RTK2 na srpskom jeziku prenosi da nalazi izveštaja ukazuju da se uvoz iz centralne Srbije u roku od pet meseci od uvođenja takse smanjio za 88 odsto, odnosno za 160 miliona evra, dok je uvoz iz Bosne i Hercegovine pao za 83 odsto ili 24 miliona evra.
Navodi se da su najveći profit u ovom periodu ostvarili Slovenija, Izrael i Turska, koji su imali ogroman rast izvoza na Kosovu.
U izveštaju ovog instituta stoji da je, uprkos padu uvoza iz centralne Srbije i BiH, trgovinski deficit Kosova u porastu i da uvođenje takse nije donelo nikakvu korist.
Berat Tači iz ovog instituta naveo je da na Kosovu nije zabeležen ekonomski rast.
- GAP je u poslednja dva meseca analizirao ekonomske efekte ovog poreza i neki od efekata odnose se na potrošnju i domaće tržište. Uvođenje ovog poreza nije dobro osmišljeno, jer nije bilo preliminarne analize o tome kakav će biti efekat tog poreza. Podaci ne pokazuju ubrzani rast prerađivačke industrije na Kosovu, bilo u smislu obima proizvodnje ili stvaranja novih radnih mesta. Kosovo nije videlo nikakvu korist od uvođenje poreza od 100 odsto - rekao je Tači.
Iz Instituta Gap poručuju da bi održavanje takse na duže vreme moglo da ima uticaja na povećanje siromaštva na Kosovu zbog rasta cena.
Prištinske vlasti su 21. novembra prošle godine uvele taksu od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine, koja je još uvek na snazi.
Pročitajte OVDE kako su to Srbi pokopali Skota.
Izvor: Tanjug
