Bili su pomislili – i sam Gvaido i oni koji ga iz Vašingtona `navode na cilj` - da im je krenulo dobro. Čak su bili objavili da je venecuelanska armija – koju su pozvali da izađe na ulice i zbaci Madura – „napravila pravi izbor“. Drugim rečima: da prelazi na stranu Gvaida.
Međutim, brzo se pokazalo da od prevrata neće biti ništa.
Pučisti su startovali u 7 ujutro, po lokalnom vremenu (13 po beogradskom).
Guaido je pola sata ranije napustio ambasadu Kolumbije i stigao u blizinu avio-baze La-Karlota kod Karakasa. Bio je okružen ljudima u uniformama i objavio da počinje „završna faza operacije Sloboda“.
Oko njega je bilo oko 70 bivših pripadnika oružanih snaga Venecuele. Bili su naoružani.
Usledio je pokušaj prodora prema Madurovoj rezidenciji Miraflores, ali su bili zaustavljeni i blokirani na auto-petlji Altamira. Odbili su da polože oružje, a kada je to – nakon dva sata pregovora – postalo konačno jasno, usledio je napad Maduru lojalnih `bezbednjaka` suzavcem, što je bilo dovoljno da se ta mini-vojska preda.
Venecuelasnki `ameri` uspeli su jedino da oslobode iz kućnog pritvora opozicionog lidera Leopolda Lopesa za kojeg se tvrdi da ima „Obaminu harizmu“, u svakom slučaju je mnogo popularniji među lokalnim liberalima od Guaida.
Neposredno pred upotrebu suzavca, Gvaido je američkim medijima tvrdio da je na njegovu stranu prešla „većina pripadnika armije“.
Pobuna je, međutim, bila faktički beskrvno ugušena do podne. Jedino je grupa mladića, koja se postepeno povećavala, pokušavala da probije ogradu avio-baze.
Ubrzo je Maduro objavio da su vojni vrh zemlje i oružane snage ostali verni „datoj zakletvi, Ustavu i zakonitom rukovodstvu zemlje“.
Zapadni mediji su, inače, objavili da je na stranu Gvaida prešao general Fransisko Janes Rodriges, načelnik `strateškog štaba ratne avijacije`. Međutim, to je samo delimično tačno jer je Rodriges pristupio Guaidu još u januaru i otada „prešao u ilegalu“.
Osim toga, Rodriges i nije bio general iz glavnog špila jer su „strateški štabovi“ po rodovima vojske Venecuele formirani da bude zadovoljena sujeta onih visokih oficira koji više nisu mogli da napreduju ili su pali u nemilost.
„Strateški štabovi“ nemaju nikakav uticaj na komandovanje i planiranje operacija.
U suštini, Gvaido je pokušao da izvede udar osmišljen još u januaru. U tom planu je centralna tačka baza La-Karlota koja i nije prava vojna avio-baza jer je deo međunarodnog aerodroma Karakasa.
Po planu, posle njenog azuzimanja trebalo je da uslede napadi na Madurovu rezidenciju i vojne baze oko glavnog grada.
Takođe: sve je (po planu) trebalo da bude gotovo za najviše tri dana.
Sve je za njega krenulo drugačije i nepovoljno. Stoga je nejasno šta će biti od njegovih demonstracija protiv Madura koje je najavio za 1. maj.
Danas će biti miting, ali – Madurovih pristalica. NJih je na okupljanje pozvao popularni drugi čovek režima Diosdado Kabeljo.
Ostaje da se vidi: hoće li se Maduro i Kabeljo odlučiti za hapšenje Gvaida i Lopesa.
Iz Vašingtona je već stigla pretnja: „To će biti prelazak crvene linije“.
Možda su Amerikanci pokušajem prevrata samo i navlačili Madura i njegovu vlast da pređu tu „crvenu liniju“…
Državni udar propao – SAD spremaju invaziju na Venecuelu. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
