Piše: Darko Tanasković
U prostoru javnog političkog govora u Bosni i Hercegovini doista se svašta može čuti, tako da građani svih nacionalnosti na mnoge verbalne egzibicije svojih domišljatih predstavnika, da ne kažemo „lidera“, s razlogom uopšte ne obraćaju pažnju.
Ipak, poslednja proročka izjava predsedavajućeg Veća ministara BiH (u tehničkom mandatu) Denisa Zvizdića nije prošla nezapaženo, a kako bi i mogla, kad on objavljuje, ni manje ni više, istine sudnjega dana! Tobože šaleći se, kako prenosi beogradska „Politika“ ( a i druga sredstva informisanja), Zvizdić je „istakao da će granica na Drini ostati granica između BiH i Srbije do sudnjeg dana“.
Iscrtavanje granica (koje pripisuje Miloradu Dodiku) nazvao je „igranjem sa slikovnicama“ i podsetio na to da smo „kao mali čitali bajke i basne“, ali „da smo to prevazišli“.
Zvizdić, dakle, kao „gospodar Sudnjega dana“!
Šalio se on ili ne, nespretno nastojeći da pošalje duhovitu i efektnu poruku, valja ga opomenuti da se sa Sudnjim danom nije šaliti. Uzgred, ni omalovažavanje univerzalnih istina sadržanih u bajkama i basnama, dragocenim za skladno odrastanje i formiranje ličnosti, nije preporučljivo za nekoga ko želi da istinski razume svet i ljude. Jer, bajke su neretko istinitije od istine, a životinjski likovi u basnama saopštavaju nam mnoge istine o ljudima, pa i o Zvizdiću, ali ih on ili nije u detinjstvu dovoljno čitao ili, možda, nije razumeo.
Ali, Zvizdić je političar u jednom vremenu u kome je politika (svakako ne ona platonovska „briga za opšte dobro“), kako mudro napisa Radovan Bigović, postala naša jedina metafizika, pa mu je, valjda, sve dopušteno. Čak i da sudi do Sudnjega dana!
Ne znamo koliko je ovom istaknutom članu SDA bliska Objava što je verovesnik Muhamed početkom sedmog veka spusti ljudima, ali nije naodmet pomenuti da već u četvrtom ajetu prve kuranske sure „al-Fatihe“ stoji da je Alah „Vladar Dana Sudnjega“, dok se u poglavlju „Junus“ verniku nalaže: „Ti sledi ono što ti se objavljuje i strpljiv budi dok Alah presudu ne donese. A on je sudija najbolji!“…
LJudima, dakle, nije dato da sude o Sudnjemu danu, a da je to ne samo arogantno i nadmeno, već i nesmotreno i nepametno, štedro nam svedoče iskustva prošlosti i sadašnjosti. Da li bi neki Zvizdićev predak iz osmanskog vakta i zemana, pre koju stotinu godina, uopšte mogao zamisliti da će na Drini biti nekakva granica?
Da su se u Bosni tada bavili ovakvim prorokovanjima, verovatno bi se zakleli da će Osmansko carstvo, i u njemu Bosna, trajati do Sudnjega dana. No, oni su verovali da je to Alahova briga, smerno mu se molili i, uglavnom uspešnije od Zvizdića i njemu sličnih, posvećivali svojim dunjalučkim poslovima.
Mehmed Sokolović je, tako, našao za shodno da na Drini podigne most. Iako je po struci arhitekta, Zvizdić u tom činu ne vidi nikakvu poučnu simboliku.
Da ne idemo toliko daleko u prošlost i vratimo se samo nekoliko decenija unazad.
Ko bi u zanosu oslobođenja posle Drugog svetskog rata mogao pomisliti da će prostor bivše Jugoslavije danas biti („do sudnjeg dana“) ispresecan državnim granicama, kad se tvrdilo, a bogme i verovalo, da su bratstvo i jedinstvo nerazrušivi i da će trajati bar do tog istog dana? Nikad ne reci nikad…
Uostalom, pravi problem nisu administrativno-političke granice na zemlji, već ograničenosti u ljudskim glavama. Ako se tome dodaju i loše namere, eto belaja!
Denis Zvizdić je više puta dao dokaza i za jedno i za drugo. Tako je on, zajedno sa ostalim visokim političkim predstavnicima bošnjačkog naroda, i ove godine dostojanstveno bojkotovao Sajam privrede u Mostaru, što će svakako biti od velike koristi onima koji su ga birali.
Novokalajevski provokativno je čestitao Božić „bosanskim pravoslavcima, kao i svim pripadnicima pravoslavne vjeroispovjesti“(!?), dok je, pregazivši onu granicu koja će, po njemu, trajati do Sudnjega, ne trepnuvši izjavio: „I mi poštujemo suverenitet Srbije, ali volimo Sandžak“.
I dok se tako Denis Zvizdić ističe moćnom i vrcavom retorikom, život neumoljivo potvrđuje da nema razumevanja za one koji, neovlašćeno prigrabivši ulogu neopozivih arbitara (nadajmo se ne do Sudnjega dana!), svoje uske interesne međe i ograde, kao i političku bezidejnost, tvrdoglavo nameću građanima Bosne i Hercegovine. Jer, odmah ispod vesti o Zvizdićevoj izjavi o večnoj granici na Drini, Politika prenosi hladno saopštenje predstavnika Saveta Evrope u BiH Dragoslava Štefaneka, da „BiH do kraja ove godine neće moći da učestvuje u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope“, jer ni šest meseci meseci od dana održavanja izbora nije imenovala svoje poslanike u ovom visokom evropskom domu.
Ne treba se tome čuditi, kad bošnjački visoki dužnosnici, zagledani u imaginarne eshatološke horizonte i zarobljeni idejama o fatalnim razgraničenjima i večnim granicama među bliskim ljudima i narodima istovetnih egzistencijalnih interesa, somnabulno lebde iznad tla o koje će pre ili kasnije bolno tresnuti.
Ne stoji li, uostalom, i u Kuranu da „Alah neće izmeniti stanje jednoga naroda dok taj narod ne izmeni sebe“?
Šta Kosovo i Notr Dam imaju zajedničko, saznajte OVDE.
Izvor: Sve o Srpskoj
