Ruski predsednik je rekao kako je odluku doneo iz humanitarnih razloga, jer Kijev te ljude ne priznaje za svoje građane, uskraćuje im temeljna prava, ne isplaćuje im penzije, niti im jamči bilo kakvu pomoć. Uz sve navedeno, vlasti iz Kijeva vode vojnu kampanju protiv regija koje su se Sporazumima iz Minska odavno trebale integrisati u sastav Ukrajine. Kako to nije učinjeno, za Moskvu nije bilo drugog izlaza nego da se na ovaj način pobrine za nekoliko miliona ljudi koji žive u Rusiji ili na teritorijima DNR i LNR.
Budući da kijevski režim ne pokazuje znakove dogovora, preduzimaće se sve više novih koraka za integraciju republika i njihovih stanovnika u jedinstveni ruski prostor,
“O tome o čemu smo tako dugo govorili, dogodilo se. Danas je Vladimir Putin potpisao dekret o pojednostavljenju postupka dobijanja državljanstva Ruske Federacije za stanovnike DNR i LNR. Rekli smo da će se to dogoditi u proleće, pre nekoliko meseci”, na dan objave odluke piše novinar Aleksandar Rodžers, koji je i sam državljanin Ukrajine i nalazi se u procesu dobijanja ruskog državljanstva.
Za rusku vladu se novi predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ne čini spremnim na pregovore.
“Sve je to je logičan nastavak razvoja događaja. Budući da kijevski režim ne pokazuje znakove dogovora, od sada će se preduzimati sve više novih koraka za integraciju republika i njihovih stanovnika u jedinstveni ruski prostor, a dobijanje ruskog državljanstva građana republika je dugo očekivani i željeni korak. Zapravo, zbog svega toga je sve i počelo”, rekao je Aleksandar Rodžers.
Podsetio je da se deo Rusa, poput stanovnika republika Donbasa, dugo bojao da će biti vraćen u Ukrajinu. Međutim, kao što vidimo, to se ne događa.
“Kao što sam rekao, niko nikoga ne vraća u Ukrajinu, kako su mnogi plašili stanovnike Donbasa. Govorili su da će biti kao s Kurilima, kao ovde ili onde, kao i uvek, sve uopšteno”, istakao je stručnjak.
Prema njegovom mišljenju, situacija se za narod u Donbasu razvija na najpovoljniji način za Rusiju.
“S jedne strane će se sprovesti integracija ruskog naroda u ruski svet. Još uvek ne svih, ali stanovnici Donbasa zaslužuju to više nego iko drugi. S druge strane, oni neće priznati izbore, neće im se blokirati isporuke nafte, zatvoriti tržišta ili bilo šta čime se želi urazumiti kijevski režim”, dodao je A. Rodžers.
Podsetimo, uredba nalaže da osobe s područja određenih delova regija Donjeck i Lugansk u Ukrajini imaju pravo da podnesu zahtev za prijem u državljanstvo Ruske Federacije na pojednostavljeni način.
Naravno da je ovo politička odluka s dalekosežnim posledicama i jasna poruka Kijevu da se “urazumi”, kako tvrdi ruski novinar poreklom iz Ukrajine.
Ranije smo objavili izjave odlazećeg ukrajinskog predsednika Porošenka i viših funkcionera iz Kijeva, kao i komentar Stejt Departmenta, ali se bura ne stišava.
Zapravo, Vladimir Putin nije imao ni vremena da potpiše dekret o pojednostavljenju dobijanja ruskog državljanstva za stanovnike Donbasa, a histerija je već počela da se širi internetom.
Prvi je bio odlazeći ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin, koji se proteklih pet godina nije setio postojanja stanovnika Donbasa, da bi nakon Putinovo dekreta progovorio: “Vi ste Ukrajinci. Budite svesni toga. Ne uzimajte rusko državljanstvo!”.
Ozbiljno? Zar on još uvek misli da nakon pet godina kontinuiranog bombardovanja od strane oružanih snaga Ukrajine i napada neonacističkih grupa na Donbas, ljudi tamo mogu biti ukrajinske patriote? Teško je u to poverovati. Dakle, ovo je bio prazni vapaj očaja.
Gotovo odmah je histerija obuzela obe strane porodice Šarijev. U svojim komentarima su histerično pretili Moskvi: “Ovo će vam opet naštetiti” i “Ne usuđujte se da se mešate u unutrašnje poslove Ukrajine.”
Čudno, kada su SAD organizovale državni udar u Kijevu i postavile svoje marionete na vlast, to nije smetalo porodici Šarijev i to nisu smatrali mešanjem u unutrašnje poslove Ukrajine. Proteklih godina, kada su Mađarska, Rumunija i Poljska delile svoje pasoše u pograničnim područjima, nije im smetalo. Ali, kada je Rusija isto ponudila stanovnicima Donbasa, ali dobrovoljno, jer ih niko na to ne sili, odjednom histerija. Šta se dogodilo?
Uz sve to su se na ruskom delu interneta odmah našli veliki ekonomisti, koji su počeli da računaju da u Donbasu živi 1,1 milion penzionera i da će ruska vlada na njihovo izdržavanje morati da potroši oko 120 milijardi rubalja godišnje. Tako su se žestoko zalagali da promovišu ovu tezu da su iznosu pripisali tri nule. Ništa novo. Zapravo su posegli za starim receptom ukrajinskih nacionalista, prema kojima je u njihovim prvim “žrtvenim dokumentima” Staljin ubio 1,5 milijardi ljudi. Uprkos činjenici da Staljin nije bio liberal, umesto užasa, tada su se svi smejali.
Ali užasne priče nikoga nisu impresionirale, jer se ispostavilo da 120 milijardi rubalja i nije neka svota. To je manje od 2 milijarde dolara, a čak i ratna ekonomija Donbasa to može da podnese. Naravno, obrnutim izvozom uglja i drugih proizvoda preko Rusije ili kompanija registrovanih u Južnoj Osetiji i Abaziji u Ukrajinu ili treće zemlje.
“Smešno je to što će država trošiti moj novac, a nije me pitala”, piše korisnik Miša Šahov, nezaposlen, koji ne plaća poreze i živi u Goi od novca koji dobija od iznajmljivanja svog stana u Moskvi. Ovaj posebno degutantni stav dolazi od ljudi koji se pretvaraju da su ostavljeni, to jest, pristalica države blagostanja.
Međutim, kako tvrde poznavaoci situacija, isti oni koji danas pišu kolumne u kojima vrište “kako Rusija sada mora da hrani još milion penzionera”, pre pet godina su vikali “Vladimire Vladimiroviču, pošalji trupe u Kijev”.
Naravno da ne treba brinuti. LJudi u Donbasu su vredni i mogli bi svakome biti uzor. Oni će se samo prehraniti. Čak i pod granatama, stari rudnici Donbasa i dalje rade. To se ne bi ni znalo da mediji nisu objavili vest o eksploziji metana u rudniku uglja u selu Jurjevki, dvadesetak kilometara jugozapadno od Luganska, kada je u četvrtak ujutro poginulo pet rudara, a dvanaestorica se vode kao nestali. Rusko ministarstvo za vanredna stanja, koje je godinama, pre nego što će postati ministar odbrane, vodio general Sergej Šojgu, odmah je poslalo spasilačke ekipe i opremu.
Rusiju, srećom, ne vode “ekonomisti”, već stratezi i vizionari.
Vraćajući se na Putinovu uredbu, Aleksandar Rodžers, rođen u ukrajinskom gradu Vinice, piše: “Ja zapravo i nisam stanovnik Donbasa, stoga ne spadam pod ovu uredbu. Ali juče sam bio srećan zbog tih ljudi. Sanjali su o tome, trudili su se, borili su se za to i davno su to zaslužili. Razumem da će i dalje biti svih vrsta uobičajenih birokratskih kašnjenja, ali je najvažnije da je led probijen. I uskoro možemo reći: “Dobrodošli kući!”
Međutim, sada će utihnuti svi oni koji su godinama govorili kako je Putin izdao Donbas. Razumni ljudi će shvatiti da su grešili i da je ovo bila odluka koja će biti objavljena u pravom trenutku. Oni kojima je “kritika” način postojanja i ostvarenja skrivenih političkih ambicija, nastaviće da žive svojim uobičajenim životima i već su pronašli prvu žrtvu, penzionere Donbasa.
Ali, šta će Rusija dobiti ovim? Zahvaljujući ovoj uredbi će oko tri miliona ljudi ruski pasoš dobiti u samo tri meseca. Odmah da pojasnimo da to ne znači kako će do 1. avgusta milioni ljudi koji su iscrpljeni ratom dobiti ruske pasoše. Rok za sticanje državljanstva biće tri meseca za svaku osobu, ali će se sprovoditi postupno.
A sada o suštini “incidenta” i reakciji na njega. U Donbasu je reakcija prilično predvidljiva – radost i slavlje. U Rusiji, većina građana, naravno, podržava tu odluku. Osim liberala i onih koji protestuju protiv svega, koji se mogu nazvati večnim internet nesrećnicima, koji kritikuju vlasti Ruske Federacije zbog istog onoga zbog čega i američki liberali, pokušavaju da ovu kritiku zamotaju u “patriotsku omotnicu”.
Takvi bi “drugovi”, da se tada moglo, kritikovali i Staljina zbog pobede u ratu protiv nacifašizma. Pitali bi zašto nije pobedio već 1941. godine? Zašto se kriminalno povlačio do 1945., umesto da zajedno s pobunjenim nemačkim radnicima uđe u Berlin u martu 1942.?
NJihova kritika će izgledati uverljivo. Jer su na njihovoj strani reči koje se ne mogu proveriti, a na Staljinovoj strani najteža vojno-diplomatska kampanja od nekoliko godina. Dakle, “kritičari svega i svačega” sada, umesto radosti za Donbas, ili kritikuju odluku zbog novog budžetskog tereta ili grme protiv Kremlja: “Zašto im niste dali pasoše pre?”
A sada o prednostima koje je Rusija dobila pokretanjem postupka za izdavanjem državljanstva stanovnicima Donbasa.
1. Rusi ogromnom većinom misle kako je krajnje vreme da pomogne Donbasu, da se uspostavi mir i zaustavi tamošnje krvoproliće. Očigledno je da će ova odluka smanjiti napetosti u Rusiji i ojačati poverenje građana u vladu.
2.Izdavanjem pasoša stanovnicima Donbasa je Rusija jača tako što prima tri miliona najodanijih ljudi u ruskom svetu, koji je nikada neće izdati. Kakva je zapadna demokratija, videli su vlastitim očima. I vlastitim ušima su je slušali za vreme bombardovanja. Ovo iskustvo i ta osećanja je teško preceniti.
3.Uz milione “civilnih” pasoša Rusije, tu je i na desetina hiljada vojnika i oficira, stanovnika Donbasa, koji sede u rovovima, koji će zaista štititi Rusiju i Ruse po cenu života i zdravlja. Ovi “vojnici Rusije” još uvek nemaju rusko državljanstvo. Izdavanje pasoša Ruske Federacije onima koji su Rusi, koji se smatraju Rusima bez obzira na poreklo i krv koja teče u njihovim venama, boriće se za svoje pravo da govore ruski, jer je to čin pravde, a ruski narodi imaju poseban stav prema pravdi.
4.Davanje ruskog državljanstva stanovnicima Donbasa u potpunosti urušava ukrajinsku propagandu iz poslednjih pet godina. Nakon preuzimanja vlasti u Kijevu je počela propaganda da su neke “ruske terorističke” trupe delovale u Donjecku i Lugansku, a DNR i LNR su jednostavno okupirane od strane Rusije. Možete to govoriti i ponavljati dugo vremena, a onda tri miliona stanovnika Donbasa dobrovoljno zatraži da im se izda ruski pasoš. Dobrovoljno?! Nakon toga će sve priče o “okupaciji” i nasilju biti neuverljive, jer je nemoguće silom podeliti pasoše onima koji je ne traže. Situacija postaje transparentna, odmah je jasno šta stanovnici Donbasa žele i ko ih podržava.
5.Zbog kritika i odobravanja predsedničkog dekreta se u Rusiji gotovo nije obratila pažnja na jedan vrlo važan detalj. Ako su ranije u Rusiji tražili zvaničnu potvrdu i dokument o odricanju od državljanstva Ukrajine, kako bi dobili pasoš Ruske Federacije, sada se posebno naglašava da stanovnici Donbasa ne moraju da odbace ukrajinski pasoš. Rusija to ne zahteva, ali iz humanitarnih razloga pomaže sunarodnicima.
Značenje svega što se događa savršeno shvataju u Kijevu. Ministar spoljnih poslova Pavel Klimkin je izjavio kako je “dekret Vladimira Putina agresija”. Malo kasnije je rekao kako će “ubuduće Rusija izdavati pasoše ne samo stanovnicima republika Donbasa, nego i celokupnom stanovništvu Ukrajine”. Kijev je zahtevao povećani politički pritisak na Rusiju, dodatne sankcije, iako za to nema nikakvih razloga, jer bi isto moralo da važi i za Poljsku, Mađarsku i Rumunijuu, kao što je ruski predsednik podsetio zapadne lidere.
Drugo, svaka država je suverena u pitanju izdavanja državljanstva. Ne mora nikoga da pita za dopuštenje. Uostalom, postupak je jednostavan: osoba traži rusko državljanstvo, a Rusija se slaže. To je sve.
Stoga optužbe ne bi trebale biti upućene Rusiji, nego onima koji su ljude u Ukrajini doveli u takvo stanje da žele pasoš druge države. Rusija ne preuzima teritorije DNR i LNR, samo daje pasoše ljudima.
Neki ruski stručnjaci za sukob u Donbasu su više puta govorili o potrebi izdavanja ruskih pasoša stanovnicima DNR i LNR, kao prvi korak u zaustavljanju bratoubilačkog rata između Rusije i Ukrajine, koji je pokrenuo Zapad.
6.Odlučujući korak u prevladavanju ove opasne “feudalne fragmentacije” trebalo bi da bude ono čega su se sada uplašili u Kijevu. Rusija je takoreći rekla da svaki građanin Ukrajine, osim nacista i sledbenika ideologije Stepana Bandere, može dobiti rusko državljanstvo. Davanjem pasoša prvo Donbasu, a zatim čitavoj Ukrajini, može se radikalno promeniti geopolitička situacija u Evropi.
7.Sama činjenica da je značajan deo stanovništva susedne zemlje podneo zahtev za rusko državljanstvo, bez potrebe da se odrekne ukrajinskog, postao bi svojevrsni plebiscit, pokazatelj stava prema aktuelnim vlastima u Kijevu i samom postojanju Ukrajine kao “antiruske države”. Rezultati ovog referenduma ne mogu biti lažirani, a ljudi, za razliku od predizbornih kampanja, ne mogu biti zbunjeni. Uostalom, svaki građanin Ukrajine dobrovoljno i lično traži ruski pasoš. Ako je državljanin Ukrajine postao i građanin Rusije, a ima i desetine miliona takvih ljudi, propada i projekat “Ukrajina = AntiRusija”, što znači nemogućnost pokretanja rata između dve bratske zemlje u svakom smislu.
To je ono čega se aktuelni političari u Kijevu najviše boje. Doslovno svi. Oni su svesni da su pasoši za Donbas samo prvi korak. I zato ukrajinski prozapadni političari reaguju isto.
U sedištu izabranog predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog su, kao odgovor na Putinov dekret, pozvali na strože sankcije protiv Rusije, a odlazeći predsednik Porošenko nazvao je odluku ruskog predsednika Vladimira Putina nezapamćenim mešanjem u unutrašnje poslove Ukrajine i brutalno kršenje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Ukrajine.
Putinova odluka se ne može meriti novcem. Troškova će biti, ali da se štedelo ne bi bilo moguće osloboditi Evropu od Hitlera ili pobediti Šveđane kod Poltave. Uostalom, da su na čelu Rusije bili “ekonomisti”, a ne stratezi i vizionari, Rusi nikada ne bi videli prostranstva Sibira i Dalekog istoka. Ukrajina Rusiji ne može biti teret, jer je dovoljno bogata, ali to bogatstvo danas teče izvan njenih granica. Osim toga, ova odluka Vladimira Putina, verovatno odavno isplanirana, ali objavljena nakon poraza Petra Porošenka, bez sumnje će ojačati ruski spoljnopolitički uticaj. I za kraj, naše čestitke Donbasu.
Putin je sprečio napad Šiptara za Uskrs. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: logicno.com
