General Kalifa Haftar pokazuje se kao ključni igrač građanskog rata pošto je sa svojom Libijskom nacionalnom armijom zauzeo glavna naftna polja i izvozne terminale u ime paralelne vlade koja nema međunarodnu podršku. Haftarovi borci zauzeli su i grad Garjan stotinak kilometara južno od Tripolija i najavili marš ka prestonici koju kontrolišu snage lojalne međunarodno priznatom lideru Fajezu al Seraju.
Tako je general Haftar postao centralna figura u ratom razvaljenoj zemlji. On je dobro poznato ime pošto je kao oficir učestvovao u državnom udaru kojim je 1969. godine svrgnut poslednji libijski kralj Idris. To je bio i početak višedecenijske vladavine pukovnika Muamera el Gadafija severnoafričkom zemljom.
Opozicionar iz Vašingtona
Međutim, Haftar i Gadafi razišli su se dvadesetak godina kasnije, nakon što je njihova zemlja poražena u ratu sa Čadom 1987. Haftar je kao zapovednik vojske zarobljen i zatim oko 1990. isporučen u Sjedinjene Države gde se priključio libijskoj opoziciji kojom je upravljala CIA. Tako je Haftar pune dve decenije iz vašingtonskog predgrađa planirao da zbaci ili ubije bivšeg saborca Gadafija.
To je konačno dočekao 2011. tokom pobune protiv Gadafija u Libiji. Vlastodržac je ubijen nakon vazdušnih udara NATO, te je Haftaru otvoren put do jednog od zapovedničkih mesta u redovima pobunjenika.
Februara 2014, Haftar je putem televizije pozvao Libijce da se usprotive Opštem nacionalnom kongresu – telu koje je vodilo zemlju u prelaznom periodu – te da se održe slobodni izbori. Taj Kongres je prethodno kontroverznom odlukom produžio svoj mandat. Vlada je taj potez Haftara označila kao pokušaj državnog udara.
Tri meseca kasnije oficir je udružio snage sa paravojskama iz oblasti grada Zintana te su pokrenuli operaciju protiv islamista koji su držali veliki istočni grad Bengazi pod svojom upravom. Izbori koji su usledili doveli su do formiranja dve paralelne vlasti: jedan parlament i Vlada u glavnom gradu Tripoliju, i drugi parlament i Vlada u Bengaziju – ovim drugima se priklonio Haftar premda su oni prvi imali međunarodnu podršku.
U martu 2015, taj nepriznati parlament imenovao ga je za komandanta Libijske nacionalne armije. Premda je taj naziv dostojan prave vojske, u stvari se radi o savezu preostalih vojnih jedinica lojalnih Haftaru, policajaca, plemenskih milicija i raznih oružanih grupa.
Šta hoće general?
General se predstavlja kao libijski patriota, ali nema baš pogodnu biografiju – mnogi mu zameraju nekadašnje prisne odnose sa Gadafijem, a onda i sa Amerikancima. Ipak, njegove snage već godinama zauzimaju naftom bogati istok zemlje gde su polja i terminali, pobeđujući paravojne jedinice lojalne vlastima u Tripoliju ili islamistima.
Pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, 2015. je uspostavljeno telo zvano Predsednički savet sa idejom da pomiri sve frakcije u Libiji i predstavlja jedinu priznatu vlast. Na njegovom čelu je Fajez al Seraj. Međutim, borci lojalni toj vlasti nisu nikada uspeli da uspostave kontrolu ni nad čitavom okolinom Tripolija, a kamoli nad celom zemljom. Prelaznu vladu kojom rukovodi Seraj nije priznao čak ni zvanični parlament.
Od tada UN, Francuska, Italija i zemlje Arabijskog poluostrva pokušavaju da dovedu Seraja i Haftara za isti sto i okončaju građanski rat. Sledeća runda razgovora pod patronatom UN trebalo je da se održi krajem aprila, a bilo je planirano da se razgovara o parlamentarnim i predsedničkim izborima koji bi konačno iznedrili jedinstvenu vlast za celu teritoriju Libije.
Prema nekim izveštajima, Haftarov cilj je da bude zapovednik zvanične armije cele Libije tako što bi njegova Libijska nacionalna armija bila priznata kao zvanična vojska. Sada su njegove jedinice nadomak glavnog grada i ta će vojna pretnja možda biti vredan kapital koji Haftar nosi na pregovore o „ujedinjenju“ Libije.
Komandant Libijske nacionalne armije feldmaršal Halifa Haftar odbio je predlog generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da održi sastanak sa predsednikom Vlade Fauzom Saradžom u Ženevi. Pročitajte OVDE sve o tome.
Izvor: Dojče Vele
