD na Bliskom Istoku smeta savezništvo Irana, Iraka, Sirije i Libana sa Rusijom koje predstavlja glavnu osu otpora koaliciji Amerike, Saudijske Arabije i Izraela u ovom regionu.

Zbog toga SAD vode informacioni rat protiv Irana i sramnu propagandnu kampanju u kojoj pokušavaju da predstave ovu državu sa bogatom istorijom i kulturom, kao terorističku državu. Propaganda protiv Irana se vodi decenijama zbog čega postoje mnogobrojne predrasude o ovoj zemlji, koje nemaju nikakvog utemeljenja. Konačno i Rusija je više puta opomenula Zapad da niko ne može i nema prava da izoluje Iran, samo zbog toga što se boji njenog uticaja u Siriji, Iraku, Jemenu i Libanu.

Iran je izdržao svih ovih decenija suprotstavljajući se politici SAD i njenoj potrebi da se meša u unutrašnja pitanja drugih država i eksploatiše ih na sve moguće načine. Nema sumnje da će i dalje opstati u borbi za svoju samostalnost i očuvanje tradicije i kulture.

Ukoliko Tramp nastavi istim putem kao i njegovi prethodnici i krene u ratne pohode, to će neminovno dovesti do još većih potresa u svetu, sa nepredvidivim posledicama.

I na kraju trebalo bi da skrenemo pažnju na to da SAD žele od terorističke OVK da naprave regularnu vojsku takozvanog nezavisnog Kosova. Ekstravagantni Tramp je, valjda da bi se razlikovao od svojih prethodnika, rešio da regularnu vojsku jedne suverene i međunarodno priznate države, proglasi za terorističku. Kako god da okrenemo, od Amerike ništa pametno.

Kako britanska vojska istražuje nove metode psihološkog ratovanja, pogledajte OVDE.

Izvor: Centar za geostrateške studije