Ideju da u šah vredi ulagati i pokušati da se vrati slava kakvu je imala ondašnja Jugoslavija kao druga svetska sila u ovom sportu (iza SSSR-a), prepoznali su Kinezi, koji su sa Šahovskim savezom Srbije krajem marta potpisali protokol o saradnji. Prema rečima Dušana Cogoljevića, predsednika ŠSS, krajem godine trebalo bi da bude organizovan veliki međunarodni turnir u Srbiji.

- Suština tog ugovora je u poslovno-tehničkoj saradnji - ističe Cogoljević.

- Planiramo da krajem ove ili početkom sledeće godine napravimo veliki turnir koji godinama nedostaje Srbiji, za šta bi bilo izdvojeno između 20.000 ili 30.000 evra.

Takođe, u okviru saradnje sa kineskim šahovskim savezom, dogovoreno je da njihovi treneri dolaze kod nas i rade sa našom decom, da organizuju kampuse i pripreme i uče našu omladinu velemajstorskim veštinama. Ista takva saradnja nas očekuje i sa Rusima, i to već od juna. Ova pomoć, ističe Cogoljević, mogla bi donekle da reši nezavidnu situaciju u kojoj se nalazi Šahovski savez Srbije koji, prema njegovim rečima, već godinama muči muku sa dugovima i nesređenim savezima unutar države.

- Stanje u domaćem šahu je, u poslednjih dvadesetak godina, veoma loše, pre svega jer je način organizovanja konfederalan, a to znači da su savezi Vojvodine, Kosova i Metohije, Centralne Srbije i Beograda glavni činioci u ŠSS, a ne ŠSS u odnosu na svoje područne jedinice. Ta decentralizacija se odslikava u finansijama, načinu poslovanja i u međuljudskim odnosima. Kada sam prošle godine došao na čelo ŠSS, moj prvi cilj bio je objedinjenje, kako bi ŠSS bio stožer šaha u našoj zemlji. Međutim, za skoro godinu dana nisam uspeo u tome zbog ličnih interesa pojedinaca i područnih saveza. Ti koji se kunu o šah, a koji ne žive za ovaj sport, već isključivo od njega, zadržavaju novac od turnira u svojim područnim savezima umesto da ga uplaćuju u ŠSS i tako nas dovode u lošu poziciju - objašnjava prvi čovek ŠSS.

Srećom, naglašava Cogoljević, interesovanja za šah ne manjka. Prošle godine pokrenuli su Šahovsku akademiju za decu od 10 do 18 godina koje će obučavati treneri iz Rusije.

Šah se danas igra svuda, postao je masovan sport i to je pokazatelj da se situacija menja nabolje, smatra jedna od naših najpoznatijih i najuspešnijih šahistkinja Alisa Marić.

- Nekada su velike šahovske sile bile Jugoslavija, SSSR i Mađarska, a raspadom tih zemalja dobili smo mnogo više država, a samim tim i veću konkurenciju - naglašava, za "Novosti", Alisa Marić. - U Rusiji postoji tradicija koja će uvek dati vrhunske rezultate. Takođe, i Kinezi su se veoma ozbiljno posvetili ovom sportu i ostvarili su značajne rezultate na poslednjoj Šahovskoj olimpijadi, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Sada je sve lakše uz pomoć kompjutera, imamo besplatne aplikacije.

Šah nije televizičan sport, kaže naša sagovornica, zato ga nema na ekranima.

- Mislim da nam nedostaje velika zvezda čiji bi rezultati zavredeli pažljivije i redovno praćenje ovog sporta putem elektronskih i štampanih medija. Ali, situacija je potpuno drugačija na internetu, gde gledamo direktne prenose partija. To je ta "nevidljiva" masovnost ovog sporta. Na turnirima postoje elektronske table i kada igrač povuče neki potez, oni koji prate to vide na ekranu - kaže Alisa Marić, uz objašnjenje da na sajtovima koji prate domaće i svetske turnire postoje komentatori, a virtuelna publika u svakom trenutku može da pita velemajstora sve što zanima i odmah dobije odgovor.

Ženski internacionalni majstor Lena Miladinović kaže da će šah uvek naći svoje mesto u Srbiji, i pored toga što ulaganja u ovaj sport nisu velika.

- Ne možemo reći da dajemo maksimum za šah, ali nismo ni najgori. Trudimo se da, koliko možemo, idemo stopama Rusije, Kine i Indije, koje imaju najrazvijenije šahovske škole. Potrebno je mnogo više ulaganja, želje, jedinstva i sloge funkcionera svih domaćih šahovskih saveza, kako bismo ovom sportu vratili nekadašnju slavu, dostojanstvo i popularnost. Treba početi iz korena, od samog ophođenja prema šahu, pa tek onda raditi na popularnosti i vidljivosti ovog sporta u medijima.

Miladinovićeva, inače višestruka prvakinja Beograda i Srbije, sertifikovani FIDA instruktor, kaže da se mnogo dece opredeljuje za šah, iako je on statična igra, koja zahteva koncentraciju i razmišljanje.

- Neverovatan broj dece je zainteresovan za ovu drevnu igru. To me oduševljava, jer je za razliku od ostalih sportova, šah statičan i traži smirenost, fokus, razmišljanje, odnosno sve ono što je kod dece teže ostvariti nego kod starih zaljubljenika u ovaj sport. Sve je više primera "čuda od dece" i tu treba da tražimo inspiraciju i motiv za vraćanje starog sjaja srpskom šahu.

Vučić voli “intelektualnu gimnastiku” 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić važi za velikog ljubitelja šaha, pa u svom kabinetu na Andrićevom vencu u trenucima pauze ponekad odigra partiju sa saradnicima. Govoreći o ovoj "intelektualnoj gimnastici", Vučić je istakao da je Srbiji potrebno više šahista koji planiraju, predviđaju, anticipiraju jer šah brže uči životu od bilo koje druge igre. Kada je prošle godine ugostio male šahiste iz cele zemlje, otkrio im je da od drugih državnika često na poklon dobija šahovske table i figure.

- Danas imamo nešto manje poznatih, ali izvanrednih šahista moramo da imamo više. Neki misle da u šahu postoji doza agresivnosti za pobedom, ali ja sam bliže tezi da je ovo intelektualna gimnastika.

Aktivno 413 klubova

Prema podacima Šahovskog saveza Srbije, u Srbiji je trenutno aktivno 413 klubova. Najviše ih je na prostoru Centralne Srbije - 175, zatim u Vojvodini 160, u Beogradu 70, a na Kosovu i Metohiji 8.

Ispovest srpskog komandira sa Košara pročitajte OVDE.

Izvor: Novosti