Piše: Vedrana Rudan
Bila bih se kladila da nikad nije čuo za Katedralu. Šta je Notre Dam? To je fenomenalna gotička, to je bila fenomenalna gotička katedrala. Dragulj u kruni koja krasi glavu Zapada.
Civilizirani ljudi su izvan sebe. Jedna je novinarka izjavila: "Činilo mi se kao da je pokraj mene pala bomba." Kako ona zna kakav je osećaj kad pokraj tebe padne bomba?
Neka otputuje u Libiju, Avganistan, Irak, Palestinu, Siriju, tamo ljudi znaju kako je to kad pokraj tebe padne bomba. Sve te bombe koje godinama padaju širom Kugle baca Zapad.
Pritom se Francuskoj, Americi, Engleskoj, Italiji i ostalima živo je*e kako će se osećati oni dole. Deca će umirati u najstrašnijim mukama, ostajati bez ruku, nogu, očiju, njihovi roditelji izgubiće i kuće i kućišta. Goreće minareti, nestajaće gradovi stari hiljade godina.
Zašto? U ime demokratije, naravno. Ko plače nad Libijom i ostalim spaljenim zemljama? Je*e mi se što se u Parizu srušio toranj.
Da su radnike koji su obnavljali Katedralu bolje plaćali, možda bi još stajao na mestu? Da Zapad troši onoliko para na gradnju koliko troši na razaranje, Notre Dam ne bi ostala bez tornja.
Za mene je mokro parisko zgarište simbol trulog Zapada. U jednom danu može tuđe zemlje pretvoriti u prah i pepeo, uništiti sudbine miliona ljudi, a nije u stanju ugasiti toranj u plamenu.
Svi smo čuli kako će jedan od najbogatijih ljudi na svetu, težak je nekoliko milijardi nečega, donirati 100 miliona eura da bi Notr Dam postala još starija i lepša. Pridružiće mu se mnogi njemu slični.
Odakle pare, gospodo? Koliko je ljudi pobijeno, koliko je zemalja razvaljeno da bi jedan čovek mogao imati milijarde dolara? Je*eni licemeri.
Pročitajte OVDE šta je rekao Dejan Berić o požaru.
Izvor: Vedrana Rudan blog
