Vodnik Dejan Mitić (22) iz Niša jedan je od 108 srpskih heroja koji su dali život za otadžbinu tokom čuvene Bitke na Košarama, od čijeg početka se sutra navršava tačno 20 godina! Dejan je 14. aprila 1999. poginuo braneći granicu Srbije od napada terorista OVK, ali i spasavajući svoje drugove, kojima je bio odstupnica tokom naleta neprijatelja na brdu Maja glava, nedaleko od karaule Košare.

Mitić je tada naredio saborcima da se povuku na sigurno, a zatim je sam zadržavao nalet Šiptara. Kada su ga opkolili, razneo se bombom da im ne bi pao u šake. Delovi njegovog tela pronađeni su tek u jesen 1999. godine, a sahranjen je 2003, kada je DNK analizom utvrđeno da posmrtni ostaci pripadaju njemu.

Junački otpor

Dejanov otac Slavoljub, i sam učesnik rata 1999. godine, kaže da je njegov sin od detinjstva sanjao da postane vojnik.

- Moj Dejan je posle odsluženja vojnog roka čvrsto rešio da ostane u vojsci. Bilo je to 1998. godine i tada nismo ni sanjali da će samo godinu dana kasnije morati da ratuje i da će dati život za svoju zemlju. U februaru, mesec dana pre bombardovanja, došao je nakratko kući, i već posle dva dana zvali su ga da se vrati na Kosovo. Otišao je i posle toga ga više nismo videli... - priseća se otac Slavoljub poslednjeg susreta sa sinom junakom.

Sa sinom se poslednji put čuo 23. marta, dan pre početka bombardovanja.

- Ja sam već tada kao rezervista bio u kasarni u Kuršumliji i iskoristio sam priliku da ga pozovem. Rekao mi je: "Tata, kad dobiješ municiju, sačuvaj sebi dva metka ili bombu, ne daj da te uhvate živog." Te reči su i tada zvučale jezivo, a sada zvuče još jezivije kada znam na koji način je izgubio život - kaže Slavoljub i opisuje kako je, prema rečima saboraca, Dejan herojski poginuo pet dana nakon početka Bitke na Košarama:

- Tog 14. aprila vodile su se najžešće borbe, Šiptari su bili u velikom naletu na brdo Maja glava, nedaleko od Košara, na samoj srpsko-albanskoj granici. Dejan je ranjen, ali je hrabro trpeo bolove, skriven sa saborcima samo 50 metara od rovova u kojima je već bio neprijatelj. Čekao je da padne mrak, a onda im je naredio: "Ja sam ionako gotov, zašto i vi da poginete? Idite, dajte mi municiju, automat i bombe, vama naređujem da odete." Vojnici su ga poslušali i cele noći su hodali do karaule Morina, gde su se pridružili drugoj jedinici. Dejan je pružao otpor i čuvao odstupnicu drugovima koliko je mogao, a kada je već bio opkoljen, razneo se bombom. To je priča koju su mi ispričali njegovi drugovi sa fronta…

Ispunio zavet

Slavoljuba su tek 6. maja zvali i rekli da mu je sin poginuo. Odmah je krenuo u potragu za njegovim telom.

- Kada se rat završio, krenuo sam da tražim Dejanove posmrtne ostatke. Na mestu gde su ga drugovi ostavili, u oktobru 1999. pronađen je samo donji deo tela i nagorela kapa. Tada sam shvatio da je moj sin uradio ono što je meni savetovao, da nije hteo da padne u ruke neprijatelju. U njegovom džepu nađena je maramica, nožić koji sam prepoznao, tablete i duge čarape, koje je uvek nosio. Ni tada nisam hteo da poverujem da mi je sin mrtav, odlučio sam da zatražim DNK analizu, čije sam rezultate dobio tek 2002. godine. Potvrdili su da delovi tela pripadaju njemu, pa je sahranjen 2003. godine, ovde u rodnom selu kraj Niša - priča nesrećni otac.

Tata, ne mogu da ostavim vojsku…

Prisećajući se sina, Slavoljub ističe da je bio jako zreo za svoje mlade godine.

- Molio sam ga da ostavi vojsku kada sam shvatio šta se sprema. On mi je tada kazao: “Idem, pa iako se ne vratim, ne mogu da ostavim mladu vojsku koja me gleda kao oca”. Bio sam vojnik, znam koliko vojsci znači starešina. Takav je bio moj sin, dao je život ne želeći da ga drugi izgube zbog njega - kaže Slavoljub Mitić, otac heroja sa Košara.

Epska bitka: 63 dana pakla na Prokletijama

Bitka na Košarama trajala je od 9. aprila 1999. do poslednjeg dana bombardovanja Srbije, 10. juna 1999. Vodila se na srpsko-albanskoj granici, na Prokletijama, u rejonu karaule Košare.

Pripadnici OVK, njih oko 6.000, potpomognuti vojskom Albanije, plaćenicima iz redova mudžahedina i Legije stranaca i uz podršku aviona NATO pokušali su da iz Albanije prodru na teritoriju tadašnje SRJ. Cilj je bio da se zauzme Đakovica i da se preseku linije VJ na Kosovu.

Teritoriju Srbije branilo je oko 2.000 vojnika 53. graničnog bataljona VJ na karaulama Košare i Morina, 2. bataljona 125. motorizovane brigade, 63. padobranske brigade, 72. specijalne brigade, kao i dobrovoljci iz Srbije i Rusije.

Bitka je počela 9. aprila u 3.00, kada je krenuo napad terorista OVK sa teritorije Albanije, praćen artiljerijskom vatrom i podrškom aviona NATO. Tačno 63 dana vođene su svakodnevne krvave borbe duž fronta na granici. Srpski vojnici i šiptarski teroristi su na pojedinim delovima fronta bili udaljeni jedni od drugih svega 50 metara

Poginulo je 108 srpskih vojnika, od toga 18 oficira i podoficira, 53 vojnika na odsluženju vojnog roka, 13 rezervista i 24 dobrovoljca. Tela nekih poginulih nikada nisu pronađena. U redovima OVK bilo više od 250 žrtava.

Večna slava za junake sa Košara

Dejan Mitić je jedan od četvorice niških heroja sa Košara u čiju čast je oslikan mural u ovom gradu. Osim Dejana Mitića ovekovečeni su i likovi njegovih saboraca Ivana Vasojevića, koji je poginuo 11. aprila odbijajući napad neprijatelja, i Predraga Leovca, koji se, iako teško ranjen u sukobima na Kosovu 1998. godine, vratio na front i stradao od snajperskog metka 14. aprila. Uz njih je i Dragan Grubić, koji je preživeo Košare, ali je stradao 2004. godine na autoputu dok je pomagao povređenima u saobraćajnoj nezgodi.

Izvor: Informer