Baron Petar Vrangel tema je jedne od emisija iz serijala pojmovnog programa Srpske desnice.
Baron Petar Vrangel je rođen u plemićkoj porodici 1878. godine u Novoaleksandrovsku. Završio je tehničku školu u Rostovu, a Rudarski institut u Sankt Peterburgu 1901. U elitni Gardijski konjički puk je stupio 1901. godine, a 1902. je nakon završene Nikolajevske konjičke škole postao rezervni oficir. Nakon završetka školovanja je u gradu Irkutsku stupio u službu guvernera te oblasti.
Na početku Rusko-japanskog rata, 1904, ponovo se prijavio u vojsku. Dodeljen je 2. puku Transbajkalskog kozačkog korupsa. Isticao se u borbi, pa je decembra 1904, unapređen u čin poručnika i odlikovan ordenima Svete Ane i Svetog Stanislava. Nakon završetka rata, 1907. godine, Vrangel se vratio u Gardijski konjički puk. Nikolajevsku imperijalnu generalštabnu akademiju je završio 1910. a Konjičku oficirsku školu 1911.
Tokom Prvog svetskog rata, Vrangel je unapređen u čin konjičkog kapetana i data mu je komanda nad konjičkim eskadronom. Oktobra 1914. postao je jedan od prvih ruskih oficira odlikovanim orednog Svetog Đorđa IV stepena, najvišim ruskim vojnim odlikovanjem. Decembra 1914. je unapređen u čin pukovnika. U oktobru 1915, Vrangel je prekomandovan na Jugoistočni front, gde je postavljen za komandanta 1. Puka Transbajkalskih kozaka. . Unapređen je u čin general-majora u januaru 1917. i preuzeo je komandu na 2. Brigadom Usirijske konjičke divizije, koja je jula iste godine spojena sa drugim konjičkim jedinicima, da bi sačinila Konsolidovani konjički korpus. Vrangel je u leto 1917. odlikovan Krstom Svetog Đorđa IV stepena.
Nakon završetka rata, Vrangel se nastanjuje u Jalti na Krimu, gde ga i zatiče Oktobarska revolucija i početak građanskog rata između komunista i carističkih legalista. Avgusta 1918. priključio se Antiboljševičkoj Dobrovoljačkoj armiji, sa štabom u Jekaterinodaru, gde dobija komandu nad Prvom konjičkom divizijom i čin general-majora. Posle Druge kubanske ofanzive krajem 1918, biva unapređen u general-potpukovnika, a njegova divizija prerasta u korpus. Kao agresivni komandant, postigao je veliki broj pobeda na severnom Kavkazu. Od januara 1919. njegova vojska menja ime u „Kavkaska dobrovoljačka armija“. Veoma brzo je stekao reputaciju veštog vođe i pravednog administratora. Nije tolerisao bezakonje ili pljačku među svojim jedinicama i uživao je veliki ugled među narodom-
Ubrzo nakon ovih događaja doći će do Vrangelovog sukoba sa generalom Denjikinom, komandantom sektora južne Rusije koji mnogi istoričari opažaju kao jedan od razloga poraza Bele armije u građanskom ratu u Rusiji. Denjikin je insistirao na brzom maršu na Moskvu. Vrangel je umesto toga zahtevao da se prvo izvrši prodor ka Volgogradu radi spajanja sa armijom admirala Aleksandra Kolčaka, koji je i izvršio 30. juna 1919. U Volgograd je stigao neposredno pre nego što je Denjikin potpisao „Moskovsku direktivu“ koja je po Vrangelovim rečima: „predstavljala smrtnu presudu jedinicama Juga Rusije“. Ipak, na insistiranje Denjikina, nije mu omogućeno da spoji svoje jedinice sa jedinicama admirala Kolčaka, pa je u novembru 1919. poveo vojsku ka severu, umesto ka Moskvi. Nastavak neslaganja sa Denjikinom je doveo do toga da Vrangelu bude oduzeta komanda, nakon čega je februara 1920. otišao u izgnanstvo u Carigrad.
Nakon insistiranja komande da se vreti i ponovo uzme učešće u ratu, on to i prihvata, no već je bilo kasno i rat je već bio izgubljen. Ubrzo nakon ovoga, Vrangel je sa svojim štabom otputovao preko Tunisa u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, [gde je postao vođa svih ruskih izbeglica, jer je nesumnjivo bio najugledniji od svih Belih emigranata u izgnanstvu. Naša kraljevska porodica i Kralj Aleksandar lično su kao braću prihvatili Vrangelovu vojsku kojoj je dozvoljeno da u u svoju novu otadžbinu uđe u uniformama, sa zastavama Carske Rusije i pod oružjem. Godine 1924, Baron Vrangel je osnovao Ruski Opšte-vojni Savez, organizaciju koja se borila za očuvanje jedinstva svih Belih snaga u izgnanstvu. Od septembra 1927, zbog zdravstvenih problema i boljih mogućnosti za lečenje, Vrangel se seli u Brisel u Belgiji. Vrangelovi memoari su objavljeni u časopisu „Belo delo“ i kao knjiga u Berlinu 1928.
Baron Petar Vrangel umire 25 aprila 1928 godine u Briselu. Prema nekim izvorima i mišljenjima, bio je otrovan od strane specijalnih snaga SSSR-a a izvršilac je bio njegov sluga. Prvobitno je bio sahranjen u Briselu, ali je u skladu sa svojim poslednjim željama 6. oktobra 1929. prenet u Srbiju i ponovo sahranjen u Beogradu, u ruskoj crkvi Svete Trojice na Tašmajdanu, pored crkve svetog Marka.[8]
Generalu baronu Petru Vrangelu je 14. septembra 2007. otkriven spomenik u Sremskim Karlovcima u Srbiji.
„Crni baron“, kako su ga prozvali protivnici iz građanskog rata zbog njegove crne kozačke uniforme, nastavlja da čuva stražu u Beogradu, na zapadnoj granici Evroazije okrenut ka večnosti…
Šta je Putin rekao pre sastanka sa Kimom saznajte OVDE.
