Protekla godina je bila izuzetno uspešna za vojnu industriju, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Prema najnovijem izveštaju objavljenom u ponedeljak, globalni vojni troškovi porasli su za 2,6 odsto da bi dostigli najviši nivo od 1988. godine, kada su istraživači počeli da prate podatke.
Američki vojni izdaci su prošle godine iznosili 649 milijardi dolara, što iznosi 36 posto od ukupnih troškova u svetu. Vašington vodi ispred svog najbližeg rivala - Kine, za skoro 200 procenata više. Takođe, Vašington je potrošio skoro isto koliko i narednih osam zemalja zajedno.
Rast vojne potrošnje podstaknut je pojačanim rivalstvom između SAD-a i Kine, kao i zategnutom situacijom u Aziji gde je Indija povećala potrošnju za 3,1 posto, a Pakistan za 11 posto.
"Tenzije između zemalja u Aziji, kao i između Kine i SAD su glavni pokretači nastavka rasta vojnih troškova u regionu", rekao je Peter Vizman, viši istraživač u SIPRI programu za naoružanje i vojne troškove (AMEKS).
Vašington je godinama bio neosporni lider na listi, a prošle godine je još više povećao svoju prednost, povećavajući svoju vojnu potrošnju po prvi put od 2010. godine. Porast američke potrošnje u sektoru odbrane predstavlja direktan odraz politike Trampove administracije, navodi se u izveštaju SIPRI.
"Povećanje američke potrošnje potaknuto je implementacijom novih programa nabavke naoružanja u 2017. godini pod upravom Trampa", istakao je dr Aud Florant, direktor SIPRI AMEKS.
Držeći se trenda za poslednje 24 godine, Kina je povećala svoju potrošnju za pet posto. Međutim, tempo njenog vojnog rasta usporen je do najnižeg nivoa od 1994. godine. Peking je ukupno izdvojio 250 milijardi dolara za vojne potrebe.
Uprkos smanjenju vojne potrošnje za rekordnih šest posto, Saudijska Arabija je zadržala treće mesto, potrošivši 67,6 milijardi dolara. Indija je pala na četvrto mesto sa 66,5 milijardi dolara, a sledi je Francuska sa 63,8 milijardi dolara.
Rusija je pala za dva mesta i osvojila je šesto mesto potrošivši oko 61,4 milijarde dolara na vojsku 2018. godine, odnosno 3,5 posto manje nego u 2017. godini.
Iako brojke ukazuju na to da Moskva nije zemlja koja pokreće novu trku u naoružanju, SIPRI je naveo da je ogroman porast vojne potrošnje od strane Poljske (rast od 8,9 odsto), baltičkih zemalja, Bugarske i Rumunije i još nekoliko drugih zemalja, uzokovan navodnom ruskom pretnjom.
"Povećanje u centralnoj i istočnoj Evropi je u velikoj meri posledica sve veće percepcije ruske pretnje", rekao je Vizman.
Dok Tramp stoji iza drastičnog povećanja budžeta Pentagona i NATO-a, američki predsednik je nedavno izrazio žaljenje da bi novac bio bolje potrošen negde drugde, pozivajući Kinu i Rusiju da "udruže snage" i prestanu da "stvaraju novo oružje".
Ako bi svet potrošio taj novac na nešto drugo, taj iznos bi činio 2,1 posto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 239 dolara po osobi, navodi se u izveštaju SIPRI.
Pročitajte OVDE ko kaže da je Zapad tuđe države razarao tako dugo i temeljito da mu se to sada vraća kao bumerang.
Izvor: RT/vostok. rs
