Tog 10. maja 1999. u pomoć su krenula dva tenka T-55 na vrh Rasa košares na oko 1.800 metara nadmorske visine. Prvim tenkom komandovao je vodnik Ivica Miladinović, a drugim desetar Branislav Finger.
- Taj teren je skoro neprohodan za tenkove zbog stalnog uspona, kanalisanih pravaca, bez ikakvih mogućnosti za manevar, plus konstantni nalet neprijateljske avijacije - svedoči zastavnik Ivica Miladinović, komandir tenkovskog voda OKB 125. motorizovane brigade.
Grmi cela planina
Bio je to prvi i poslednji put da je na Rasa košaresu upotrebljena tehnika.
- Ne možemo da pređemo drveni most, idemo preko potoka. Naleću avioni dok smo na otvorenom. Posade silaze sa tenkova i zaklanjaju se, čekajući avione da odu dalje. Uskim putem jedva izbegavamo provaliju i konačno sutradan stižemo do šume - nastavlja zastavnik Miladinović.
U kontraofanzivu na vrh Rasa košares naša vojska je krenula iz svih pravaca, a zadatak je bio da se unište jače vatrene tačke terorista na ovom vrhu. U napadu su učestvovali gotovo svi vojnici koji su bili na Košarama. Tu je 125. motorizovana, dobrovoljci, padobranci... Niko od njih nije znao da im u pomoć stižu i tenkisti.
- Odjedanput čujem neki zvuk, za mene poznat, ali na mestu gde ga čujem apsolutno nemoguće. Načuljim uši malo bolje, zvuk motora. Počinje da grmi planina, gledamo se između sebe, pade mi na pamet da je tenk, ali otkud tenk na vrhu planine - priseća se Momčilo Minić, rezervista 63. padobranske brigade.
Bežali ko đavoli
Kako opisuje Vladimir Knežević, rezervista iz 63. padobranske brigade, tenk je bio najveće iznenađenje za teroriste.
- Kad su zagrmela dva tenka, kad je zemlja počela da se trese, to ne mogu da objasnim kakvo smo olakšanje doživeli. Čovek zbog ljudi koji su to uradili oseća takav ponos. Osećamo da nismo sami i pomislimo: "Dobro je, došli su majstori" - priča Knežević.
A kada je paljba počela, teroristi nisu znali gde da beže.
- Tenk bam-bam, ovaj s prednjeg mitraljeza uzeo da brije iznad zaklona nekoliko centimetara. Ošišao sve oko sebe. Teroristi su padali kao pokošeni - priseća se rezervista Knežević.
Ivica Miladinović, komandir tenkovskog voda, potvrđuje da su Šiptari poiskakali iz zaklona kada je paljba počela.
- To je izletalo i pokušavalo da pobegne kud koji. A ako se zna da jedan redenik ima 250 metaka, pa može da se spoji još toliko, kad krenu rafali od po sto metaka, to nema šanse ni da se okreneš. Bežali su ko đavoli - priča komandir.
Napad na tenk
Tenk desetara Branislava Fingera jednog trenutka se odvojio u nameri da uništi neprijateljski top. Ostao je bez pratnje pešadije i prošao kroz prve linije neprijatelja, gde upada u duboke rovove i staje. Pokušavajući da se izvuče, na tenk se popeo terorista i pucao kroz otvor u unutrašnjost tenka. Desetar je bio ranjen, ali uspeva da ubije teroristu. Počinje vatra sa svih strana, svi članovi posade su ranjeni, osim vozača.
- Tuku ih iz minobacača, jedan tromblon se zariva u prednju ploču tenka, ali ne eksplodira. Tenk uspeva da se izvuče i pritom oštećuje top, koji je nesposoban za dalje dejstvo - priča Miladinović.
I pas Lister je heroj sa Košara
Među brojnih herojskim pričama i tragedijama tokom dvomesečnog pakla na Košarama, pomalo zapostavljena je priča o psu Listeru. Iako nije bio jedini pas na karauli Košare, tu su bili i Nez, Crni, Maksimilijan i drugi, vojnici tvrde da je upravo Lister bio sinonim hrabrosti i odanosti. Čin majora je zaslužio jer je od 1992. dobro izvršavao zadatke u miru, a još bolje u ratu. Poslednji put zacvileo je na Vaskrs, 11. aprila 1999. godine. Uz svog tadašnjeg vodnika Ivana Vasojevića Jaguara ostao je do samog kraja. U akciji na Opljazu obojica su poginula u prvom rafalu, a uz njih su živote izgubili i Predrag Bogosavljević, Milenko Božić i Darko Bjelobrk.
Kfor kreće na sever Kosmeta. Šta se događa pročitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
