Samo deset dana nakon što je napunio svoj 44. rođendan, samo par sati nakon što se oženio, najveći zločinac i nacistički vođa izvršio je samoubistvo!
Bitka za Berlin počela je 16. aprila 1945. godine. Šest dana kasnije, kaćuše 1. beloruskog fronta počele su granatiranje grada.
22. aprila Hitler je svojim generalima napokon priznao da je rat izgubljen te iskazao rešenost da ostane na bojnom polju i izvrši samoubistvo.
27. aprila Crvena armija presekla im je vezu sa ostatkom Nemačke. Nije više bilo ni bezbedne radijske komunikacije Firerbunkera, koji se nalazio ispod Rajhskancelarije, i jedinica koje su branile grad, pa je Vrhovna komanda telefonskim putem izdavala naređenja.
Obaveštavali su se putem javnog radija. Preko Bi-Bi-Si-ja su 28. aprila saznali za Himlerov neuspeli pokušaj pregovora sa zapadnim Saveznicima.
Firer je naredio njegovo hapšenje, potom i streljanje Hermana Fegelajna, predstavnika SS-a u glavnom štabu i zeta Eve Braun, još pritom uhvaćenog u pokušaju bekstva iz grada.
Pred sam kraj Drugog svetskog rata, kada su svojetske trupe već ušle u Nemačku, firer je dan ranije, 29. aprila, u 4 sata posle ponoći završio diktiranje privatnog i političkog testamenta svojoj sekretarici, a istog dana se u bunkeru i venčao sa svojom dugogodišnom partnerkom Evom Braun, koja je bila 23 godine mlađa od njega.
Već sledećeg dana, a na današnji dan 30. aprila te 1945. Hitler je zagrizao ampulu cijanida i pucao sebi u glavu, a Braun je popila otrov.
NJihova tela odmah potom su spaljena u dvorištu Rajhstaga, a zemni ostaci firera nikada nisu pronađeni te i danas postoje brojne špekulacije o tome da li se on zaista ubio.
Skoro je FBI objavio tajna dokumenta o tome da je Hitler viđen u Argentini, što je dodatno podgrejalo teorije zavere o navodnom bekstvu Hitlera i eve Branu kao i da je vođa Trećeg rajha umro prirodnom srmću.
Američki FBI ispitao je informacije prema kojima nacistički vođa Adolf Hitler možda nije izvršio samoubistvo 30. aprila 1945, već je navodno pobjegao u Argentinu podmornicom.
FBI je imao uvid u dokumenta s kojih je skinuta oznaka poverljivosti, a koji svedoče o tome da je Hitler pobegao u Južnu Ameriku podmornicom po završetku Drugog svetskog rata, pet meseci pošto se, kako kaže zvanična istorija, ubio u berlinskom bunkeru.
Dokumenta su datirana na 21. septembra 1945, dve nedjelje pošto se Japan predao nakon što su SAD bacile atomske bombe, prenosi londonski "Daily mirror".
Tokom godina počele su da kruže glasine da je nacistički vođa izgleda preživeo rat, a pojavile su se i informacije da živi u podnožju Anda.
FBI dosjei otkrivaju da je o tvrdnjama da je Hitler preživio vođena istraga, pa su među dokumentima i brojna pisma između bivšeg direktora FBI Jona Edgara Huvera i njegovih podređenih.
FBI je navodno informacije do kojih je došao prenio vojnoj obaveštajnoj službi.
U dokumentima se tvrdi da je nacistički lider stigao u Argentinu sa oko 50 ljudi za koje se veruje da su zvaničnici koji su pobegli iz Trećeg Rajha i članovi njihovih porodica. Navodi se da je bio lošeg zdravlja i da je patio od astme i čireva kada se iskrcao u Argentini.
Imenovano je šest argentinskih zvaničnika koji su navodno pomogli Hitleru da se smjesti na ranču u podnožju Anda.
„Posle šest godina rata, koji će uprkos svim neuspesima, ući u istoriju kao najslavnija i herojska manifestacija borbe za egzistenciju naroda, ja ne mogu napustiti grad koji je prestonica Rajha. Od kada su naše snage suviše slabe da zaustave neprijateljski napad i od kada kada je naš otpor postao slab zbog stvorenja koja su slepa kao što im nedostaje karakter, ja bih želeo da podelim sudbinu miliona drugih koji su takođe rešili da ostanu u ovom gradu. Ali, ja neću pasti u ruke neprijatelja koji zahteva novi spektakl, rukovođen od strane Jevreja, za demonstraciju histeričnim masama“, navodi se u njegovom političkom testamentu.
Dodaje se da je on prema tome odlučio da ostane i da dobrovoljno odabere smrt kada on odluči da pozicija Vođe i Kancelara ne može da se više održava.
„Ja ću umreti sa radošću u srcu znajući za nemerljiva dela i dostignuća naših seljaka i radnika i doprinos jedinstvu u istoriji omladine koja nosi moje ime“, istakao je Hitler u dokumentu koji je izdiktirao dan pred samoubistvo.
Ipak samo dan ranije sve je izgledalo sasvim drugačije. Naime, 29. aprila 1945. godine, pola dva ujutru. U berlinskom Firerbunkeru malobrojne zvanice skromno proslavljaju brak Hitlera i Eve Braun, dok sekretarica Traudl Junge na pisaćoj mašini kuca firerovo zaveštanje.
Oko jedan sat ujutru, Adolf Hitler i Eva Braun stupili su u brak pred matičarem Valterom Vagnerom i svedocima Jozefom Gebelsom i Martinom Bormanom. U skladu sa nemačkom tradicijom, na sebi je imala skromnu crnu venčanicu. On nije presvukao uniformu.
Posle kratke ceremonije, oko 01.30 časova održan je mali svadbeni doručak, ili ručak, ili večera, kako god želite: njima samima to nije bilo bitno jer su se već predugo nalazili u Firerbunkeru ispod berlinske Rajhskancelarije, i odavno su izgubili svaki osećaj za vreme, i za doba dana.
Dok je sekretarica Traudl Junge kucala kopije Hitlerovog političkog testamenta i lične oporuke, prisutni gosti služeni su šampanjcem, mađarskim vinom, sendvičima, kobasicama.
Hitler je odbio šampanjac, celoga života bio je trezvenjak, protivnik alkohola i pušenja, ali je tom prilikom pristao da popije čašu mađarskog vina zaslađenog šećerom.
Matičar se posle čaše šampanjca i kobasice vratio na borbeni položaj, pošto se kraju privodila Bitka za Berlin a Crvena armija nalazila na udaljenosti od par stotinama metara, dva dana kasnije poginuo je na ulici u unakrsnoj vatri.
Firerov lični sobar Hajnc Linge kasnije se sećao svoje oduševljenosti sabranošću Eve Braun, kojoj su oči zablistale kada ju je oslovio sa „frau Hitler“.
"Spustila je ruku na njegovu podlakticu, i zadovoljna pričala s njim. Za to vreme, Hitler je razmišljao o testamentu i dodatnim imenovanjima na upražnjene položaje posle njegove smrti. Bio je „firer i rajhskancelar“, pošto je 1934. nakon smrti predsednika Paula fon Hindenburga spojio položaje državnog poglavara i predsednika vlade, ali su oni pravno gledano ostali odvojeni; zato je za novog predsednika Velikonemačkog rajha odredio admirala Karla Denica a za rajhskancelara Jozefa Gebelsa", pričao je on.
Adolf Hitler je bio nemački diktator, lider Nacističke partije, kancelar i samoproglašeni predsednik Nemačke. Rođen je 20. aprila 1889. godine u austrijskom mestu Braunau na Inu. U novijoj istoriji ostaje upamćen kao jedan od najvećih zločinaca u svetu.
Pročitajte OVDE šta to tvrdi profesor sa Oksforda a tiče se vanzemaljaca.
Izvor: espreso. rs
