Tokom 2018. godine u svetu je na naoružanje potrošeno čak 1,8 biliona dolara, najviše od 1988, od kada se beleže podaci.
Tenzije u Aziji
Očekivano, najviše novca na oružje potrošile su SAD s predsednikom Donaldom Trampom na čelu - 649 milijardi, ili čak 36 odsto od ukupne sume. Na drugom mestu je Kina, koju predvodi Si Đinping, sa 250 milijardi. Uporedo s ekonomskim rastom i razvojem, Kina je poslednjih godina konstantno u vrhu izdvajanja na vojnu industriju. Zanimljivo je da su i pojedine članice NATO počele da izdvajaju veće sume za oružje, dok na drugoj strani Rusija već godinama smanjuje vojni budžet.
Porast u kupovini naoružanja izazvan je rastućom tenzijom i rivalitetom između Vašingtona i Pekinga, kao i napetom situacijom u Aziji, gde su Indija i Pakistan izdvajanja za oružje povećali za 3,1, odnosno 11 procenata.
- Glavni pokretači vojne industrije na globalnom nivou su rivalstva između Amerike i Kine, odnosno Indije i Pakistana - kaže Piter Vezeman, istraživač iz Programa za naoružanje i vojnu potrošnju pri SIPRI.
U izveštaju se navodi da Amerika već godinama najviše izdvaja za naoružanje, ali od dolaska Trampa na vlast potrošnja se još više povećala. Tokom 2018. SAD su potrošile najviše na oružje još od 2010.
Bili bismo bogatiji
- To je direktna posledica novih programa koje je usvojila Trampova administracija - kaže dr Od Fluran, jedan od direktora u SIPRI.
Kina poslednje 24 godine konstantno na oružje izdvaja pet odsto više nego prethodne. Neizvesnost oko Tajvana i spor sa susedima zbog suvereniteta nad ostrvima u Južnom kineskom moru glavne su brige Pekinga na lokalnom nivou.
Da je novac izdvojen na oružje potrošen na nešto drugo, BDP u celom svetu bi porastao za 2,1 odsto ili bi svaki žitelj planete bio bogatiji za 239 dolara.
Ruski lider smanjuje gas
Rusija je u 2018. godini na oružje potrošila 61,4 milijarde dolara ili 3,9 odsto BDP, što je za 3,5 odsto manje nego 2017. U odnosu na 2009. godinu, to je rast od 27 odsto. Uprkos tome, ruski susedi su znatno povećali izdvajanje na oružje. Pre svih, to je Poljska sa 11,6 milijardi dolara, što je rast od 8,9 odsto. Slično su reagovale i baltičke zemlje - Litvanija, Estonija i Letonija.
Vojnici koji su prišli Gvidu, i njegovi saradnici, mole za azil po ambasadama u Karakasu. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Kurir
