Prema njegovim rečima učešće na izborima 26. maja predstavlja "novi vid zajedništva mađarske nacije", a zbog značaja budućeg sastava evropskih institucija bitno je da tu mogućnost iskoristi što više ljudi.
Pravo glasa i mađarskih državljana, koji nemaju prebivalište u matičnoj zemlji i žive van granica Unije, omogućila je dopuna izbornog zakona, koju je, na predlog vlade, usvojio mađarski parlament decembra prošle godine.
Širenje izborne baze svakako ide na ruku vladajućoj koaliciji desnog centra, za koju tradicionalno glasaju Mađari u okruženju, pa i dijaspori. Na parlamentarnim izborima u aprilu 2018. su tako, od ukupno 225.000 važećih listića registrovanih u susednim državama, Fides i demohrišćani dobili čak 216.000 glasova.
U tom kontekstu može se posmatrati i poseta Budimpešti lidera vodećih stranaka mađarske zajednice u okruženju. Premijer Orban je primio predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora, predsednika Demokratskog saveza rumunskih Mađara Hunora Kelemena i prvog čoveka Zajednice mađarskih partija u Slovačkoj Jožefa Menjharta. Susretu u nekadašnjem Karmelita manastiru, novoj rezidenciji vlade na Budimskoj tvrđavi, prisustvova je i potpredsednik vlade zadužen za nacionalnu politiku Žolt Šemjen, inače predsednik Hrišćansko demokratske narodne partije.
Mađarska u zdanju u Strazburu ima 21 od ukupno 705 mesta, a više od polovine pripada vladajućoj koaliciji, koja bi želela da se taj broj i poveća. Za Orbana radi se "sudbonosnim izborima", od kojih zavisi budućnost Unije, pa i cele Evrope, jer se ona, kako je više puta ponovio, nalazi na raskrsnici: ili će sačuvati svoju hrišćansku tradiciju, ili će podleći pod pritiskom talasa migranata različite vere i kulture.
Kakav šamar su SAD dobile u Vencueli, pogledajte OVDE.
Izvor: RTV
