Piše: Jan Oberg
U svim svojim ratovima, od Vijetnama do Sirije, od 1955. do danas, za 64 godine, niti su SAD imale ikakvog uspeha, niti su donele ikakav boljitak svetu.
Gubile su ratove od malih naroda, a uništeno je mnoštvo ljudskih života, grubo kršeno međunarodno pravo, prouzrokovan rast terorizma i borbe protiv njega, što je danas savršeni perpetuum mobile za pakao!
A krajnji rezultat je agonija SAD!
Zbog svog militarizma, smatra Oberg, SAD su danas među svim velikim silama najomraženije i najmanje im se veruje.
Izmišljenim pričama o neprijateljima, vojni troškovi su neprekidno rasli. Dijagnoza, je očigledna: smrtonosna bolest zavisnosti.
U Trampovom predlogu budžeta za 2020. godinu (vidi sliku), koji ukupno iznosi 1300 milijardi $, troškovi za odbranu iznose 57% (!) ili 718 milijardi! Poređenja radi, predviđeno izdvajanje za zdravstvo iznosi 7%, za pitanja veterana 7% i za obrazovanje 5%, a ovo su inače, posle odbrane, najkrupnije stavke u predlogu budžeta.
Gardijan, kaže: „Budžet pokazuje naše vrednosti mnogo jasnije nego bilo koji tvit, govor u kampanji, ili politički slogan“.
Zavisno od metodologije proračuna, same SAD troše 45 do 55% od ukupnih svetskih vojnih („odbrambenih“) ulaganja. I za to se izgovaraju pretnjama raznih neprijatelja: Irana, Severne Koreje, Rusije, Kine...
Novac nažalost nije najveća cena militarizma. Najveća je ona u ljudskim životima. Prema istraživanju Braun univerziteta, samo američki ratovi u Avganistanu i Iraku (sa uračunatim posledicama u Pakistanu i Siriji), odneli su blizu 1.300.000 ljudskih života (od čega, američkih vojnika 6900, zaposlenih u privatnim vojnim kompanijama oko 7000, lokalnih savezničkih vojnika 50.000, neprijateljskih boraca 110.000, direktno poginulih civila 217.000 i još 870.000 „indirektnih“ civilnih žrtava – tj. umrlih od gladi, bolesti i povreda).
Zašto o tome ništa ne čujemo? Zašto to nigde nisu naslovi na prvim stranama?
Militarizam je istovremeno i glavni i – nikad spomenuti (!) – uništitelj životne sredine i prirodnih resursa. Američki militarizam uz koji se čuju reči „odbrana“, „stabilnost“, „bezbednost“ i „mir“ je u stvari masovni ubica i rušilac, potrošač ogromnih resursa u vreme socijalno-ekonomske krize, faktor bez koga bismo mogli izgraditi predivan svet.
Zamislite američkog predsednika koji bi objavio da smanjuje vojne troškove za 50% i da će 500-600 milijardi $ godišnje uložiti u bolji život u sopstvenoj zemlji i produktivna ulaganja širom sveta. SAD bi momentalno postale najpoštovanija i najvoljenija zemlja na svetu, primećuje Oberg, a time bi postale i mnogo bezbednija!
Umesto ovih činjenica, mi slušamo propagandu i naručena istraživanja o „lošim momcima“ tamo negde, sve kako bi se legitimisala bolesna zavisnost od militarizma.
A ko to sve osmišljava? oni koji od toga profitiraju, a to je tzv. MIMAC – vojno-industrijsko-medijsko-akademski kompleks. Podsetiću i na oproštajni govor nekadašnjeg američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera iz 1961. godine, kada je upozorio američki narod na fundamentalnu opasnost od MIC – vojno-industrijskog kompleksa.
On ga je još tada okarakterisao kao smrtnu pretnju demokratiji i slobodi, apelujući na svest građana da ga postave na pravo mesto u društvu. Ova 3 minuta njegovog istorijskog govora podsećaju nas koliko je uznapredovao kancer američkog militarizma, preteći da razori američko društvo i njegovu demokratiju.
Zapad predvođen sa SAD, ne samo da vrši samoubistvo svojom zavisnošću od militarizma, već i svojim poricanjem ovog problema. A to se nikako ne može dobro završiti.
Društvo kome je normalno da 70% novca poreskih obveznika troši na rat, a samo 5% na obrazovanje, osuđeno je na propast. A tragično je što nema znakova spremnosti ni da se otvori diskusija po ovom pitanju.
Trampov vojni budžet je najveći svih vremena. Zabluda je verovati da će to učiniti Ameriku velikom, voljenom i bezbednom.
SAD će samo učvrstiti reputaciju vodeće razbojničke države i biće sve više izolovane od ljudske civilizacije. A to najavljuje nove ratove u budućnosti.
Nikad nisam bio „anti-američki“ orijentisan. Naprotiv, kaže, uvek sam se divio američkom društvu, njegovom stvaralaštvu i umetnosti, ali se još od Vijetnama borio protiv američkog imperijalnog ponašanja i čvrsto veruje da SAD mogu preživeti i napredovati samo ako se odreknu svoje imperije i militarizma.
Poznati švedski sociolog zaključuje svoj esej podsećanjem na reči dr Martina Lutera Kinga: „Nacija koja iz godine u godinu nastavlja da ulaže više novca u vojne troškove nego u društveni napredak približava se duhovnoj smrti.“
Pročitajte OVDE za šta to Lavrov kaže da će imati katastrofalne posledice.
Izvor: fakti. org
