Uprkos 163 stranice dokumenta posvećenom kineskim oružanim snagama i zabrinutostima Vašingtona u vezi sa sve većim uticajem Pekinga, uključujući i njegovu ekonomsku snagu, američka vojska nije zaboravila da spomene Rusiju, sa kojom se Kina udružila kako bi “ublažila taktiku pritiska SAD-a”.
Moskva i Peking često čine jedinstveni front protiv američkih predloga u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UNSC), budući da obe zemlje “dele multipolarni svetski poredak”.
“Kina je, u okolnostima zapadnih sankcija protiv Rusije, povećala ulaganja u rusku ekonomiju”, navodi se u izveštaju Pentagona.
U dokumentu se takođe spominje velika inicijativa Nova kineska trasa, u kojoj se kaže da zemlja može da koristi megaprojekat za stvaranje „vojnih prednosti“. Takođe se tvrdi da inicijativa ima za cilj da oblikuje interese drugih zemalja kako bi se “uskladili sa Kinom”.
Rusko-kineska saradnja ubrzano raste poslednjih godina. Prošle godine, promet između dve zemlje dostigao je rekordnih 108 milijardi dolara, što pokazuje rast od oko 25 odsto, izjavio je u aprilu ruski predsednik Vladimir Putin.
Dokument takođe naglašava da je kinesko-ruska saradnja dostigla „istorijski visok nivo“ i da može poslužiti kao primer drugima.
Ovo se dešava nakon što je američko ministarstvo odbrane objavilo svoj Vojno energetski izveštaj Kine za 2019. U izveštaju se navodi da Kina pokušava da poveća svoje vojne prisustvo u inostranstvu i uspostavi dodatne vojne baze u različitim delovima sveta.
Zvaničnik Pentagona tvrdi da Kina i dalje militarizuje Južnokinesko more, uključujući postavljanje raketa i interferencijskih sistema na ostrvima Spratli.
Peking tvrdi da je region suverena teritorija i izgradio je vojne baze na veštačkim ostrvima.
Sjedinjene Države redovno prete Kinu patrolama ratnih brodova u takozvanim vežbama sloboda plovidbe, kojima su se u poslednje vreme pridružili i bombarderski letovi.
Pred kojom ženom Putin jedino saginje glavu pročitajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
