Cilj predstojeće regionalne konferencije u Berlinu o Zapadnom Balkanu je da se „sahrani” plan o razmeni teritorija, tvrdi bečki dnevnik „Standard” i dodaje da kabinet nemačke kancelarke Angele Merkel namerava da predloži specijalni status za sever Kosova.
„Kancelarka namerava sada da predloži da sever Kosova dobije jednu vrstu specijalnog statusa - to je utemeljeno i u ideji Zajednice srpskih opština, čije je formiranje dogovoreno Briselskim sporazumom iz 2013., ali do sada nije primenjeno”, naglašava list.
„Standard” piše da je Merkelova sazvala za 29. aprila balkanski samit u Berlinu, gde treba da se „sahrani” diskusija o promeni granica po etničkim kriterijumima
Samit se , navodi list, održava na inicijativu kancelarke Merkel i predsednika Francuske Emanuela Makrona, a pozvani su premijeri celog regiona uz šefove vlada Slovenije i Hrvatske, te i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i privremenih prištinskih vlasti Hašim Tači.
Podseća se da je Nemačka striktno protiv ideje promene granica, što su podržali visoka predstavnica EU Federika Mogerini, evropski komesar Johanes Han i savetnik u američkoj administraciji DŽon Bolton, ali i Austrija i Mađarska, što je, ukazuje list, dijametralno suprotno dosadašnjoj politici zapada.
„Moj utisak je da je dijalog izgubio na snazi, pa u tom smislu neće ni biti razmene teritorija”, naglašava ekspert za Balkan Ivan Krastev.
„Standard” tvrdi da je ideja razmene teritorija pre svega kod Srba južno od Ibra izazvao veliki strah od progona, kao i da su SAD, u međuvremenu, prema diplomatskim krugovima, odustale od ove ideje, jer je spoznato da bi to bilo povezano sa pravnim i bezbednosnopolitičkim teškoćama.
Članovi Nacionalnog bezbednosnog saveta vratili su se iz Evrope u Vašington zabrinuti, i prenose sada da je možda lako razmenjivati šume i polja, ali ne mesta u kojima žive ljudi.
U Berlinu, prema listu, svakako smatraju da je važnije da se postigne „dobar sporazum” između Beograda i Prištine, nego brzi dogovor, a taj stav deli i Francuska, kojoj je na Balkanu pre svega važno da se uspostavi veća vladavina prava. „Standard” ističe da sporazum treba da dovede do normalizacije „dve države” u okviru procesa približavanja EU.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako tvrdi list, želi za priznanje Kosova da dobije nešto i u tome je podržan od pojedinih Evropljana, što bi vodilo ka konceptu „teritorija za status”.
Na skupu u Berlinu biće upućen jasan signal za obustavu tih težnji Mogherinijevoj, navodi list prenoseći izjavu nemačkog poslanika Manuela Saracina da su granice na Zapadnom Balkanu nedodirljive.
„Nedavna presuda protiv ratnog zločinca Radovana Karadžića nas je bolno podsetila šta se dešava kada političari slede politiku etnički čistih teritorija. Ta ideja je ruganje žrtvama ratnih zločina i opasna po mir u Evropi”, naglašava on.
Bivši austrijski diplomata, koji je učestvovao u izradi Ahtisarijevog plana, Albert Roan, kaže da se u izradi tog dokumenta, koji je osnova kosovskog ustava, polazilo od toga da je u 21.veku moguće pretpostaviti da ljudi na Balkanu mogu da prevaziđu razmišljanaj Srednjeg veka i da su sposobni da žive u multietničkim društvima. Roan smatra da to što se uopšte uzima u obzir razmena teritorija ima veze sa novom američkom administracijom.
Dodaje da bi Ahtisarijev plan bio „uništen” razmenom teritorija, i da bi tada bila dovedena u pitanja manjinska prava, kao i kompletna konstrukcija, prenosi Tanjug.
Kako pokret Srba sa KiM traži anatemu za Vučića, pogledajte OVDE.
Izvor: Politika/Tanjug
