Kina je glavna na umu zvaničnika NATO koji su se okupili u američkoj prestonici kako bi proslavili 70. godišnjicu potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, kojim je uspostavljen savez 4. aprila 1949. godine.

Da li i u kojoj meri bi članovi saveza trebalo da dozvole kineskom tehnološkom gigantu "Huavej" da posluje u njihovim zemljama, kao i mogući problemi sa željom Italije da se pridruži ambicioznoj inicijativi "Jedan pojas, jedan put" pitanja su na koja NATO treba da nađe način da odgovori, piše "Politiko".

- Kina će postati glavni subjekt 21. veka s obe strane Atlantika. Kina je izazov za skoro svaku temu. Važno je bolje razumeti šta to podrazumeva za NATO - izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas u govoru u Vašingtonu u sredu.

To je teško pitanje za Evropu koja, kao i SAD, ima duboke komercijalne veze sa Kinom.

- Mi smo partneri s jedne strane i konkurenti s druge strane - ne samo u pogledu ekonomije, već imamo i vrlo različite političke sisteme. Želimo odnose na osnovu reciprociteta. Takođe želimo dobre trgovinske veze sa Kinom - rekla je Angela Merkel na samitu Evropskog saveta u Briselu prošle nedelje.

Kina je sada najveći trgovinski partner Nemačke, ispred SAD. Za EU u celini, trgovina sa Kinom je na drugom mestu veoma blizu SAD. Pored toga, Kina je pokazala spremnost da uloži značajne iznose tamo gde drugi neće: u infrastrukturne projekte u zemljama kao što su Grčka, Mađarska i Italija.

Dok je Trampova administracija bila fokusirana na Kinu od prvog dana, evropski lideri tek počinju da se suočavaju sa sve većim znakovima da kineska velikodušnost može predstavljati dugoročnu stratešku pretnju regionu.

EU je obećala da će zauzeti stroži stav prema Kini po pitanjiu sajber špijunaže i krađe intelektualne svojine, što su pitanja koja će se naći na vrhu agende na samitu EU i Kine sledeće nedelje.

Nije jasno kakvu ulogu NATO sa svojim geografskim ograničenjima treba da odigra u naporima Zapada da se zaštiti od Kine.

Međutim, raste uverenje među bezbednosnim zvaničnicima da kineska politika ima uticaja i na SAD i na Evropu.

Na primer, pitanja o tome kako osigurati otvorene kanale u ključnim trgovinskim koridorima, kao što je Južnokinesko more, jednako su važna za Evropu kao i za SAD.

Pretnja koju pruža sposobnost kineske vojne borbe je još jedna oblast od ključnog strateškog značaja. Sve što nedostaje je strategija Zapada.

- Svi bismo mogli imati koristi ako bismo mogli razviti zajedničke pristupe sa SAD. Ali još uvek nemamo strategiju EU i ne možete imati zajedničku strategiju ako nemate sopstvenu strategiju - rekao je Volfgang Išinger, bivši nemački ambasador koji sada vodi Minhensku bezbednosnu konferenciju.

Podela fokusa između Rusije i Kine

Najveća zabrinutost za Evropu je da će u svetu velike borbe sila između SAD-a i Kine, ona biti ostavljena po strani. Nedavna odluka predsednika Donalda Trampa da se povuče iz Sporazuma o srednjim nuklearnim snagama (INF), sporazuma iz doba Hladnog rata koji je imao za cilj zadržavanje nuklearnog oružja srednjeg ranga izvan Evrope, podstakao je te strahove. Trampova administracija je donela odluku bez angažovanja evropskih saveznika iz Vašingtona, iako bi Evropa bila najviše izložena ruskim nuklearnim oružjima. Ono što je Evropljane frustriralo bilo je to što praktično nisu imali pravo glasa o pitanju od egzistencijalnog značaja za njih.

Veliki rizik za Evropu bi bila kriza u Aziji koja bi odvratila američke resurse od NATO. Takva promena bi mogla doći iznenada, kao što se dogodilo nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, kada su SAD preusmerile svoj fokus gotovo preko noći na Bliski istok. Zato neki evropski vojni stratezi veruju da bi se članice NATO u regionu trebalo da se pripreme da preuzmu vođstvo u suočavanju s Rusijom. Određeni broj evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju i Nemačku, već igraju centralnu ulogu u NATO-ovoj operaciji unapređene daljnje prisutnosti u Baltičkim zemljama i Poljskoj, koja ima za cilj da obeshrabri Rusiju da ne vrši agresiju u regionu.

Kad bi se ​​Evropa usredsredila na Rusiju, oslobodila bi SAD da se više koncentriše na Aziju (gde evropski saveznici NATO praktično nemaju prisustva), podelu rada koja bi verovatno učinila da Vašington na čelu sa Trampom ima bolje mišljenje o Alijansi. U tom pogledu bi uspostavljanje Evropske armije bilo korisno.

Sa Trampom ili bez njega, realnost suočavanja sa Kinom će dovesti do razmatranja budućnosti NATO. Da li Evropljani, s obzirom na njihovu sve veću ekonomsku zavisnost od Kine, mogu postići konsenzus među sobom ili sa SAD, drugo je pitanje. Želja zemalja u južnoj Evropi da prihvate kineske investicije je zabrinjavajući znak onima koji pozivaju na jedinstven pristup.

- Kina parališe donošenje odluka u Evropi. Trebalo bi da mi pravimo investicije koje sada Kina radi. Ali nismo više dovoljno bogati da držimo Kinu izvan našeg tržišta - rekao je Jan Tehau, nemački politikolog i direktor Evrospkog programa na Nemačkom Maršalovom fondu.

Snage NATO pakta spremne da udare na Rusiju, bojno polje Crno more. Više o tome čitaajte OVDE.

Izvor: Blic