Piše: Roman Antonovski
Dok divljaci pucaju u statue Bude u planinama Avganistana, odvaljuju krstove na pravoslavnim crkvama na Kosovu, ili uništavaju relikvije drugih religija i kultura u Siriji, ljudi visoke kulture mogu se jednako diviti drvenim pravoslavnim crkvama Kizhija, Plavom džamijom u Istanbulu, katoličkom crkvom u Barseloni i budističko-hinduističkim hramovima Angkor Vata.
Dok divljaci plešu sa radošću, gledajući napade koji su odneli živote nevinih ljudi različite denominacije i nacionalnosti, ljudi visoke kulture tuguju i nose pred ambasadu pogođene države cveće, čak i ako je njena spoljna politika neprijateljska prema njihovoj zemlji. Zaista, politika je jedna stvar, a život običnih ljudi je drugi.
Danas smo svi pretrpeli veliki gubitak u Parizu, sveti kamen zapadnog hrišćanstva i izuzetan spomenik evropske kulture i arhitekture - Bogorodičina crkva u Parizu je izgorela.
Možemo se suočiti sa NATO-om i glupim i zakržljalim Makronom koliko god želimo, ali Notr Dam je naše zajedničko evropsko i svetsko nasleđe.
Danas nam je svima rastrgan deo srca bez obzira na religiju.
Simbolično je da je u katedrali čuvana važna svetinja - kruna od trnja Isusa Hrista.
Kruna od trnja su svi grehovi čovečanstva, koje je iz ljubavi prema nama On iskupio svojom smrću na krstu.
Da li to znači da više nemamo opraštanja i iskupljenja? I da Kraj sveta i Poslednji sud nikada nisu bili bliži?
Odjednom je ova vatra došla u crkvu ne sa ovog sveta?
Kako je Jutjub rasplamsao teorije zavere tokom prenosa požara u Parizu, pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
