- Bosna i Hercegovina je sa Hrvatskom ušla u problem vezan za obaveštajni sektor i sa izgradnjom Pelješkog mosta. Nije netačno da SOA diluje u BiH. Nije ni netačna priča o sprečavanju ruskog uticaja u Sarajevu, pod rukovodstvom Britanca koji je formirao Centar za sprečavanje ruskog malignog uticaja za šta je 6 miliona funti dala britanska vlada. Jedno odeljenje se nalazi u Tirani, drugo u Podgorici, evidentiraju ljude iz vladine i nevladine organizacije, dakle ljude iz raznih institucija, i preko 300 ljudi ima na tom spisku koji šire ruski uticaj. Ja se nalazim verovatno na tom spisku - dodao je Dodik.
Predsednik Republike Srpske dotakao se i veze sa Rusijom, ali i SAD.
- Smatram da su Rusi veoma korektni i imaju pozitivnu politiku. Nisam ni protiv američke realne politike već protiv njihove imaginacije, njihovog nametanja rešenja i njihovog mešanja u unutrašnje stvari - zaključio je Dodik.
- Drina bi trebalo da bude granica između Srba. Šta sve nisu uradili da podele Srbe preko Drine - kaže Dodik i dodaje:
- Pokušali su posebne identitete da nametnu. Po njihovoj kvalifikaciji mi smo bosanski Srbi. Drina je često bila nametnuta granica Srbima. Za nas Srbe Drina nije granica. Pokušavamo da je relaksiramo i mislim da u poslednje vreme to činimo. Srbi su 1991. godine konstituisali svoj politički pokret braneći srpski nacionalni i državni identitet, i iskazujući želju da se ujedine sa Srbijom. Naravno, četiri godine rata su učinile to da je došlo do intervencije Međunarodne zajednice, praveći novi politički sistem u BIH da oslabi srpski politički korpus i Republiku Srpsku koja je već tada bila stvorena. Sve to govori da u kontinuitetu postoji na različite načine manifestovana želja da se smanji snaga srpskoga naroda u Republici Srpskoj. Republika Srpska ne pripada Sarajevu. Ona se tretira posebno.
Dodik je objasnio i unutarpolitičku situaciju u BiH.
- Kompleksna je situacija da bi se to razumelo. 7. oktobra su bili izbori, formirano je samo Predsedništvo Bosne i Hercegovine. U Ustavu kaže da je Savet ministara pomoćno telo Predsedništva. To nije Vlada, ali oni pokušavaju da naprave Vladu od toga. Promenili su način konstituisanja. Sva unutrašnja nadležnost data je entitetima. Sve se to ignorisalo, pa je napravljen Savet ministara od devet ministarstava. Promenjen je način konstituisanja, tako što je donesen Zakon o Savetu ministara, gde je rečeno da u tom pogledu treba da se Savet ministara potvrdi u Parlamentu. Ranije je Savet ministara biran kao Predsednišvo. E sada nije tako, sada ide na Parlament gde je potrebna većina. Sada Bošnjaci pokušavaju s jedne strane održe te ministre što duže. Ponašaju se kao da nije bilo izbora. Ali, Bosna je sada u zastoju - zaključio je Dodik.
Koja su 4 najopasnija žarišta koja bi mogla da dovedu do svetskog rata pročitajte OVDE.
Izvor: Alo
