Najnovije

8 ključnih momenata Samita u Berlinu i šta posle njega...

Samit o Zapadnom Balkanu, koji je organizovan na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, u Berlinu nije uspeo da približi stavove Beograda i Prištine, iako je zapravo to bio glavni cilj. Međutim, uprkos izostanku dijaloga dve strane, najavljen je nastavak inicijative vodećeg evropskog dvojca.

Samit u Berlinu (Foto: Jutjub)

Izdvojili smo osam ključnih momenata, koji su obeležili devet sati sastanaka i izjava u glavnom gradu Nemačke.

1. Nema pomaka

Zapadnobalkanski samit završio se, kako se i očekivalo po najavama lidera prethodnih dana, bez konkretnog približavanja Beograda i Prištine.

Iako su se neki ponadali da bi gotovo dvosatno produženje sastanka i radne večere u kancelarskom uredu moglo okončati nekim konkretnijim rezultatom, senzacije u ponedeljak uveče u Berlinu nije bilo: glavni razlog ovog vanrednog susreta, pomeranje pregovora između Beograda i Prištine s mrtve tačke, ostaje i dalje otvoren.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom je svim sagovornicima stavio do znanja da nastavka dijaloga nema dok Priština ne povuče takse na robu iz centralne Srbije.

S druge strane, predstavnici privremenih prištinskih institucija tvrdoglavo ponavljaju da u obzir dolazi samo priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti.

2. Nastavak razgovora u julu

Uprkos izostanku konkretnih rezultata, nada da može doći do razrešenja pat-pozicije jeste najava nastavka ove vrste razgovora.

Novi sastanak o obnavljanju dijaloga biće održan u Parizu 1. ili 2. jula, pred sastanak u Poznanju u okviru Berlinskog procesa.

U tom smislu, ova najava se može okarakterisati kao najveći uspeh Samita u Berlinu.

3. Rešenje ne može biti na štetu drugih u regionu 

Ključnu poruku, jedan od organizatora Samita, nemačka kancelarka Angela Merkel uputila je uoči samog početka zvaničnog sastanka.

- Danas će biti otvorena diskusija, a ne donošenje odluka - rekla je ona na konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, koorganizatorom samita o Zapadnom Balkanu, pred početak tog sastanka.

Ona je rekla da Nemačka i Francuska podržavaju evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i da je pozitivan razvoj regiona u evropskom interesu.

Merkelova je kazala da je sastanak zajednička inicijativa koju su dogovorile Nemačka i Francuska, svesne svoje obaveze prema evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

- Ovaj skup se neće baviti pristupnim procesom, jer njime upravlja Evropska komisija, ali će se baviti analiziranjem stanja u regionu - rekla je ona, dodajući da je cilj da se sagleda po se kojim pitanjima može dati impuls za napredak.

- Razmotrićemo gde postoje problemi. Jedna od tema koja će se naći na dnevnom redu sastanka, a posebno i na radnoj večeri je pitanje odnosa Srbije i Kosova - kako možemo pomoći i kako možemo napredovati po pitanju problema koji se trenutno čine nerešivim. Imali smo uvođenje taksi koje nisu pokazatelj u ispravnom smeru - naglasila je Merkel.

Dodala je da je cilj da se čitav region razvija zajedno, i naglasila da ne mogu biti sklapani sporazumi koji bi bili na teret drugih, odnosno imali negativan uticaj na druge.

- Ovo je samo jedan korak na dugom putu - uverena je Merkelova.

4. Poruka Makrona: Bez propisivanja rešenja

I francuski predsednik Emanuel Makron je pred početak zajedničkog sastanka sa liderima Zapadnog Balkana u Berlinu poslao ključnu poruku. Poručio da će se na prvom mestu razgovarati o potrebi obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine, i to, kako je istakao, bez tabua i propisivanja rešenja.

- Želimo da sagledamo sva rešanja, da spustimo strasti u debati i omogucimo napredak bez tabua - poručio je Makron.

Francuski predsednik kaže da svi dele odgovornost da rade zajedno kako bi se nastavio dijalog Beograda i Prištine.

- Prva i osnovna tema je razgovor o konkretnom slucaju izmedu Srbije i Kosova, bez da se propisuju rešenja - izjavio je Makron na zajednickoj pres konferenciji sa kancelarkom Angelom Merkel.

5. Povratak Nemačke i Francuske na Balkan

Francuski predsednik je kao još jedan od fokusa razgovora u Berlinu naveo je opštu stabilnost u regionu i važnost saradnje Francuske i Nemačke u tom pravcu.

- Ne radi se trenutno o proširenju i politici proširenja, već o politici stabilnosti koju želimo da imamo u regionu. To za Francusku predstavlja strategiju ponovnog angažovanja, koju danas želim da predstavim našim partnerima - poručio je Makron.

On je podsetio da je Francuska bila veoma angažovana u regionu devedesetih godina.

- Naša želja je da možemo da radimo zajedno na politici stabilnosti u četiri glavna pravca: ekonomski i društveni razvoj, bezbednost uz inicijativu koju smo pokrenuli pre 18 meseci protiv šverca i drugih inicijativa da bi ojačale naše zajedničke akcije u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala ili neregularne imigracije - izjavio je Makron.

Makron je zaključio da do stabilnosti na Zapadnom Balkanu može doći kroz regionalnu agendu, veću integraciju i saradnju među zemljama sa Balkana.

Ipak, uticajni britanski Fajnenšel tajms (FT) konstatuje da se Samit održao u trenutku kada je Brisel "uključio alarm" zbog sve veće uloge Kine i Rusije na Zapadnom Balkanu.

Makron je, napominje list, rekao da razume da i drugi akteri "imaju svoje interese na Balkanu, ali da je jasno da su evropski interesi važniji".

FT dodaje, pozivajući se na navode analitičara, da su Merkel i Makron bili domaćini samita zbog zabrinutosti razvojem događaja u regionu, uprkos, kako ocenjuje, uspehu bez presedena u vezi sa postignutim sporazumom o imenu Severne Makedonije.

EU, zaključuje FT, već dugo govori o mogućnosti ulaska zemlja Zapadnog Balkana u taj blok kako bi podstakla ekonomski napredak i poboljšala širu regionalnu stabilnost.

6. Tačijeva oštra retorika

Hašim Tači, koji je proteklih meseca slao nešto pomirljivije poruke za razliku od Haradinaja, u Berlinu se istakao oštrim tonom.

Predsednik privremenih prištinskih institucija za blokadu dijaloga optužio je Beograd, jer kako je napisao na svom Instagram profilu "Srbija je jednostrano uslovila nastavak dijaloga sa ukidanjem taksi za srpske proizvode".

- Ova akcija je neprihvatljiva i suprotna vodećem principu dijaloga, koji smo poštovali od njegovog osnivanja. Drugo, međunarodni faktor, posebno države Kvinte, nisu pokazale jedinstvo i podršku našim naporima za sveobuhvatni sporazum. Ovaj sporazum se ne može postići, ako su države Kvinte nisu ujedinjene i ne govore jednim glasom. Takođeznamo da je ovaj posao nemoguće postići bez odlučujuće uloge Sjedinjenih Država - napisao je on, uz okačenu fotografiju sa večere.

Prigovora na, kako je napisao, dezinformacije i podizanje strahova da se navodno pokušavaju promeniti granice na Balkanu po etničkim linijama.

- Ali ove tvrdnje su potpuno neistinite! Kad god se postigne sporazum između Kosova i Srbije, demarkacija granice između dve države je neizbežna. Državni suverenitet Kosova ostaće nepovrediv. Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i da se odrekne kršenja našeg suvereniteta - dodao je Tači.

Kaže i da se "snovi o Zajednici srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima po modelu Republike Srpske nikada neće realizovati.

- Rešenja ne može biti ni modela "dve Nemačke", ni dvostruki suverenitet. Kosovo se odgovorno i legitimno brine i podržava težnje Albanaca koji žive u Preševskoj dolini. Kosovo je spremno za sveobuhvatni konačni sporazum o normalizaciji međudržavnih odnosa sa Srbijom - zaključio je Tači svoj post.

7. Haradinajev "prst u oko" EU

Haradinaj se u Berlinu ponašao i govorio onako, kako smo navikli. On je zatražio da Srbija prizna tzv. Kosovo u sadašnjim granicama, ocenjujući da bez obostranog priznanja neće biti napretka. Međutim, on se u najmanju ruku poneo nedolično prema EU. Bojkotvao je sastanak sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, da bi otišao na sastanak kod američkog ambasadora u Berlinu Ričarda Grenela da traži od SAD uključivanje u dijalog.

On je izrazio zahvalnost Nemačkoj za podršku Kosovu i pozvao Berlin da nastavi da štiti "pravo Kosova na državnost i teritorijalni integritet".

- Smatramo da je u interesu svih da Sjedinjene Države postanu garant rešenja, zajedno sa Evropskom unijom. Želeo bih da vam se zahvalim na prilici koju ste nam ponudili da budemo ovde svi zajedno. Ovo je važan trenutak za nas, i verujem da je to važno i za budućnost Evrope - napisao je Haradinaj.

8. Nije sve propalo

Uz pomenutu drugu stavku, da će se nastaviti razgovori, ovo je sigurno ključni momenat. Iako nije došlo do konkretnog približavanja stavova, nada postoji.

Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je , odgovarajući na pitanje novinara po završetku samita u Berlinu, da ne misli da je "bilo šta propalo", navodeći da je bolje kada ima razgovora, nego kad ga nema.

- A, da li očekujete čuda? Čuda se u životu ne dešavaju. Jedanput ili dva puta se dogodi da tim iz istočne Evrope uzme Kup sampiona 1990. i 1991. i to, ovog puta na penale, i to se neće ponoviti u narednih 30 ili 50 godina...Tako da pustite čuda, ovo je realanost, vidi se da se nalazimo u teškoj i ozbiljnoj sitaciji i moramo da se ponašamo odgovorno i da vodimo računa o budućnosti našeg naroda - rekao je Vučić.

On je dodao da je angažman Angele Merkel i Emanuela Makrona veoma važan i da pokazuje njihovu opredeljenost da čuvaju mir na Zapadnom Balkanu jer time čuvaju i mir u Evropi.

Love Srbe širom sveta! Koliko ih je do sada uhapšeno i izručeno na milost i nemilost hrvatskom pravosuđu pročitajte OVDE.

Izvor: Telegraf

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA