- Ako se EU raspadne, onda smo svi propali. To je vrlo brutalno, ali i istinito - rekao je on.

Ta izjava izazvala je pravi mali politički zemljotres, a osim što je ocenjena kao neumesna otvorila je pitanje: ako je EU u stanju kao Evropa pred Drugi svetski rat, ko je onda savremeni Hitler? Za ovim, nametnulo se još jedno: Šta ako se unija zaista raspadne?

Da li je to uopšte moguća opcija, budući da je kriza Unije svima vidljiva, i šta bi to, ukoliko bi do raspada došlo, značilo za globalnu političku scenu, a šta za Zapadni Balkan i Srbiju?

- Ne bi nas bilo, bar ne na svetskoj ekonomskoj i političkoj mapi, čak ni moćnih članica EU, a kamoli malih balkanskih zemalja - ovako u najkraćem komentarišu sagovornice temu raspada Unije, pre svega naglašavajući da je to prilično nezamisliv scenario, jer EU nije samo zajednica država, već zajednica sa ozbiljnim interesima, bezbednosnim, ekonomskim i političkim.

Zemlje bez Unije su "ništa"

Nataša Dragojalović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, i Jelica Minić iz Evropskog pokreta, iako odbacuju kao nerelanu mogućnost scenarija raspada, slažu se u jednom - ako bi do njega ikada došlo, to bi vrlo moguće značilo neke nove sukobe i ratove.

- EU se neće raspasti jer je 27 ili 28 članica Unije više nego jedna država. Raspad ni u ekonomskom, ni u političkom, ni u bezbednosnom smislu ne znači ništa. Čak ni jedan Nemačka sama ne znači maltene ništa - priča Dragojlović, uz opasku da čak vlade pojedinih država, ni pojedinci, iako se za njih može reći da su evroskeptici i radikalnije političke opcije, ne zagovaraju raspad.

 - Tačno je da je Unija pod udarom krize, videćemo kako će izgledati izlazak Velike Britanije i kakve će posledice ostaviti po institucije, ali raspad uopšte nije opcija - priča ona.

Ako bi se, hipotetički, to i desilo, Dragojlović kaže da se nekakav rat ne bi mogao isključiti.

- Sad, zamislite da Nemačke i Francuska danas ratuju. To je potpuno nezamisliv scenario - priča Dragojlović, i ističe da je EU je najveći mirovni projekat ikada.

Takođe, navodi da je teško zamisliti da bi se u tom scenariju ekonomski pokazatelji bilo koje zemlje EU mogli meriti sa svetskim silama i rastućim ekonomijama poput SAD, Kine...

- To je, jednostavno, ništa. Takođe, vojno recimo, osim Velike Britanije i Francuskle nijedna članica Unije nije nuklearna sila, pa uporedite to sa globalnim igračima. Jednostavno, EU je i nužnost i interes. To su i razlozi zašto i Srbija, ali i druge zemlje teže članstvu. Ako bi došlo do razlaza, okolnosti bi bile krajnje neizvesne, preraspodela moći bi takođe bila neminovna, a to sve ne odgovara nikome, a najmanje malim i srednjim zemljama - objašnjava ona, i ističe, ako se stvari ovako postave, "jasno je da ne postoji druga opcija osim udruživanja, i da raspad nikome nije u interesu".

Sličnog stava je i Jelica Minić, koja kaže da je "dovoljno samo pogledati geografsku katu sveta i videti da je na njoj EU samo jedan mali region, a ne ne pričamo o zapadnom Balkanu". Samo to, kaže, može da bude dovoljno kada se priča o političkim i ekonomskim aspektima raspada EU.

- Danas je Unija moćan trgovinski blok i značajan politički akter na svetskoj sceni, na kojoj pojedinačne zemlje, da njega nema, ne bi bile od prevelikog značaja, osim možda Nemačke. Ukoliko bi se pak to dogodilo, došlo bi do velikih poslednica i na globalnom i na evropskom nivou. Bojim se da bi odnosi van tog evropskog okvira mogli da povuku nazad neke stare hipoteke i zatruju odnose u Evropi - priča Minić.

Ona objašnjava i da su generacije stanovnika, posebno zapadne Evrope, odrastale i vaspitavane kao Evropljani, naučeni da žive u atmosferi bez ratova koje su pojedinačne zemlje vodile.

- Ako bi do raspada došlo, bojim se da bi on mogao da izbaci na površinu stvari koje su opravdano prećutkivane, a bojim se i da bi to moglo da dovede do rasspirivanja sukoba - priča Minić.

Balkan je "samo džep"

Govoreći o zapadnom Balkanu u svemu tome, ona pojašnjava da je on samo "sićušan prostor na svetskoj mapi".

- EU je mala, a mi smo samo "džep". Mislim da izjava slovenačkog premijera upravo ide odtle, zapravo da na celu priču gleda iz perspektive malog "džepa". Zato ne čudi strah od toga šta bi bilo da Unije nema. Male zemlje bi mogle da postanu predmet aspiracija raznih interesa, a veće samo kocke na šahovskoj tabli - pojašnjava ona.

U scenariju, koji je i po njoj nerealan, ne bi bilo previše sreće ni za Srbiju ni za njene susede. Zapadni Balkan je, kaže, već suočen sa depopulacijom, nejednakostima, siromaštvom, korupcijom, i dva važna nerešena problema: Kosovo i BiH.

- I onako je trusno područje, na kome bi lako moglo da dođe do sukoba, naročito bez okvira EU koja ga okružuje, i kojoj zato i jeste interes da se mir održi i napravi, bar sektorski, saradnja. Sve to bi u slučaju raspada verovatno izostalo, i na čistac isteralo aspiracije svetskih sila - objasnila je ona.

Reforme su dobrodošle

Sagovornice su saglasne u tome da je potrebna reforma Unije, i da je ona dobrodošla. Minić kaže da se vode ozbiljne debate u institucijama zemalja članica o tome kako izaći sa problemima na kraj, na koja pitanja odgovoriti i zadržati jedinstvo.

- U tom smislu nekoliko je važnih stvari: mir kao jedan od najvažnijih ciljeva, odnosno bezbednost, zatim ekonomija, zajedničko nošenja sa problemima od klimatskih promena, do migrantske krize koja je pokazala da može ozbiljno da potrese EU. Razne su opcije, čemu ići, da li ka jačanju institucija Unije, ili prihvatiti dominantno mišljenje i dati prostor članicama za samostalno delovanje unutar sistema, da bi se izašlo na kraj sa argumentima koje je Velika Britanija iznosila da bi izašla iz Unije - priča Minić.

I Dragojlović navodi da je reforma potrebna, i ističe da to nije atak na Uniju, već sasvim normalan put u demokratskom svetu.

- Život se dešava, promene se dešavaju, i sasvim je normalno prilagođavanje okolnostima i potrebama građana - zaključuje ona.

Pročitajte OVDE šta će sastanak sa Merkelovom i Makronom značiti za budućnost Kosova?

Izvor: Blic