Zamenik glavnog inženjera Armate Andrej Mahnin, koji je razgovarao sa zvaničnim televizijskim kanalom ruskog Ministarstva odbrane, “Zvezda”, o Armatinom mitraljezu od 7,62 mm, kaže:
– Kako bi se olakšala upotreba mašine od 7.62 mm, razvili smo mehanizam za daljinsko punjenje. Uz to, pokretni deo je instaliran automatski (po signalu operatera). Električne komponente koje pokreću ovaj složeni mehanizam su hermetički zatvorene kako bi se sprečio svaki mogući kontakt s vodom.
“Armata MBT” takođe poseduje “Kordov” 12,7mm teški mitraljez, relevantan protiv lakih oklopa i određenih tipova aviona. Da li je “Armata” na brodu “Kord” upravljan istom vrstom vlastitog mehanizma za ponovno punjenje kao i njegov “kolega” od 7,62 je nepoznato, iako je malo verovatno s obzirom na dodatne tehničke komplikacije.
Robustan komplet sekundarnog naoružanja jedva se ogrebao po površini Armatinih brojnih osobina. To uključuje konkretna tehnička poboljšanja kao što su eksplozivni reaktivni oklop, vlasnički bespilotni 125mm top, integracija laserski vođenih projektila i operativni domet od preko 500 kilometara.
Čak i ako se zabrane teže tvrdnje da Armata radi na Marsu i puca na železničke pruge, malo je pitanja da T-14 predstavlja revoluciju u dizajnu tenka. Za razliku od, recimo, spornije debate o relativnim zaslugama Su-57 protiv F-35, Armata praktično nadmašuje svoje NATO “kolege” iz MBT-a u tradicionalnim oblastima performansi vatrene moći, mobilnosti i mogućnosti opstanka.
Ova razlika proizlazi iz kritičnih razlika u vojnoj doktrini. Od Drugog svetskog rata, tenkovi su bili nezamenjiv alat ruske (tada sovjetske) projekcije snaga preko ogromnih evroazijskih granica. U međuvremenu, SAD je pomorska nacija koja ulaže u rešenja za vazdušnu i morsku energiju za potrebe svojih projekcija snaga; Vazdušna grupa je možda vrhunac ovog pristupa ratovanju.
Međutim, Armata je nadmašila konkurenciju uz jaki trošak, barem u odnosu na ruski budžet za odbranu. Preliminarne procene stavljaju Armatu na četiri miliona dolara po jedinici, za razliku od šest miliona uporedivih sa američkim “M1A2 Abrams”. Ovo može biti dobra vrednost u komparativnim terminima, ali ipak nameće ogroman pritisak na budžet od oko 60 milijardi dolara koji se rasteže što je moguće manje za finansiranje ambicioznog programa modernizacije mornarice, avijacije i raketne odbrane.
Broj proizvodnje Armate je kolosalno pala u odnosu na početnu procenu ruske vojske od 2.300 serijskih jedinica do 2020. godine, bez očiglednog rešenja. Preventivna izvozna strategija - slično onome što se pokušava sa Su-57 - mogla bi potencijalno umanjiti deo troškova, ali je izuzetno teško zamisliti izvoznu dobit Armata na nivou koji je potreban za finansiranje hiljada nabavki neophodnih za ispunjenje cilja Rusije, punjenje 70 odsto svog MBT spiska sa T-14.
Međutim, to ne znači da Armata nema mesta u ruskim kopnenim snagama. Naprotiv, postoji nekoliko kompromisnih opcija koje su dostupne Moskvi. Najočigledniji su već spomenuli ruski komentatori: platforma Armata ne mora biti uzeta ili ostavljena.
Ruska vojska može smanjiti Armatine troškove žrtvovanjem suvišnih mogućnosti kao što su toaleti, dok istiskuje svoje osnovne performanse u mršav, ekonomičan proizvodni proces koji se može postepeno proširiti revizijama i varijantama u narednim decenijama.
Američki ratni brod šalje poruku Rusiji! Uplovili su već u Mediteran! Više pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
