Dr. Johana Dajmel je nezavisna ekspertkinja za Balkan. Godinama je bila zamenica direktora Društva za Jugoistočnu Evropu sa sedištem u Minhenu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron sastaće se u ponedeljak 29. aprila sa šefovima država i premijerima Srbije i Kosova: Aleksandrom Vučićem, HašimomTačijem, Anom Brnabićem i Ramušem Haradinajem. Zašto je iznenada sazvan taj sastanak?
- Pored nekih drugih članica Evropske unije, Nemačka je jedna od zemalja koje su jasno iznele svoje mišljenje o promenama granica koje su predložili Vučić i Tači. Posledice tog predloga predstavljale bi veliki bezbednosno-politički rizik, ne samo za Kosovo, već i za čitav region Balkana. Očigledno da su imale efekta jasne kritike i zabrinutost izraženi u Berlinu, kao i od strane poznatih međunarodnih ličnosti i stručnjaka.
Da li je ovaj sastanak odgovor Berlina i Pariza na debatu o promeni granica između Kosova i Srbije?
- Kancelarka Merkel i predsednik Makron ovim sastankom šalju jasan signal Vašingtonu – a pre svega Briselu i visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini. Ona, ne samo da je tolerisala, već je i podsticala pregovore između Vučića i Tačija. A za to nije imala ni mandat, ni podršku svih 28 članica EU. Sve u svemu, dijalog koji se već godinama vodi u Briselu nalazi se u slepoj ulici. Takođe, pregovori Vučića i Tačija iza zatvorenih vrata malo toga su doneli.
Mnogo bi se postiglo ako bi se sada u Berlinu dao novi impuls i ako bi se u Prištinu, Beograd i Tiranu poslala jasna poruka, da cilj obe zemlje, regiona i Evrope može biti samo sveobuhvatni sporazum između Srbije i Kosova, bez promena granica po etničkim kriterijumima.
Treba li uopšte imati velika očekivanja od ovog berlinskog susreta? Na kraju krajeva, prisutni su najvažniji evropski političari, Merkel i Makron…
- Nemačka i Francuska su pozvale na ovaj neformalni sastanak na najvišem nivou. Time te dve države, koje su nakon razornih svetskih ratova Jelisejskim ugovorom iz 1963. okončale neprijateljstvo i započele prijateljstvo, pokazuju da su normalizacija i dobrosusedski odnosi posle užasnih ratova mogući i za Kosovo i Srbiju. S druge strane, pozivom u Berlin, francusko-nemački tandem šalje jasan signal da je Evropa, da je EU spremna i da je i dalje angažovana. I da hoće i mora da sedi za pregovaračkim stolom.
Ideja o promeni granica još uvek se razmatra. Postoje li neke snage koje stoje iza te ideje, koje to podržavaju?
- Prema mom mišljenju, ideja nije sasvim potisnuta, ali je u poslednjih nekoliko sedmica izgubila zamah i snagu. Istina je da i u SAD i unutar EU postoje snage koje vrlo jasno i snažno podržavaju Vučića i Tačija. Ali postoji i otpor, ne samo u Berlinu, već i u drugim članicama EU. Na Kosovu je formiran pregovarački tim koji ima platformu koju podržava Parlament. Međutim, šta misle Vučić i Tači – to ne znamo. Na stolu nema ničega.
Ideja je da će ovo konačno dovesti do dogovora i priznavanja Kosova...
- Čvrsto sam uverena da teritorijalna razmena ne bi promenila krhku situaciju. Ne postoji „mirno etničko čišćenje“, to je nepodnošljiv eufemizam. Teritorijalna razmena je u suprotnosti sa osnovnim evropskim vrednostima, sa multietničkim temeljima posleratnog poretka nakon ratova u Jugoslaviji i na Kosovu pre 20 godina.
Dijalogu koji je do sada vođen u Briselu potreban je novi zamah, novi format i jasno definisan cilj, a to je priznavanje Kosova od strane Srbije i razvoj dobrosusedskih odnosa, to je tačno.
Kada je reč o carinama, Haradinaj insistira na 100 odsto dažbina na srpske proizvode, uprkos međunarodnim kritikama. Gde vodi takav radikalan stav?
- Tačno je da se carine na srpske proizvode kao politička mera snažno kritikuju, ali one imaju više simboličan, nego stvarno ekonomski karakter. Prema mom mišljenju, to nije razlog prekida dijaloga u Briselu. Ti pregovori stagniraju od ranije i nijedna strana – ni Beograd, ni Priština – nisu imale nikakav interes da dijalog nastave u dosadašnjem obliku.
Pored toga, tu su i sledeći faktori: šefca diplomatije EU Federika Mogerini uskoro odlazi sa funkcije, Vučić se suočava sa pritiskom sa ulice, a na Kosovu se povećava rivalstvo između predsednika Tačija i premijera Haradinaja. Predsednik Tači je na Kosovu prilično izolovan sa svojim razgovorima iza zatvorenih vrata sa Vučićem. Haradinajeva računica je da se carinama, „strogoćom“ protiv Srbije, može održati na vlasti – jer činjenica je da se većina građana, uzgred i srpskih građana Kosova, protive Tačijevim tajnim pregovorima i razmeni teritorije.
Pročitajte OVDE šta je Tači otkrio ša se dešavalo iza zatvorenih vrata u Briselu na pregovorima sa Vučićem.
Izvor: Dojče Vele
