Upleo se u tri velike međunarodne krize kojima je Bela kuća poklopac koji je sve porozniji. Tri zemlje koje je Trampova Bela kuća potvrdila i definisala kao velike neprijatelje, “osovine zla”, prkose SAD, a svet je na ivici mogućih novih sukoba.
Tri Trampove noćne more su Severna Koreja, Iran i Venecuela za koje se, kako sada stvari stoje, može reći da su njegova tri posrtaja, da ne kažemo poraza. S Iranom je na pragu rata, Venecueli preti intervencijom, a odnosi sa Severnom Korejom nakon propalog sastanka (više političkog estradnog šoua) u Hanoju vraćeni su praktički na početak.
Može li Tramp da izdrži takav intenzitet odnosa, a pogotovo ovakva vojna uplitanja? Bez obzira na sve, Venecuela i, pogotovo, Iran nisu ruinirani Sadamov Irak. Da li Tramp u međunarodnoj politici zapravo guska u magli ili slon u uskoj staklarnici? U SAD zbog takvih Trampovih gafova prozivaju državnog sekretara Majka Pompea, a pogotovo prvog jastreba Bele kuće DŽona Boltona čijeg se ekstremizma, kako pišu američki mediji, boji i sam Tramp.
No, krenimo redom. Prvo Severna Koreja. Dva očigledno nepripremljena susreta s Kim DŽong Unom - u Singapuru u aprilu 2018. i u Hanoju u februaru 2019. - nisu dobila efekat. Iako se Tramp raznežio na susretima s diktatorom, ništa se od navodno dogovorenog nije ostvarilo. Kim ne samo da nije prestao sa svojim nuklearnim programom, nego je opet testirao balističke rakete. One, prema obaveštajnim procenama, imaju od 30 do 60 bojevih glava i mogu da pogode ciljeve u SAD. Kim DŽong Un očekivao je ukidanje sankcija, ali nije dobio ni poruke dobre volje u tom smeru - pogotovo što opet ima problema sa žetvom i ponovno preti opasna nestašica hrane.
Ojačao Kima
No, dok je Tramp ostao kratkih rukava, čini se da je s druge strane tim sastancima Kimu samo dao međunarodni legitimitet i važnost i otvorio mu nove međunarodne veze. Konačno, Kim DŽong Un se u kratko vreme susreo s Trampom i liderima Kine i Rusije, Si Jinpingom i Vladimirom Putinom. Tako je poručio da sad ima i druge opcije i izlaze osim Trampa i da se ne mora baš žuriti da stavi ključ u bravu svog nuklearnog programa.
Kad je reč o Iranu, Severna Koreja poseduje nuklearno naoružanje, a Iran ga nije imao i još ga nema, kaže Vilijam DŽej Burns, nekadašnji zamenik Obaminog državnog sekretara. Ali, Tramp je s Iranom došao na ivicu rata i zemlja koja je potpisala sporazum o ukidanju svog nuklearnog programa ponovo kreće u njegovu obnovu i obogaćivanje urana.
Od Homeinijeve Islamske revolucije 1979. godine Iran je so na ranu svih američkih administracija. Čak je propao komunizam, SSSR i Varšavski pakt, a Iran je još kost u grlu. Uprkos protivljenju saveznika iz EU, Tramp je eskalirao odnose s Iranom poslavši svoje nosače aviona, bombardere B-52 (u svoju bazu u Kataru) i raketne sastave u Perzijski zaliv. Osim toga, Iran je dobar s Rusijom, a ekonomski se digao nakon što su mu bile ukinute sankcije.
Uz to, došlo je i do liberalizacije režima koji se sada opet radikalizuje. Iran se pozicionirao na Bliskom istoku kao igrač u Siriji i Jemenu i podrška Kataru u sporu s ostalim arapskim zalivskim zemljama. SAD, Saudijska Arabija i Izrael su zbog tog “širenja” uticaja Irana u regiji vrlo napeti pa bi se verovatno cela regija zapalila u slučaju oružanog sukoba s Iranom.
Novi Vijetnam
U slučaju Venecuele Bela kuća stala je iza Huana Gaidoa, samoproglašenog opozicionog predsednika, pa ga podstakla i na oružani bunt, ipak nije uspela da sruši Nikolasa Madura, i to je svakako Trampov poraz. Naime, Madurov režim se, piše hrvatski Jutarnji list, urušavao sam: enormna inflacija, nedostatak lekova i hrane, egzodus stanovništva, problemi s energijom, sankcije - sve to nije mu išlo u korist.
Sada su se tamo već infiltrirali i Rusi i Kinezi, a EU, koja je podržavala Gaidoa, nije podržala njegov pokušaj “oružanog ustanka”. Sada DŽon Bolton preti intervencijom koju već unapred mnogi nazivaju novim Vijetnamom.
Tramp ima i sve većih problema s nekad stožernim saveznikom na Bliskom istoku - Turskom. Trenutno je ona u jačim vezama s Putinovom Rusijom i radije s njim deli bliskoistočne karte. I na kraju, odnosi s Briselom su na najnižim granama dosad. Bela kuća kao da se više uopšte ne konsultuje s Briselom, Berlinom i Parizom, a odnosi su i u ekonomskom i političkom zastoju.
“Tramp unosi nemir među Amerikance svojom impulsivnim i pogrešnim odlukama koje ugrožavaju našu sigurnost i narušava i naš ugled u svetu”, rekao je za NJujork Tajms DŽefri Preskot, stručnjak za Bliski istok.
Pročitajte OVDE šta se to desilo u Trampovom odmaralištu, ima i mrtvih.
Izvor: jutarnji. hr
