Operacija je imala kodni naziv "DŽedaj", a konkretan udar bio bi izveden pod šifrom "Bravo minus".
Glavnu ulogu trebalo je da imaju Englezi, otkrio je vojni komentator Miroslav Lazanski, a plan je bio da u napadu učestvuje 175.000 vojnika Alijanse(od čega 50.000 britanskih). Konačni cilj je bio trijumfalni ulazak u Beograd nakon 90 dana i potpuna okupacija Srbije.
Detaljan plan kopnenog upada u SRJ razrađen je u Londonu i kriznom centru Alijanse u Monsu. U tom belgijskom gradiću stalno je tokom 1999. zasedao specijalni tim „Vitezovi DŽedaja“, koji je razmatrao pet različitih modela akcije.
- Svakog jutra, počev od 23. marta 1999, tačno u 8.30, u specijalnom bunkeru ispod zgrade Ministarstva odbrane u centru Londona, okupljali su se najvažniji britanski ministri, funkcioneri Ministarstva odbrane, oficiri obaveštajne službe i diplomate da bi raspravljali o bombardovanju Jugoslavije. Bunker, obnovljen 1979. godine po naređenju Margaret Tačer, predstavlja heremetički zatvorenu mrežu hodnika koja počinje sa dvoja crveno obojena čelična vrata i dve kompjuterizovane prijavnice. To je britanski Centar za rukovođenje krizama. Ovde je Alister Kembel svakodnevno sedeo za stolom od jasenovog drveta, stolom za 18 osoba. Iz tog bunkera Toni Bler i Alister Kembel imali su stalnu vezu sa britanskim zajedničkim generalštabom u Nortvudu, komandom Kraljevskog vazduhoplovstva u Vikamu, komandom kopnene vojske u Viltonu i kriznim centrom NATO-a u Monsu – otkrio je Lazanski.
Plan "Bravo minus" predložen je u pet različitih varijanti.
- Delovalo bi oko 175.000 NATO vojnika. Britanci bi učestvovali sa čak 50.000 ljudi i 100 tenkova. Toni Bler je stalno vršio pritisak na Belu kuću da se to i prihvati, međutim, američki predsednik Klinton imao je mnogo rigidniji stav – ističe Lazanski.
Pentagon, kako navodi Lazanski, bio je protiv kopnene invazije jer se pribojavao velikih gubitaka.
- Procene u glavnom štabu NATO-a u Monsu govorile su o nekih 1.500 do 2.000 poginulih NATO vojnika dnevno. Pentagon je imao podatke da je na Kosovu oko 80.000 vojnika jugoslovenske Treće armije, sa 350 tenkova, da su sve protivoklopne rakete "fagot" tamo, da su svi prolazi ka Kosovu minirani u glavnom štabu NATO – kaže Lazanski.
Prema rečima Lazanskog, NATO saveznici bili su skeptični, pa su zbog toga Britanci pojačali obaveštajno delovanje, a Amerikanci počeli da grade puteve na severnoj granici Albanije.
Profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić kaže da je ideja kopnene invazije na Jugoslaviju bila zamišljena tako da bi se završila kao posleratna okupacija Nemačke, tj. podelom zemlje na zone.
- Insistiranje tadašnjeg britanskog premijera na agresivnoj invaziji sa kopna uskađeno je sa tradicionalnom težnjom Velike Britanije da kontroliše situaciju na Balkanu. Komandant NATO Vesli Klark takođe je bio zagrejan za tu opciju, dok su drugi američki generali bili protiv pošto bi im za ulazak stotina hiljada vojnika na teritoriju SRJ trebalo nekoliko meseci, pa bi sukob bio vođen tokom zime. Inače, u Monsu je sedište vrhovne komande savezničkih snaga za Evropu, što znači da u tom gradiću sedi general koji komanduje svim američkim trupama u Evropi, a istovremeno je i komandant NATO – objašnjava Perišić.
General Vladimir Lazarević, koji je 1999. godine bio komandant Prištinskog korpusa, kaže da su snage Alijanse pokušale jednom da upadnu na našu teritoriju.
- Bilo je to 9. aprila, mislim da je tada bio Vaskrs. Odbranili smo se i zaustavili napade nakon višečasovne borbe, hrabro i viteški se suprostavili brojčano jačem neprijatelju, na pojasu od petnaestak kilometara duž srpsko-albanske granice. Odbili smo sve njihove napade. Nikada više posle toga nisu pokušali da ponovo krenu kopnenim putem na nas – rekao je general Lazarević.
Rusija u Venecueli otvorila Centar za obuku pilota na helikopterima Mi-17V5, Mi-35M i Mi-26T. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpki Telegraf
