Konkretno, postoji veliki rizik da će se u obrnutom smeru aktivirati “autoput džihada”, od južnog dela Turske, dokle su mnogi fundamentalisti doputovali 2012. godine da bi stigli do Sirije i Iraka, sada natrag prema Evropi. Stoga se ozbiljno reskira mogućnost ponovnog izbijanja fenomena islamskog terorizma na Starom kontinentu, piše regionalni portal Logično.
Strahovi povezani s Kosovom
Zbog svoje geografske blizine i istorijskih i političkih posebnosti, Kosovo je ključno u ovoj priči. Iako se kao poligon za slanje stranih boraca u redove terorističkih grupa voli pominjati BiH, to nije istina, ili barem ne u onoj meri kako se prikazuje.
Tačno je da je samo u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine, od početka dvadeset i prvog veka izgrađeno više od 100 novih džamija i više od 70 islamskih kulturnih centara, sve sa sredstvima petromonarhija Arapskog poluostrva, što je dozvolila i Albanija, ali se u sigurnosnim službama strahuje da bi Kosovo, mala samoproglašena NATO država nastala 2008. nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti od Srbije, mogla biti svojevrsni “most” islamističkog terorizma u Evropi. Kosovo je veličine osrednje evropske pokrajine, nema jake institucije ni sigurnosne snage dovoljno obučene za suočavanje s islamističkim militantnim grupama.
Osim toga, Saudijska Arabija je uložila ogromna sredstva kako bi lokalnim muslimanima nametnula svoju verziju islama, vrlo blisku onoj koju je ID propagirao u pokojnom kalifatu.
Jedan aspekt koji je možda čak i ozbiljniji je činjenica da je na nešto manje od dva miliona stanovnika Kosovo je dalo više od 350 stranih boraca ID što je najveći procenat o odnosu na broj stanovnika. Srazmerno broju građana, samo Tunis ima veći procenat stranih boraca u redovima “kalifata”.
Među njima ima i onih koji su ubijeni ili zarobljeni tokom višemesečnih borbi Sirijaca, Iračana i Kurda protiv “kalifata”, ali ima i onih koji su spremni za povratak.
NJihov povratak na Kosovo znači povratak u život u teško kontrolirane uslove samo nekoliko koraka do srca Evrope, što budi strahove u zemljama s jakom albanskom dijasporom. Tome treba dodati da islamizam sve više prožima stanovništvo Kosova, pre svega zato što su institucije koje su gradili Priština i NATO vrlo krhke i ne samo da ne uspevaju obuzdati terorističke grupe nego je korupcija ponekad toliko visoka da je gotovo kao utopija izgleda mogućnost delovanja Prištine u suzbijanju fenomena islamskog ekstremizma i fundamentalizma.
Osim toga, privreda Kosova je praktično u kolapsu i mnogi mladi u ekstremističkoj ideologiji ili pripadanju grupama islamističkih korena vide jedinu pravu alternativu životu u kom nemaju nikakvih izgleda za uspeh.
Drugo, uz gore opisane elemente je na Kosovu sve više džamija ili kulturnih instituta finansiraju Saudijska Arabija, Turska i Katar. Istina je da između Saudijaca i dueta kog su osnovali Ankara i Doha traje svojevrsni derbi u borbi za kulturni uticaj u malom balkanskom entitetu. Dok Saudijska Arabija širi vehabizam, Katar i Turska pokušavaju ljudima približiti ideje Muslimanskog bratstva. U oba slučaja govorimo o najradikalnijem islamu koji je na Kosovu našao plodno tlo.
Međutim, Evropski parlament želi liberalizaciju viznog režima
Umesto da politički interveniše na Kosovu, da podseti Prištinu na dužnost provođenja sigurnosnih planova nakon pružene potpore, čija se dobrota iz očiglednih razloga sada dovodi u pitanje, SAD i Evropa kroz Brisel reskira da oslabi kosovske granične kontrole. Posebno se misli na sporazum s Kosovom kom je cilj liberalizacija viznog režima. Projekt već vidi odobrenje Evropskog parlamenta i važan je korak za Evropu, ali i veliki “propust” kojeg mnogi u Briselu i Strasburu kao da ne žele da vide.
U ovoj fazi, ako ništa drugo, Evropa mora da ojača sigurnost na Kosovu i sprečiti potencijalne teroriste da imaju slobodu kretanja na Starom kontinentu. Drugo, evropske institucije bi se u odnosu s Prištinom trebale usmeriti na sve što će ukloniti plodno tlo za širenje radikalnog islama, inače će Kosovo zauvek ostati “crna rupa” u srcu Balkana.
Neke vlade su već naznačile da nameravaju blokirati projekt liberalizacije viznog režima s Kosovom. Od Nemačke do Francuske, prolazeći kroz Španiju koja ne priznaje nezavisnost Prištine, te Italije, brojne evropske zemlje se protive projektu kojem je cilj lakše izdavanje viza za građane Kosova.
No, Brisel ni ovde ne vodi računa o ostatku zemalja Zapadnog Balkana, baš kao što je slučaj s ilegalnim migrantima. Važno je blindirati granice Evropske unije, ili samo Šengenskog prostora, a ostali neka se s problemima nose kako znaju.
Pročitajte OVDE koliko je supruga Tonija Blera dobila od Šiptara za...
Izvor: logicno. com/Nermin. N
