Piše: Irina Alksnis
Pre samo 15 godina bi vest da SAD priznaju suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni izazvala uzbuđenje u u političkom i medijskom svetu. A sada – nije izazvala.
Promene u svetu su takve da se više niko ničemu ne čudi jer se ustalilo osećanje da su i najčudniji i otvoreno bezumni događaji – samo pitanje vremena.
U današnjem svetu država više nema svoju neprikosnovenost.
Počelo je od raspada SSSR, mirne podele Čehoslovačke i sasvim nemirnog raspada Jugoslavije. A sve pod parolama oslobađanja od socijalističkog totalitarizma i u ime svetle demokratske budućnosti.
Sjedinjene Države su praktično istovremeno višestruko povećale primenu vojne sile protiv drugih država.
Američki arsenal se 2000-te popunio još i tehnologijom obojenih revolucija... Državni prevrati i nezakonita svrgavanja vlasti proglašeni su za „pozitivne događaje“. Međutim, gubi se iz vida činjenica da su meta te ideološke kampanje postala – zapadna društva.
Razlog je to što je rukovodstvima zapadnih zemalja bila potrebna podrška njihovih odluka iznutra.
Zapadni svet, međutim, tek počinje da žanje plodove onoga što je kultivisao tri protekle decenije.
Čak je i vojna pretnja Sjedinjenih Država prestala da bude fatalna. Sirija je dokazala da se mogu naći efikasni mehanizmi protivdejstva.
Vašington trenutno priznaje izraelsku pripadnost Golanske visoravni, a ne priznaje da Krim pripada Rusiji.
Priznaje za „privremenog predsednika Venecuele“ bespomoćnog opozicionara.
Proglašava za teroristički Korpus čuvara islamske revolucije – državnu strukturu u svakom pogledu stabilno i uspešno funkcionišućeg Irana.
Sve navedeno ne izgleda više ni ubedljivo ni preteće već – apsurdno i smešno. A ne treba sumnjati da će sve – sa protekom vremena – bivati sve gore.
Zapad je tako temeljno svetu nametao nihilizam u odnosu na državu, kao i bespogovorni prioritet slobode, demokratije i liberalne političke korektnosti nad tradicijama izgrdnje državnosti i zakonitosti, da je dobio njihove impresivne mladice unutar sebe samoga.
Zato smo svedoci eksplozivnog narastanja unutarpolitičkog obračuna u SAD i vratolomnog Bregzita u Velikoj Britaniji...
Sve glasnije se postavlja pitanje: zar je moguće da na Zapadu ne shvataju da ga ti procesi podrivaju iznutra i ugrožavaju državnost i samih zapadnih zemalja?
Jedno je sigurno: zapadni establišment je tri decenije tako ispirao mozak svom stanovništvu – čime je sebi pomagao da rešava spoljnopolitičke zadatke – da je na kraju dobio sasvim logičan rezultat.
Dobio je društvo i elite čiji bitni delovi iskreno veruju da su ideali političke korektnosti iznad zakona, pa ako izabrani šef države nije po volji - da su dobra sva sredstva za njegovo svragavanje, a da su oduzimanje prava i primena sile prihvatljiva sredstva za borbu protiv sugrađana sa drugačijim političkim pogledima.
Ono što je u početku bilo izvozna varijanta demokratije, koja je služila za prikrivanje neokolonijalne politike, sada se Zapadu vraća kao bumerang i naočigled postaje bitan segment njegove unutrašnje politike.
To je fenomen sa velikim destruktivnim potencijalom (nisu to zapadni politički tehnolozi slučajno usmeravali protiv geopolitičkih protivnika).
Ostaje zato samo da se pretpostavlja hoće li zapadni establišment uspeti da kupira bar najmračnije njegove moguće posledice…
Većina podoficira vojske SAD su degenerici. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
