Ali, dok je pretio Iranu lukavo je zavodio celi Istok. Štaviše, pobedom Trampa na izborima 2016. godine frustrirane su bile Zapadne zemlje, američki politički establišment i Evropska unija. Istok je pak u Trampu video priliku za izgradnjom nekih novih odnosa i tome su se, koliko god da danas neće to priznati, ponadale mnoge zemlje.
Dok je grmeo protiv TTIP-a, NAFTA-e i drugih sporazuma o slobodnoj trgovini, Kina je u tome videla vrlo dobar scenario za vlastito širenje ekonomske aktivnosti po svetu. U isto vreme NATO je nazivao "dotrajalom organizacijom" koja više ne služi svrsi, čemu se itekako poradovala Rusija. Čak i Sirija je s opreznim optimizmom dočekala njegove izjave o povlačenju vojske koja se ilegalno nalazi na njihovoj teritoriji. Sa Severnom Korejom je čak pokrenuo proces približavanja bez presedana pa je mladom predsedniku Kim DŽong Unu obećavao sve i svašta, tvrdeći mu kako će severnokorejske plaže - na kojima se sada testira artiljerija - u bliskoj budućnosti biti glamurozna turistička odmarališta, Majami u Aziji.
Tramp je šarmirao Istok i jako zabrinuo Zapad. Ali, kako je vreme prolazilo i jedni i drugi počeli su da shvataju da Tramp nije ono za šta su ga smatrali. Čak i istaknute demokrate, koje su 2 godine "brusile" ideju da bi ga trebalo skinuti s vlasti na ovaj ili onaj način, sada uviđaju da Tramp možda i nije tako loš za njihove interese - ko zna, možda je čak i bolje da on ostane u Beloj kući umesto da unutra uđe samoproglašeni demokratski socijalista Berni Sanders!
Ni NATO više nije toliko u strahu, zapravo sve se polako vratilo na staro. Tramp je od goluba postao jastreb, ili ga pak jastrebovi nose u kandžama, sasvim je svejedno, ono što je bitno je kojim pravcem ide američka politika, a danas ide proverenim stazama. Tramp preti vojnom intervencijom Venecueli, jača sankcije protiv Kube, preti Iranu, više ne razmišlja o povlačenju vojske iz Sirije, nema više volje da sastanči sa Putinom, pregovore sa Severnom Korejom sveo je na ultimatume dok Kini, koju i dalje vabi nekakvim fantastičnim trgovinskim ugovorom, sprema klopku širom sveta za svako njeno širenje, počevši s Evropom gde će učiniti sve da uporište ne pronađe njihova 5G tehnologija.
Trampova administracija plaši svoje EU saveznike tvrdeći kako će ih Kina špijunirati putem njihovog tehnološkog giganta Huavej pa kako zato ne smeju dozvoliti da taj Huavej bude glavni postavljač nadolazeće 5G telekomunikacione mreže u Evropi. Tu se zapravo radi o tome da je i samom Trampu jasno kako 5G tehnologija nudi ogromne špijunske kapacitete koje SAD želi za sebe. Ova priča svodi se na - nemojte da vas Kina možda špijunira, dajte da vas mi definitivno špijuniramo.
Evropi odgovara, barem postojećem EU vodstvu - ono bi na kraju krajeva radije pristalo na skuplji i intruzivniji američki proizvod nego da se poveća infiltracija Kine u Europu (takav stav ne deli poslovna elita EU, ali to je sukob koji će tek isplivati)
Milerova istraga sada je "oslobodila" Trampa svake krivice, pa on slavi svoju pobedu nad demokratama, ali ta ista istraga teško optužuje Rusiju za uplitanje u američke predsedničke izbore, a Tramp, svakako, o tome neće reći sada nijednu reč već će prihvatiti sve kako piše. Još će i ojačati sankcije protiv Rusije jer su ovi navodno radili da on dođe na vlast (!).
Nije teško "pasti" na Trampova obećanja. Pao je i veliki deo američkog naroda koji tek sada može videti da je dobar deo toga bila prazna retorika. Što se Istoka tiče njihova nadanja polako dolaze kraju, dolazi buđenje. Severna Koreja pošteno je prihvatila lažnu ruku mira pa je pristala na pregovore o de-nuklearizaciji. Ali, prava politika Trampove administracije čak se nije mogla suzdržati još malo da eventualno Pjongjang navuku na stvarnu de-nuklearizaciju nego su se već u Hanoju razotkrili gurajući svoje ultimatume, tražeći od Pjongjanga sve i nudeći ništa zauzvrat.
Sada celi taj od strane Trampa izmanipulisani "klub" može učiniti samo jedno - udružiti se. Zapravo bio je na tom putu i pre nego što je Tramp došao, a onda su, čekajući njegovu stvarnu politiku, izgubili nekoliko godina. Otkako je Tramp na vlasti i rusko-kineski odnosi nekako su na čekanju. Peking i Moskva oprezno gledaju šta će drugi napraviti po pitanju odnosa s Vašingtonom. Možda je to vreme sada prošlo, možda sada mogu da nastave tamo gde su stali - na stvaranju multi-polarnog sveta i najveće svetske sile: Evroazije.
U Rusiju je po prvi put u službenu posetu stigao predsednik Severne Koreje, Kim DŽong Un. On i Vladimir Putin su se sastali u Vladivostoku pa je to bio njihov prvi susret.
Ovo je sastanak koordinacije između dvojice, koordinacije po pitanju svega što smo gore naveli. Obojica iza sebe imaju dva neuspešna samita s američkim predsednikom Donaldom Trampom pa će upravo on bez sumnje biti glavna tema njihovog druženja u Vladivostoku na ruskom dalekom istoku.
Šta Putin planira nakon sastanka s Kimom, kada je već "potegnuo" sve do Vladivostoka, vraća se u Moskvu? Ne - koordinacija neslužbenog "kluba u američkog predsednika razočaranih" se nastavlja, a Putin već dan nakon, u petak, odlazi u Peking gde će se sastati s kineskim predsjednikom Si Đinpingom, potvrđeno je iz Kremlja.
Putinov pomoćnik Jurij Ušakov ističe kako će ruski predsednik i kineski predsednik "uskladiti satove" po pitanju projekata kao što je Novi put svile, Evroazijska ekonomska unija, Šangajska organizacija za kooperaciju i drugi. Naravno, sve ovo bilo je donekle "na čekanju" zbog Trampa, trebalo se videti kuda ide "nova" američka politika, a sada kada je postalo jasno da je to ista ona stara, snažni projekti stvaranja moćne Evroazije mogu se nastaviti.
Susret u Pekingu mogao bi biti naročito zanimljiv. Ruski predsednik verovatno dolazi s nečim poput - "ja i Kim smo baš pričali... taj Trump, ništa od njega bojim se". Ali, pitanje je koliko će se Si složiti s takvom konstatacijom, a odgovor bi mogao biti nešto u stilu: "Da... ali meni je ipak obećao trgovinski sporazum, pričekajte da vidimo šta će biti s tim...".
Tačno je, Tramp tvrdi kako veliki trgovinski sporazum s Kinom samo što nije kompletiran te navodi kako će to okončati aktuelni trgovinski rat koji već neko vreme traje između Vašingtona i Pekinga. Nema sumnje da postoji određena, i to poprilično snažna, ekonomska simbioza SAD-a i Kine, nešto prema čemu je Rusija uvek skeptična kada na red dolazi jačanje njihove istočne politike. Ali, u ovom slučaju svi spomenuti sproveli su dosta vremena s Trampom i za njih on više nije enigma, a u skladu s time sada mogu i delovati.
Putin, Si i Kim imaju zajedničkog poznanika koji im je nudio prijateljstvo, ispostavilo se poprilično neiskreno. Sada zajedno moraju biti pametniji od lukavog lisca s Menhetna, a i postati svesni čime raspolažu - jer sve dok je on taj koji postavlja uslove, oni su osuđeni samo na nadanja i razočarenja.
Vetran američke politike upravo je objavio kandidaturu za predsedika, a mediji već pišu da bi mogao da pobedi Trampa. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Advance.hr.
