„Kako inače objasniti fenomen da se na tako malom prostoru nalazi toliki broj crkava i manastira. I kako objasniti to da se te crkve i manastiri stalno ruše i pale, a opet se stalno obnavljaju i vaskrsavaju”, upitao je Karajlić.
On je, u okviru serijala Kosinus, ocenio da se kosovsko pitanje može više posmatrati metafizički, nego racionalno.
„Možda bi, za postizanje našeg konačnog cilja, bolje od političkih, diplomatskih ili, ne dao Bog, vojnih akcija, bilo da uporno, svakodnevno, bez izuzetka ponavljamo jednu te istu rečenicu koja glasi – dogodine u Prizrenu. Znam jedan narod koji je sa tom taktikom došao do cilja”, poručio je Karajlić.
Kada je reč o razgraničenju, on je novinarki Bojani Milovanović rekao da je to jedna „veoma popularna igra na Balkanu koja traje već najmanje 600-700 godina“.
On problem te „igre“ vidi u tome što granice koje se nacrtaju obično traju kraće od skečeva Top liste nadrealista.
Prema Karajlićevom stavu, Kosovo nipošto ne bi trebalo da dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN), pre svega zbog međunarodnog prava na čijim „krhkim nogama još uvek stoji naša planeta“.
„Ako stavite Kosovo u UN, to je isto kao da u fudbalu ukinete ofsajd za onu ekipu koja nosi Adidas opremu, jer za njih važi izuzetak”, ilustrovao je Karajlić.
On smatra da je srpska spremnost na kompromis danas iznenadila one koji su bombardovali Srbiju pre 20 godina. Usled te iznenađenosti, kako je ukazao, oni su zaboravili na to da nije neophodno da Srbiju pitaju da li je za priznanje Kosova ili nije.
„Ipak, to što nas pitaju, teraju i to priznanje postavljaju kao uslov, jeste znak ili da oni traže opravdanje za ono što su učinili ili da igra nije gotova“, predočio je Karajlić.
Niti su jedni veliki izdajnici, niti su drugi velike patriote
Karajlić misli da je potpuno svejedno da li će se za Kosovo organizovati međunarodna konferencija ili nastaviti dijalog, ali ističe da je važno da podržimo onoga koga pošaljemo kao predstavnika.
To je uporedio sa situacijom kada se pregovara oko cene koncerta nekog benda.
„Ako ne podržite svog menadžera, cena je manja, ukoliko ga podržite, taj sa kojim se pregovara nema kud, pa pristane na ono što je menadžer tražio“, objašnjava Karajlić.
Sporazum ili zamrznuti konflikt doživljava kao isforsiranu dilemu koja služi za unutrašnju upotrebu.
„Niti su ovi koji su za sporazum neki veliki izdajnici, niti su ovi koji su za zamrznuti konflikt neke velike patriote“, ocenio je Karajlić.
Prema njegovom predviđanju, možda bi sporazum doneo boljitak u prvom periodu, ali bi za 20 ili 30 godina bio velika poteškoća.
S druge strane, kako je predočio, zamrznuti konflikt je sada zamrznut, a nismo sigurni da li će za par godina biti zamrznut, ili će biti u rerni, a naša pozicija neće biti ovakva, već može biti samo gora.
Odgovor i put kojim treba ići, kada je u pitanju Kosovo, Karajlić vidi u jedinstvu i sabornosti.
Anegdota iz Prizrena – nadrealizam da ne može biti veći
Priseća se i anegdote sa Kosova, kada su ga ispred crkve Bogorodice LJeviške u Prizrenu, tada okružene bodljikavom žicom, prepoznali pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa.
Usledilo je zajedničko fotografisanje, ali i molba da fotografije ne završe na Fejsbuku, pošto su za njih kompromitujuće.
„Eto vam nadrealizam da ne može biti veći“, zaključio je Karajlić.
Kako Kinezi i Rusi šalju snažnu vojnu poruku Amerikancima saznajte OVDE.
