Ruski izlazak iz komunikacije posledica je vojne doktrine SAD u kojoj je zvanična Moskva označena kao pretnja. Ulazak u novu fazu odnosa između Rusije i zapadnog vojnog bloka naznačen je i na poslednjem samitu NATO-a pre mesec dana, kada je zaoštren odnos prema Moskvi i najavljen prekid saradnje sa Ruskom Federacijom na svim velikim bezbednosnim, vojnim i civilnim programima.
Gruško je rekao da je NATO otišao suviše daleko u eskalaciji sukoba sa Rusijom, da je odbio konstruktivan razgovor, da on više ne postoji i da Rusija ne vidi da s duge strane postoje ikakve naznake da postoji plan izlaska iz ovog „ćorsokaka”.
Što se tiče najvećih žarišta, poput Sirije, Venecuele ili Irana, iako su zvanični programi ograničeni, tvrdi se da će saradnja na neformalnom nivou ipak postojati u smislu kontrolisanja rizika od globalne pretnje. Ali neka manja i za sada neaktivna žarišta imaće status detonatora, koji može da se otme kontroli, pogotovo u novoj trci u naoružavanju koja je nastala izlaskom iz postojećih sporazuma. Uz obnavljanje određenih oblika hladnog rata, stvara se pogodna atmosfera koja će svakako loše uticati na regione sa tinjajućim žarištima i stvarati dodatne rizike.
Tako je juče više od deset ruskih bombardera „su-24” izvelo vojnu vežbu gađanja uslovnih meta na morskom poligonu na Baltičkom moru svega nekoliko sati nakon što su tri broda NATO-a, predvođeni američkim razaračem, uplovili u te vode. Ne treba ni napominjati da je rusko ministarstvo odbrane odmah naglasilo da sva tri broda NATO-a „drži pod budnim okom” kako se ništa ne bi dogodilo mimo standarda. Brodovi NATO-a redovno ulaze u crnomorske vode, a ruska mornarica i tamo pomno prati njihovo kretanje. Prošlogodišnji manevri malih ukrajinskih vojnih brodova u Kerčkom moreuzu postali su lokalni model konfrontacije. U globalnom kontekstu, ovakve konfrontacije će eskalirati, a pošto su u njih uključene nuklearne sile – postoji ozbiljna opasnost da se sukob podigne na taj nivo.
Sve te neuralgične tačke su na samoj unakrsnoj vatri između Rusije i NATO-a. Interesi NATO-a u Ukrajini su jasni, u Rumuniji, Crnom moru i baltičkim državama takođe, ali je problem što, s druge strane, Rusija odgovara nagomilavanjem naoružanja, sve češćim vojnim vežbama na svojoj zapadnoj granici, kao i najavama visokih zvaničnika, uključujući i ruskog predsednika Vladimira Putina, da će na raspoređivanje raketnih sistema u Poljskoj i baltičkim državama uslediti „adekvatan odgovor”.
Problem prelamanja interesa NATO i Rusije u Ukrajini je svakako nadrastao format „normandijske četvorke” i postao žarište koje mora da se rešava na globalnom nivou velikih igrača. Većina zemalja sada povećava svoju vojnu potrošnju. Posebno SAD oštro postavljaju zahtev da NATO saveznici moraju da izdvajaju najmanje dva odsto BDP za bezbednost i odbranu.
Među svim tim malim koracima koji vode ka potpunom zaoštravanju je i jučerašnja odluka ruskog predsednika vlade Dmitrija Medvedeva da preduzme kontramere kao odgovor na ograničenja koja joj je nametnula Ukrajina. Na proširenje liste zabranjenih ruskih roba u Kijevu, vlada u Moskvi je odgovorila zabranom uvoza ukrajinske inženjerske industrije, robe široke potrošnje i metalske industrije, koje su prošle godine iznosile gotovo 250 miliona dolara. S druge strane, iz Rusije u Ukrajinu je zabranjen izvoz ruske nafte i naftnih derivata.
Pročitajte OVDE sve o izraelskim novim raketama za koje kažu da su neuhvatljive za S-300.
Izvor: Politika
