S tim pokličem feldmaršal Halifa Belkasim Haftar (75) poveo je 4. aprila samozvanu Libijsku narodnu armiju na glavni grad politički urušene države s najvećim dokazanim rezervama ultralake nafte u Africi. Za vojskovođu koji je, koliko lane u isto ovo doba, ležao u pariskoj vojnoj bolnici Val de Gras s misterioznom dijagnozom, bojna poruka ovog proleća najmanje je dvostruko smela. S jedne strane, poslednji libijski vojskovođa sa iskustvom u trupama poslednjeg libijskog kralja Idriza podigao je trupe usklikom koji podseća na reči kojima je prorok Muhamed svojevremeno opisao pobedu nad protivnicima u Medini. S druge, Haftar je usmerio glavninu snaga LNA ka Tripoliju u trenutku kada se u libijskoj prestonici nalazio Antonio Guteres, generalni sekretar UN.
Smelost da podigne najveću vojnu ofanzivu u Libiji od izbijanja građanskog rata 2014. godine, i to s juga i istoka na Tripoli, u finišu priprema za najnoviju UN mirovnu konferenciju, odlika je iskusnog stratega s tajanstvenim dugogodišnjim vezama širom sveta. Šta sad smera feldmaršal, koji je samo nekoliko dana pred ofanzivu 4. aprila otputovao u Saudijsku Arabiju da bi se tamo oči u oči sastao sa kraljem Salmanom? Vojnopolitička biografija Halife Belkasima Haftara bogata je „sivim zonama”, počev od vremena obuke u specijalnim jedinicama nekadašnjeg SSSR-a i Egipta, krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Saborac Muamera el Gadafija u puču protiv kralja Idriza, njegov tajni izaslanik na ratište u Čad, a zatim žrtvovani igrač, Haftara se iz zatočeništva u susednoj saharskoj državi izbavio akcijom CIA: odlučan da kad-tad svrgne Gadafija, Haftar je godinama kovao zavere protiv libijskog vođe, živeći diskretno u DR Kongu, odakle je često putovao do SAD. Kada se preselio u SAD, Haftar se nastanio blizu Lenglija (sedište CIA). U analima ostaje nejasno od čega se tačno Haftar izdržavao tokom boravka u SAD, kada je zaradio i američki pasoš.
Na mig o izbijanju „arapskog proleća” u Libiji februara 2011. godine, Haftar se iz SAD vratio u domovinu: pokušaj da se nametne kao vođa pobunjenika mu nije uspeo. Na radar libijskih zbivanja Haftar se „niotkud” vratio 2014. godine, s objavljenom namerom da zemlju očisti od radikalnih islamskih terorista. S tim planom Haftar je počeo da stiče brojne saveznike: od lokalnih plemena, koje su na istoku Libije u to vreme terorisali Al Kaida i Islamska država, do stranih partnera veoma različitih interesa.
Za Evropljane bi Haftar mogao biti igrač sposoban da stabilizuje izvoz libijske nafte, obuzda priliv migranata i održi format jedinstvene države. Feldmaršal Haftar, pre svega, želi da bude komandant državne armije Libije: takve vojske trenutno nema na vidiku, kao i njegovog viđenog naslednika.
Koliko blizu Kijeva se nalaze ruski tenkovi, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
