Piše: Miroslav Lazanski
Da li u Sarajevu deluje specijalni britanski tim za suzbijanje „ruskog malignog uticaja”? Tim koji beleži i vrši katalogizaciju svih ličnosti koje javno nastupaju, a koje nisu politički apsolutno prozapadno orijentisane. predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik kaže da ima informacije o postojanju i radu takvog centra u Sarajevu i da takvi centri postoje i u Podgorici i u Tirani. Kada sam još pre 37 godina bio gost britanske vojne akademije Sendherst upoznali su me tamo sa radom specijalnog instituta koji proučava sovjetsku vojnu doktrinu i taktiku. Svi zaposleni u tom institutu govorili su ruski jezik, knjige su bile isključivo na ruskom, možda su i razmišljali na ruskom.
Godinu dana kasnije, 1983, u američkoj vojnoj bazi Fort Hud, u Teksasu, pokazali su mi belu drvenu baraku na kojoj je bio natpis: III CORPS, OPFOR CADRE. U baraci – oficiri, podoficiri i vojnici, svi u sovjetskim uniformama i sa sovjetskim ličnim oružjem. Na zidovima slike Lenjina, Staljina, Hruščova i Brežnjeva. I karta specijalka, razmera 1:50.000, na ruskom jeziku i sa sovjetskim topografskim oznakama. Detaljan raspored svih vojnih instalacija u Fort Hudu, a baza se prostire na 339 kvadratnih milja samo za razne zgrade i uređaje, te još na 240 kvadratnih milja prostora za vežbe.
Taj OPFOR detačment formiran je još 1973, kao četa B 163. bataljona. Pet godina kasnije došao je pod komandu Trećeg korpusa, odeljenje G-2, a osnovni program i danas mu je „Crveni ubod”. Dakle, od proučavanja sovjetske vojne doktrine i taktike do direktnog, ili posrednog, uticaja u stranim medijima preko medijskog delovanja u elektromagnetnom spektru, samo su se vremenom menjale metode i tehnologija. Odnosno, nekada se to zvalo izučavanje sovjetske vojne doktrine, danas sprečavanje „ruskog malignog uticaja”. Kod nas na Balkanu to se radi na više načina...
Jedinica je 193. eskadrila za specijalne operacije američkog ratnog vazduhoplovstva, baza joj je Midltaun, a akcije u eteru izvode se pod kodnim imenom „Komando Solo”. Zapravo, to je šifra za upućivanje poruke danas Srbima, ranije kubanskim vojnicima u Grenadi, kasnije panamskim i iračkim vojnicima. Svi vojnici, oficiri i podoficiri 193. eskadrile prošli su obuku u 4. psihološko-operativnoj grupi u bazi Fort Breg, Severna Karolina, gde se izučava psihološki rat, ili kako zarobiti i onesposobiti srce i dušu protivnika, što je preduslov rata bez većih sopstvenih gubitaka.
Tehnički jedinica ima kontrolu nad svim AM/FM radio-stanicama, kao i nad VHF/UHF radijima, i televizijskim kanalima u dometu svojih aviona tipa EC-130E i može da iz aviona snagom od deset kilovata emituje radio i TV signale za bilo koji „alternativni program”. Naravno, ako se stručnjacima u aparatima EC-130E i njihovim centrima na zemlji ne svidi pravi program neke stanice.
Posade u akcijama tipa „Komando Solo” obučene su za rad i propagandu u bilo kojem tipu medija, a uobičajen tim stručnjaka za nebeski medijski rat čine jedan oficir i pet operatora, uz posadu aviona od pet ljudi. Najveća dužina jedne akcije, uz dodatno tankiranje gorivom za vreme leta aviona, jeste do 14 sati.
„Pustinjska oluja bila je klasična borbena psihološka operacija u kojoj smo radili svake noći od ponoći do devet ujutro. Iračkim vojnicima govorili smo gde će da padaju bombe i rakete sledećeg dana. Kasnije smo im poručivali da će ostati bez hrane i vode, i na kraju da im je jedini izlaz da se predaju. Posle rata smo od zarobljenih Iračana čuli da su mnogi slušali naše radio-emisije i da su postupili po našem predlogu da se predaju”, izjavio je svojevremeno tadašnji komandant 193. eskadrile za psihološki rat pukovnik Tomas Kun.
Psihološki rat protiv Iraka njegova eskadrila započela je još 3. avgusta 1990, odmah posle ulaska iračkih trupa u Kuvajt. Jedinica je dobila najbolju elektroniku i sa visina od devet do deset kilometara Iračani su neprestano bombardovani radio i TV programom koje su suptilno sastavljali stručnjaci za elektronsko-psihološki rat.
Posle je došla Bosna i rat NATO-a protiv Republike Srpske, vreme pre i posle Dejtona, naravno, i agresija NATO-a protiv Jugoslavije 1999. godine.
Za vreme tih 78 dana bombardovanja avioni EC-130E sa karakterističnim antenama na repu letelica, poput aparata za „Rat zvezda”, pokušavali su da propagandno-psihološki dejstvuju protiv Jugoslavije, forsirajući specijalne radio-emisije, ali i TV program.
Stariji narednik Merlin Halderman i poručnik Majkl Hekman kasnije su u izjavama američkoj vojnoj štampi priznali da su im rezultati u ratu protiv Jugoslavije bili slabi, skoro mizerni, i da to ipak nisu očekivali.
„Šta ćete, ni mi nismo svemogući”, dodao je stariji narednik Tim Grajner iz iste jedinice.
Ipak, 193. eskadrila i dalje je, posle 1999, propagandno-psihološki delovala na Balkanu. Bila je raspoređena i u Bosni, na aerodromu Tuzla, još od avgusta 1997. U to je vreme senator Karl Levin napisao otvoreno pismo redakciji „Vašington posta” zatraživši da se preduzmu mere suzbijanja „kampanje dezinformacija koje šire srpski vladini mediji u Bosni koji su pod uticajem Radovana Karadžića”. Ubrzo je na tuzlanski aerodrom sletela 193. eskadrila.
Međunarodni propisi o radio-difuziji i frekvencijama uopšte ne brinu pripadnike 193. eskadrile. Oni su iznad toga, na svojih devet do deset kilometara visine, puštajući dobru muziku i suptilne poruke. Pravi gusari u etru, dok na zemlji rade britanski timovi…
Pročitajte OVDE kakvo to stravično proročanstvo otkriva Lazanski.
Izvor: Politika
